Idő.

Mondhatjuk rá, hogy törvényszerűségei vannak. Monhatjuk rá, hogy mi emberek találtuk ki. Mondhatjuk rá, hogy a törvényszerűségek sem léteznének nélkülünk. A világ teremtése is lelkünk, emlékezetünk tudatunk. Hisz, ha nem ébredsz fel, itt semmi, de semmi nem sincs. S az ami "ott" van, azt is "innen" viszed. Van azért egy belső óránk, mely bizonyosan számol is, de annál fontosabb tulajdonsága is van. Ezen tulajdonság pedig a ritmus. A ritmus mely mindenkinek intervallumokba van zárva. Máshogy mondva, - ha nem is szigorúan - de meghatározott mozgástere van. Nos, ehhez az órához képest olyan szintű gyorsuláson mentünk keresztül, hogy ha még fizikai valónk egyben is tud maradni, a lelki/szellemi, s így erkölcsi életünk nem. Szóródunk szét. Vertikális létünk, az "oszlop", gyorsan forog, s szórja le magáról önön maga részeit. Kopunk, és nem úgy, ahogy elő van írva...

A könnyek visszaadják a sót a tengereknek, a tengerek a felfoghatatlan bánatot a szemeknek, melyek újra könnyezni kezdenek, hogy legyen, amit visszaadhatnak a tengereknek. A dobverők visszaadják a ritmust a lüktető szíveknek, a dobogó patájú ménesnek, a ritmusra keringő atomoknak és bolygóknak, a kopogó esőcseppeknek és a szélben csapkodó, elszabadult pajtaajtóknak.

Lackfi János - #jóéjtpuszi

Estonian musicians DUO RUUT at Ritmu Roots Festival #shortvideos  via @Festivals_Malta

Ф

Ja u ritmu tvoga bluza ću da plešem bez prestanka / I’ll dance nonstop to the rhythm of your blues

Let's try something new!

I need moodboard practice, and these dragons need new homes. Both are on the AH for 100g! CR for alt currency (1g:1kt)

Ritmus | Ennui (XXY from a max range pair)

Sales tab

All images found on Unsplash. Moodboard tempelates found on Canva

Kako preboleti?

Preboleti. Šta znači „preboleti”? Vratiti se u vreme „pre bola”? Ili, kada te toliko boli da „pre-boli” do tačke kada više ne osećaš ništa?

„Možda sam solo al' nisam preboleo ništa i nikoga što sam ikad iskreno voleo”/ „Kada vreme oboli da li čovjek sve baš sve na kraju preboli?”

Ne verujem u preboljevanje. Ne umem. Sanjam te i dalje i boli me sve što nismo postali. Boli me tvoj život koji sam želela da bude naš, boli me moj život nad kojim se večno naginje jedna senka onoga što smo bili. Najlepša noć u mom životu - nas dvoje na plaži, tišina, mesec, zvezde, talasi. I onda je kvare neki ljudi, dvoje turista poput nas nailaze niotkuda sa nekim svojim pričama. Na kraju uspemo da im pobegnemo i smejemo se. Ti i ja, tim. Naš svet unutar njihovog. Nedodirljiv. Nesalomiv.

Krenula sam dalje, ali nisam prebolela. Postoji razlika i ne razumeju je samo oni koji nikad nisu voleli ovako. Život je nastavio dalje, onako kako život ume, onako kako mu je svojstveno. Kosa mi doseže do kukova i nekad u ogledalu uočim po koju jedva vidljivu crticu na čelu. Ljubila sam druge usne, čekala jutra sa drugima na nekim drugim obalama. Imam neke nove teme i malo bolje razumem sebe. Naravno da život ide dalje. Ali onda čujem pesmu na radiju koja vrati uspomene, ili odgledam neki film gde se neki par baš onako žustro posvađa, ili prođem nekom ulicom u kojoj koraci na trotoaru odzvanjaju u poznatom ritmu i na tren ne mogu da dišem. Nekad pričam o tebi. Služim se glagolima u prošlom vremenu, ali naučila sam na psihoterapiji da mozak ne zna razliku. Njemu se sve događa sada. To je objašnjenje, govorim sebi tada, samo nervni impulsi, ništa drugo. Ali malo jače se pridržavam za dršku od stolice. I primećujem poglede sažaljenja, za koje misle da ih dobro sakrivaju. Verovatno misle da sam jadnica. Ili ludača. Ili oba. Možda i jesam, i to je u redu. Znam da nije normalno ovako pričati o nekome posle toliko godina. O nekome ko i dalje živi i diše i hoda ovom planetom samo nekoliko kilometara udaljen od tebe, a opet vas svetlosne godine sada dele. Briga me. Ne živiš ti negde tamo. Pocepaću grudi i pustiti da se sva krv razlije po podu, pa im možda tada postane jasno. Nisi ti negde tamo, tu si. Ovde si. I zauvek ćeš ostati.

Neka mi ne pričaju o preboljevanju. Ja tu reč ne razumem. Ne postoji u mom vokabularu. Ako si preboleo, nisi ni boleo. Nisi ni voleo. Živim bez tebe i nekada mi je baš lepo. Nekad sam tužna zbog hiljadu i jednog razloga koji nemaju nikakve veze sa tobom. Dani i nedelje mogu proći da mi se ni ne pojaviš u mislima. Ali u nekim noćima stežem jorgan malo jače i gušim jecaje koji su u stanju da zalede krv u žilama ako bi ih iko ikada čuo.

I molim se da si srećan.

- Katarina

Pesma

U srcu mom, ti si jedina zvezda, Sjaj tvoj mi put u tami osvetljava. Kad nisi tu, sve je sivo i bez veze, Jer ti si ta koja moj svet boji i greje.

Tvoj osmeh kao sunce sija jarko, Tvoj pogled kao mesec, blago i stalo. U ritmu tvog srca, moje pronalazi mesto, U tvom zagrljaju, nalazim svoje nebo.

Ljubavi moja, ti si moja pesma, Melodija koja u meni večno odzvanja. Zajedno plešemo kroz život, ruku pod ruku, Naša ljubav je simfonija, najlepša muzika.

Potpisano sa ljubavlju, Tvoja. t.t.

Ritmus - Rhythm

some karelian song reccs for the dovariššat

zergeyth - kodi kuččuu karjalah (link)

zergeyth - kunne šie viet miun meččyä?! (link)

veri - alkusanat (link)

veri - častuškat (link)

veri - tulen synty (link)

ILMU - ritmu (link)

ILMU - igaine unohtus (link)

ILMU -jyryn iel (link)

santtu karhu & talvisovat - moskovan kämmen (link)

santtu karhu & talvisovat - čibi-čibi linduine (link)

santtu karhu & talvisovat - keldaine kuu (link)

I mean, the line they yell/sing each other is "V svojem ritmu pleševa" so... tell us more, Jan?

oh they must know a lot about each other's rhythmical movements huh (i'm sorry)

also the fact that jan wrote this song makes me feral

Posmatram kapljice kiše koje

u posebnom ritmu čine jednu lokvu.

Trgnem se i shvatim koliko je

sve oko nas jedinstveno i posebno,

ali mi ljudi u današnjem svijetu smo

previše opterećeni drugim stvarima

da bi to mogli shvatiti. 🌧

Daleko si,

al osjetim,

srce ti kuca

u ritmu moga.

Duše plešu u istom ritmu, ruke se večno dodiruju, otkucaji divljaju.

~ljubav~

🫀

dok dobuje kiša (u ritmu tam-tama). that's it that's the post