Kako preboleti?

Preboleti. Šta znači „preboleti”? Vratiti se u vreme „pre bola”? Ili, kada te toliko boli da „pre-boli” do tačke kada više ne osećaš ništa?

„Možda sam solo al' nisam preboleo ništa i nikoga što sam ikad iskreno voleo”/ „Kada vreme oboli da li čovjek sve baš sve na kraju preboli?”

Ne verujem u preboljevanje. Ne umem. Sanjam te i dalje i boli me sve što nismo postali. Boli me tvoj život koji sam želela da bude naš, boli me moj život nad kojim se večno naginje jedna senka onoga što smo bili. Najlepša noć u mom životu - nas dvoje na plaži, tišina, mesec, zvezde, talasi. I onda je kvare neki ljudi, dvoje turista poput nas nailaze niotkuda sa nekim svojim pričama. Na kraju uspemo da im pobegnemo i smejemo se. Ti i ja, tim. Naš svet unutar njihovog. Nedodirljiv. Nesalomiv.

Krenula sam dalje, ali nisam prebolela. Postoji razlika i ne razumeju je samo oni koji nikad nisu voleli ovako. Život je nastavio dalje, onako kako život ume, onako kako mu je svojstveno. Kosa mi doseže do kukova i nekad u ogledalu uočim po koju jedva vidljivu crticu na čelu. Ljubila sam druge usne, čekala jutra sa drugima na nekim drugim obalama. Imam neke nove teme i malo bolje razumem sebe. Naravno da život ide dalje. Ali onda čujem pesmu na radiju koja vrati uspomene, ili odgledam neki film gde se neki par baš onako žustro posvađa, ili prođem nekom ulicom u kojoj koraci na trotoaru odzvanjaju u poznatom ritmu i na tren ne mogu da dišem. Nekad pričam o tebi. Služim se glagolima u prošlom vremenu, ali naučila sam na psihoterapiji da mozak ne zna razliku. Njemu se sve događa sada. To je objašnjenje, govorim sebi tada, samo nervni impulsi, ništa drugo. Ali malo jače se pridržavam za dršku od stolice. I primećujem poglede sažaljenja, za koje misle da ih dobro sakrivaju. Verovatno misle da sam jadnica. Ili ludača. Ili oba. Možda i jesam, i to je u redu. Znam da nije normalno ovako pričati o nekome posle toliko godina. O nekome ko i dalje živi i diše i hoda ovom planetom samo nekoliko kilometara udaljen od tebe, a opet vas svetlosne godine sada dele. Briga me. Ne živiš ti negde tamo. Pocepaću grudi i pustiti da se sva krv razlije po podu, pa im možda tada postane jasno. Nisi ti negde tamo, tu si. Ovde si. I zauvek ćeš ostati.

Neka mi ne pričaju o preboljevanju. Ja tu reč ne razumem. Ne postoji u mom vokabularu. Ako si preboleo, nisi ni boleo. Nisi ni voleo. Živim bez tebe i nekada mi je baš lepo. Nekad sam tužna zbog hiljadu i jednog razloga koji nemaju nikakve veze sa tobom. Dani i nedelje mogu proći da mi se ni ne pojaviš u mislima. Ali u nekim noćima stežem jorgan malo jače i gušim jecaje koji su u stanju da zalede krv u žilama ako bi ih iko ikada čuo.

I molim se da si srećan.

- Katarina

Ja znam necu te preboleti

Mogu ja zbog tebe brzo umreti

preboleti nekog ko nije ni bio tvoj

malo jači bol

Na dan ovog pomračenja zelim da ti kazem da sam milion puta za ovih godinu i 2 meseca otkako smo se napustili pozelela da ti se javim, da ti ispričam nešto što bi samo ti razumeo, da ti kazem da sam upoznala neke ljude o kojima smo pričali, da ti kazem da su zabavniji i drazi nego što smo mislili, da ti javim na čemu sam sve radila jer znam da bi te zanimao čitav proces. Zelela sam da te pozovem toliko puta kada mi je telo bilo tesno samo da mi kazeš Tu sam Volim Te, da ti pokazem koliko sam porasla, da ti se zahvalim što nisi odustao od mene kada sam ja odustala, da ti kazem da vise ni sa kim ne šetam jer ni sa kim naš grad nije neki novi grad, da nisam našim ulicama prošla odkad ni nas nema, da ti kazem da si sa sobom odneo mog najboljeg prijatelja da se malo smejem i da smišljam razne načine da prevarim dan i da mi uglavnom ide. Da ti kazem da sam nekim muškarcima bila bolja, ma čuj bolja, najbolja jer si me ti tako naučio ali da oni to nisu voleli ni trećinu onoga koliko si ti voleo i najgora izdanja, da odkad mi ti ne govoriš da sam lepa, ja ni jedno lepa si ne shvatam ozbiljno, da ti kazem koliko me tudje najgore greške nisu zabolele koliko tvoja najmanja, da ti kazem da bih te samo zagrilila i ćutala iako je to za bednike, da ti kazem da sam sa tobom u teškim danima bila srećnija nego ikad posle, da ti se zahvalim što si za mene uvek imao i kada nisi imao i da to tek sad shvatam, da ti kazem da sam bila ponosna kako hodaš i pričaš da ti kazem da si najpametniji muškarac kog sam ikad srela, mnogo pametniji od mene iako znam da ti to ne bi prihvatio, da ti kazem da sam ti sve oprostila i da te zamolim za oproštaj iz najogoljenijih delova sebe, i da ti kazem da sam te osećala u rano leto i da sam ti rodjendan preplakala i slavila ga kao da je moj i da sam, kada sam pomislila da sam se zaljubila plakala jer se nisam zaljubila kao u tebe, i da bih ja opet sve sa tobom, iako to nikome ne bih priznala. I da ti kazem da te osećam i u zimu, i da si uvek negde na kraju pameti, i da si ono nedostajanje sa kojim se zivi, i da sam te prebolela ali da te nikad neću sasvim preboleti i da je s vremenom lakše, ali i postojanije. I da sam te volela i da te volim…

I što te nisam jače zagrlila poslednji put kada sam te videla da ti kažem da te volim i da se čuvaš da ćeš da budeš dobro i bez mene i da ćeš me preboleti , tako brzo i tako iznenada je otišao..

Zašto su važni protokoli lečenja?

(objavljeno 29. oktobra 2021.)

Sećam se spremanja specijalističkog ispita iz interne medicine i lekcije "Bol u leđima" u kojoj je naveden podatak da "90% bola u leđima prođe spontano nakon nekog vremena i ne zahteva nikakvu terapiju". To zloupotrebljavaju mnogi pa uvaljuju "spasonosna pomagala" i kažu "ako nekome ne deluje slobodno neka vrati, vraćamo novac u potpunosti". Ako vrate i 20-30% novca, opet su u plusu, jer će mnogima zaista "delovati" t.j. povezaće nestanak bola sa tim pomagalom. Ne sumnjam da će mnogima raznorazne alternativne terapije tako "izlečiti" i COVID.

SARS-CoV-2 je respiratorni virus i većina ljudi će ga preboleti kao bilo koji drugi virus. Bez bilo kakvih lekova, samo mirovanjem i čekanjem da se organizam sam izbori sa virusom. Šta god pili u tom periodu neće biti od ikakvog značaja, ali će oni možda imati drugačiji utisak.

I zato u medicini nije dovoljno da neko koristi neku supstancu i da nakon korišćenja izvučemo zaključak o (ne)efikasnosti iste. Potrebno je pored grupe ljudi koju pratimo dok koristi tu supstancu da imamo i kontrolnu grupu, koja ga neće koristiti, ili će koristiti nešto drugo.

Ako imamo 50 ljudi koji su tokom lečenja COVID-a pili npr. surutku, i od njih je 40 prošlo sa blagom kliničkom slikom, to ne znači da je surutka lekovita jer će i u kontrolnoj grupi, koja nije pila ništa, 40 od 50 ljudi takođe imati lakši oblik COVID-a. Zaključak je jasan.

Mene mnogi pitaju "kakvo je tvoje iskustvo u lečenju COVID-a sa ovim ili onim lekom" i ja kažem da ne znam jer zaista ne mogu ja iz svoje opservacije da donosim zaključke. Ja mogu da postavim hipotezu koja onda mora biti dokazana naučnim metodom. A to nije lak posao već naprotiv.

I zato nemojte slušati lekare a posebno ne nadrilekare koji kažu "ja sam moje pacijente lečio van protokola ovim lekom i imao sam odlične rezultate" jer to njihovo iskustvo ne znači ništa bez adekvatno urađenog istraživanja. Na osnovu kojih se i prave i menjaju protokoli lečenja.

Mislim da nju u poslednje vreme. U stvari, nenadano mi dođe na um neko sećanje, neki razgovor koji smo imale. Kada otpozadi vidim neku devojku koja liči na nju, koja bi mogla biti ona, poželim da to nije ona.

Sećam se kada sam joj pričala o Levoj ruci tame. I sad mi se čita ta knjiga iako mislim da je nisam razumela kako sam trebala, na pravi način, onako kako je drugi opisuju, samo mi je jako tužna.

Ne razumem ljubav, i ne razumem veze, ne razumem svoja osećanja i mislim da nije ni važno šta sam osećala. Jer zavaravam sebe, pravim sebi dramu, ne dajem se drugim ljudima. Uvek ostajem sama. Pa šta ako sam je volela, čak i da je to istina. Šta to znači? Da umem da volim, iako godinu dana nisam toga bila svesna? Da li sam skrivala to od same sebe jer sam znala da je ona jednostavno strejt, da ne bih smela da je volim čak ni kao drugaricu?

Zašto pravim dramu? Valjda je bolje voleti ljude sa kojima provodiš dane nego ne voleti ih.

Ali šta da radim sa tom ljubavlju? Šta da radim kad i dalje, vidi se, hronično ne volim sebe dovoljno, ne trudim se dovoljno, ne trudim se ni 50-60%.

I to se dešava ponovo sada na poslu. Ponovo sam počela na neke načine da volim ljude.

Ne umem da volim do pola, želim savršenstvo a to ne postoji.

Želela bih da sam nekako mogla da je zadržim. Da je i ona mene volela kao što je delovalo ponekad. Šta da radim sa tom ljubavlju prema njoj što je ostala i dalje u meni. Možda želim da je vidim i da plačem. Možda želim da je nekako za držim i da ona nekako bude pored mene.

Kako preboleti ljubav? Zato i jeste bolje da je ne vidim ponovo jer ne umem da je volim do pola. Čak iako je na platoničan način. Ja samo umem da je volim i da budem besna zbog onoga što mi je verovatno uradila. I zato ne želim da je vidim, jer ne znam šta je istina i da li bi mi rekla istinu.

svežina u srcu obećava nemir

kog se posle smrti za tobom plašim

oluja bola je završna

šteta se neće videti

sve dok se ne pojavi neko

koga bih i volela

da nisam tebe srela ranije

~MI

I ne. Ne zaboravis drage i voljene osobe i ne prebolis ih.

Jednostavno naucis da zivis sa tim bolom i secanjem na njih...

Preboleces.I to sto te sad boli i sve ostalo.Preboleces i to sto nijedno od tvoje dece nece imat' njegove oci, kosu ili trepavice.

Preboleces i to sto te on nece buditi svaku noc samo da moze da te ubaci u zagrljaj dok spavate.

Preboleces i one male svadje oko toga ko ce prvi da se tusira, koje necete imati.

Preboleces i to sto ga ti neces cekati da dodje sa posla sa njegovim omiljenim jelom na stolu.

Preboleces i to sto nikada necete obici mesta o kojima ste mastali.

Preboleces i to sto se nikada vise u buducnosti necete videti zajedno, ali preboleces.

Preboleces jer zelis da ga prezivis, jer ne zelis da se secas jer moze da te ubije.Veruj mi, uskoro ce sve da prodje, a ti ces na kraju krajeva uhvatiti sebe kako okruzena drugim ljudima shvatas da te ustvari vise nista ne boli, i da si krenula dalje.Moras da krenes dalje.

M.H.

dzaba meni uvjeravanje drugih da sam te prebolela kad svaki put kad zatvorim oci sjetim se tvog glupavog osmjeha

Smešno mi je sad kad pomislim koga sam sve mislila da neću preboleti. Preboli se svako ko se ne potrudi dovoljno da ostane u tvom životu. Toliko je jednostavno. Nije bilo vredno.

nemoj se vraćati

pusti me

lakše ću preboleti

kada ne znam

ni gde si

ni sa kim si

ni kako si

jer ako se vratiš

počeću opet da pišem pesme;

ali zar ne znaš da

srećni ljudi

ne pišu pesme,

te da se neki ljudi

nikada ne zaborave

i da ja tek onda

neću moći pobediti bol;

zato mi se ne vraćaj,

nemoj se vraćati ni sad,

nemoj ni kada prođe

dovoljno vremena

i ja konačno

prestanem da te volim

Nisam dala na tebe, nikome i nikada. Ostavljao si me, kad sam te najviše volela i poštovala. Ostavljao si me mili bezbroj puta i ne, nisam zbog toga ljuta samo sam ti malo ostala ove tuge dužna. Jurila sam za tobom, kao curica. Gledala u tebe kao u Boga. Drhtala od tvog dodira, strahovala od pogleda. Borila sam se za nas, da nađem u tvom srcu spas, a tu sam našla samo duboke rane što sećaju na prošle dane. I na kraju opet si me mili ostavio samu, ali ovoga puta znaš, ja više nemam snage za novu borbu s tvojim nemirima. Utišala sam se, pustila sam te da sam koračaš bez mene i zapamti ne neću te nikada preboleti, zato što ću te do smrti voleti. ♥️ t.t. ®

"Sebična sam ja

i ne mogu preboleti srce njegovo

ni razumeti da on živi, a mene ne voli."

- Desanka Maksimović

Ako ikada pita za mene, recite joj da sam srecan, da sam ozenjen drugom.

Samo je slazite, recite da sam je preboleo i da ne mislim vise o njoj, o nama.

Ne zna ona da sam cerku njenim imenom nazvao i da je njenim nadimcima dozivam, ali zna da se neki ljudi nikad ne mogu preboleti i da neke ljubavi zauvek bole.