#volja | Explore Tumblr Posts and Blogs

razdragana · 2 years

Text

Sve dok koračaš

Imaćeš put

Dok imaš volje

Pronalazićeš snagu

Dok veruješ

Imaćeš vremena

Dok imaš nade

Nalazićeš smisao

Sve dok voliš

Imaćeš život

Dok imaš snove

Postojaće sreća

Foto: istockphoto

#volja #snaga #razdragana #moje misli #poezija #srbija #balkan

4 notes · View notes

besedar · 8 days

Text

teorija dne: glede pridevnika židan

1.) etimologija: židan < žida (= svila) <- Seide (nemško)). Ta pa prek nekega romanskega jezika iz latinskega saeta (Serica) (= (svilena/kitajska) ščetina) (kratka opomba: načeloma se na tem blogu ukvarjam s slovenščino, ampak, prosim lepo, naj me nekdo kdaj vpraša kaj več o romanskih breskvah in siru, ker je etimološko postopek isti ...). Sericus - pridevnik, ki se nanašal na ljudstvo Seres, kjer so izdelovali svilo. V latinščini beseda pomešana s kitajsko izposojenko sei (svila).

2.) zakaj "židan čas" pomeni "veliko prostega časa", "židana volja" pa dobra volja?

3.) glede pomenskega prenosa pri židani volji (je relevantno za moj argument, brez skrbi) Fran ponuja dve (eh, cirka) teoriji:

a) da se je pomen besede "židan" prvotno razširil na metaforične pomene "prazničen, nevsakdanji ...", od koder potem židana volja kot praznična, boljša od običajne ... Vsaj če prav razumem 😅

b) da se je stalna besedna zveza "židana obleka" metaforično razširila v "dobro obleko", od koder pozneje "dobra volja"

V resnici zagovarjata več ali manj isto. "Židan" bi se verjetno težko metaforično razširil sam od sebe, zelo smiselno se mi zdi, da je nastopal v stalnih besednih zvezah, kjer se je prvotni pomen potem počasi izgubljal.

4.) "židan čas" Fran piše poleg izrazov "zlat čas", "pisan čas", ki naj bi oba pomenila enako kot židan čas. Priznam, da tu kakšne posebne briljantne razlage nimam. Razumem, zakaj bi "zlat čas" lahko pomenilo "veliko prostega časa". V tej smeri najbrž tudi "pisan čas".

5.) ne vem, kako star je izraz "židan čas"; na Gigafidi se ne pojavi, sicer pa to tudi ni ravno korpus zgodovinskih besedil (imamo za slovenščino sploh kakšnega?). Če hoče človek verjeti moji teoriji, mora malo predpostaviti, da izraz ni tako strašno star.

6.) mislim namreč, da je mogoče prišlo do reinterpretacije (oziroma dveh, ta je ena od njiju) "židanega" kot "pisanega". Kolikor mi je znano, se pridevnik namreč uporablja bolj v stalnih besednih zvezah - recimo za razne židane parazole. In prav za te so mi povedali dve laični interpretaciji: da gre ali za pisano ali za rdečo sončnikasto reč. Nihče izmed vprašanih v židi ni videl svile. Bi bilo torej mogoče, da se je na podoben princip iz takšnih in drugačnih besednih zvez "židan" reinterpetiral kot pisan? In se torej pojavlja kot nekakšen sinonim "pisanemu času"? Zato "židan čas" ne bi smel biti prestar, ker bi bila sicer, predvidevam, v zavesti svila še vedno precej preveč živa. Ali pa tudi ne, saj včasih več pomenov v jeziku čisto lepo sobiva.

7.) zdaj pa končno moja dejanska teorija, ki ji ljubkovalno pravim teorija lupinga :D ! O drugi reinterpretaciji: na Gigafidi gledam, kako se uporablja "židan", in ogromna večina jih je v besedni zvezi "židana volja", nekaj malega jih je pa tvorjenih svobodno: "trd vsakdan ni bil ravno takšen, a so ga znali narediti žlahtnega in židanega", "židana zabava po obisku nočnega kluba", "se je razlegala židana harmonikarska godba" ...

8.) je torej mogoče, da bi bilo nekako tako?: žida (svila) > židan (svilen) > židana obleka (svilena obleka) > židana obleka (dobra obleka) > židan (dober) > židana volja (dobra volja) > židan (dobrovoljen, živahen)

(Z židano obleko torej sledim Snojevi teoriji, ki pa tudi ni nujno brez napak.) Zdelo se mi je namreč dokaj mogoče, da je ljudem daleč najbolj znan "židan" v besedni zvezi "židana volja" in ga morda zaradi tega ponovno reinterpretirajo? Vsaj na Gigafidi vse kaže, da grejo prosto tvorjeni primeri semantično v to smer.

9.) torej: teorija dveh reinterpretacij. Prva: žida kot svila postane židan kot pisan, od tod židan čas kot pisan čas. Druga: židan kot neke vrste okrajšava za "židano voljo". Nosi v svobodno tvorjenih povedih pomen celotne besedne zveze, čeprav nastopa sam.

#teorija lupinga: ker se dvakrat reinterpretira iz dveh različnih stalnih besednih zvez #v moji glavi beseda lepo zažvižga¸ ko naredi en krasen loop de loop (luptilup?)#fran+#to je bilo zabavno!!!#strašno me ima objavljati tukaj svoje teorije #čeprav so butaste in verjetno slavistom jasne kot beli dan #ne vem #ta blog je varen prostor za ljudi¸ ki ne vemo o ničemer kaj dosti #mm¸ pozno je¸ možgani se mi kisajo #<- dober izraz #optimističen tag:#teorija #(da vidimo¸ če kdaj objavim še kakšno)

4 notes · View notes

magistralucis · 7 months

Text

lost in translation [Zultanekh/Djoseras Snippet]

(Last snippet before fic starts publishing on AO3. Should be in the next day or two. What I thought would be a nice lengthy oneshot is now going to be a three-parter filled with various pains, why am I like this 😭

It will be titled we live on archipelagos. I'll update tags on previous snippets too)

-----------------

An aside about languages. While Zultanekh never doubted his new body was for the better, he was disappointed to find it came pre-installed with translingual modules. Another of the Silent King's cosmopolitan projects, the move towards universal intelligibility, and an extension of his linguistic reforms: they left the furnaces knowing not only Szarekh's language, but everybody else's, and they'd never understood each other before as well as they did in those newborn moments. Even so, Zultanekh was let down, because he had been planning to learn the Ithakan language for himself.

An odd choice, even for his standards. An unfashionable language, neglected even by Ithakans. He'd wanted it, all the same, in the hopes it would help him understand Djoseras better. And no, he hadn't wished to blink and know it - he'd wanted to learn it, go through the grammar and the rote memorization as any schoolboy might have done. He was never the one to seek intellectual labour, and has no illusions that he'd have been fluent. But he knows the effort would have mattered, that the struggle made it real.

It felt like the least he could do to nurture their peace.

But surplus or deficit, they must work with what they have. The necrons' shared purpose drained away after Szarekh's war, and many dynasties have started using their own languages again, which the modules have proved invaluable in decoding. They update in real time, even, despite their innumerable losses - a culture-mad archaeovist is behind them, Zultanekh supposes, eager to share his research for the betterment of his kin. Fairly sure no one asked, but it's not like Trazyn to ask permission for anything.

And Zultanekh's theory was correct, he can apply Ithakan to their conversations now, and it does help him understand Djoseras better. He knows the same applies to him. When he bows down to Anathrosis and whispers ne moja volja no tvoja da bodet', he is laying down at her feet something greater than not mine but my phaeron's will be done, even though the invocation is the same. When Djoseras looks up from the nomarch's latest reports and exclaims he is well, my philos brother, he is not merely saying Oltyx is dear to him. A lot of things are philos to him, actually, even the things to which he is dispassionate. Those modules are what Zultanekh used to tease Djoseras about the Ithakan ships, not on account of their quality but their spirits, which are of course autonomos. "The heka of Ithakas is so bound up in justice, it seems, that it cannot abide anything with a law unto itself. I'd like to see a ship getting uppity with you sometime."

(Djoseras had thought this a very bad joke, but it did not stop his nodes glimmering with amusement, all the same.)

#warhammer 40k #the twice dead king #zultanekh #djoseras #trazyn #fanfiction #snippet #we live on archipelagos #zultanekh (and the ogdobekh's speech in-fic) uses old church slavonic; djoseras uses various ancient greeks #i've been fascinated with the notion that necrons permanently have a kind of autotranslate switched on #like in tiatd when trazyn speaks the answer to the aeldari riddle without even needing to consider the full context of it #you just wonder like... how far back that goes you know? they must be updating all the time if they also understand humans and other races #who is updating them? who is making contact? trazyn seems to be the most logical candidate for who'd want to do this willingly #this fic isn't really concerned about that anyhow but i'd like to explore that in a different story sometime

14 notes · View notes

pogledomdosrzi · 10 months

Text

Moja mama, moj ponos

Zar ne znaš da je gledanje u majku ibadet, pa šta reći za dobročinstvo koje joj činiš?

Pročitala sam taj citat danas

I ništa kao to mi u zadnje vrijeme

Nije zaparalo uši

Znaš mama, ja nisam osoba

Koja puno vazi o svojim osjećanjima

Ja nemam običaj pričati kako i koliko

Nekoga volim

Jer ja sam uvijek najviše umjela pričati

O svojim emocijama prema nekome

Do koga mi nije toliko stalo

Za voljene koji su mi se krili najdublje u srcu

Njih sam najrađe voljela u tišini

Četiri zida svojih misli

Pa tako i tebe

Ali najviše mi je uvijek bilo žao

Što nisam često zapravo pričala

O tome koliko tebe volim

I to nikad nije bilo jer nisam htjela

Već jednostavno nisam znala kako

Neke stvari kao i neke emocije

Su toliko jake

Da se teško daju opisati riječima

I ja sam vječito teško pronalazila početke

Od kojih bih kretala kad sam pričala o tebi

Ali mogu u stihovima to lakše dočarati

Ti mama znaš da sam ja dijete velikog srca

I uživam slušati o tuđim uspjesima

Zadovoljstvima i sretnim trenucima

Ali nikada ti nisam rekla

I zato sada govorim

Ali meni bi se srce uvijek na dva

Ogromna dijela prepolovilo

Kada sam slušala kako druge žene uživaju

Bilo to da li u godišnjim odmorima

Poslovnim unapređenjima

Ili jednostavno dolasku kući u miru

Jer je to bila prva stvar koju sam

Oduvijek željela za tebe

Da imaš život kakav zaslužuješ

I znam ja da je za svakog sudbina

Drugačije krojena i da ovo nije kraj

Ali nema te stvari koje ja ne bih dala

A da ti živiš svakodnevnicu

Kakva priliči tvom postojanju

Tvom srcu i duši

Da s rahatom dođeš kući

Bez pretjerane brige

Da me vodiš na ručak kad dobiješ platu

I da idemo na more svakog ljeta

Te kad god bi rekla da ti je krivo

Što uskraćuješ meni ljeto

Za par dana u Hrvatskoj

Ja nisam imala snage da ti kažem

Kako mene ne interesuje ni to more

Nit putovanje

Da je meni jedino krivo

Što ti ne možeš otići sa mojim ocem

Na par dana da se odmoriš od svega

I unatoč svim uskraćenjima tvojim

Ja rijetko kad da sam upoznala osobu

Koja manje misli o sebi a više o drugima

I zaista se iznerviram

Kada kažeš da ne želiš sebi kupiti nešto

A ti si ta koja zapravo to najviše zaslužuje

Ti si mama najnesebičnija osoba

Koju ja znam

I najbrižnija rekla bih

Pa makar mi ta tvoja briga ponekad

Bila pretjerana i bez naročitog razloga

Nikada me nije prestalo fascinirati

Odakle ti snaga i volja

Da se toliko sikiraš oko najbezazlenijih situacija

Odakle je Bog uzeo toliko djelića

Da napravi samo tvoje srce

Od čega je ono građeno

Kada ima toliko ljubavi u sebi

I od čega je to tvoje tijelo sastavljeno

Kada ima jačinu da nakon svakog

Umornog dana dođe do mene

I najsnažnije već što je bilo koje

Ljudsko biće do tada moglo

Zagrli nekog

I to baš mene

Ja nisam ničim zaslužila takvu ljubav

A kamol takav zagrljaj

Ali zato mama moja znaj

Ja možda nisam osoba za zagrljaje

Mada svake noći ću leći

I od svih momenata tog dana

Sjetit ću se prvo tvog dodira

Te možda se tebi ne čini veliko

Ali svakim poljupcem u obraz

Koji nježno spustim

Namjeravam reći

Hvala ti za sve

Ne samo jer si mi se nasmijala pri dolasku

Ne samo jer si mi oprala veš

Niti donijela čašu vode

Hvala ti što postojiš

Što si tu da budeš uzor u svakom aspektu

Mog života

Hvala ti što si žena kakva želim

I ja da budem

Hvala ti što se osjećam ponosno

Kada mi neko kaže da ličim na tebe

Hvala ti što ne odustaješ od bilo čega

Hvala ti što si takva kakva jesi

Za kraj ja ti mogu jedino reći

Kako mi je jako krivo

Što život ne daje šansu

Da se čovjek barem jednom u životu

Ne vrati željene godine unazad

Jer ja znam gdje i kad bih se vratila

Vratila bih se u tvoje djetinjstvo

Gdje bih pokušala da maloj Kiji

Kažem da ne shvata ozbiljno majkinu priču

Da je najljepša djevojčica

Koju je do tada vidjela

I kako će ako je ikako moguće

Odrasti u još divniju ženu

Kojom će se njeno dijete ponositi

I meni nema većeg cilja u životu

Od tog da se za 20 godina

Pogledam u ogledalo

I vidim tvoj osmijeh i tvoje oči

Jer najdraži dijelovi mene

Su mi oni koje sam naslijedila

Isključivo od tebe

Hvala ti na njima

I hvala ti na svemu

Volim te mama najviše

#citat #citati #ljubav #ljubavna poezija #love #poezija #poetry #poem

17 notes · View notes

gospocki · 5 months

Text

ako ste bili neko ko govori, dok drugi ćuti,

ako ste se borili tamo đe su od vas dizali ruke,

ako ste se davali onima $to su se štedili

i otvarali dok su se drugi skrivali,

poštovali đe nisu poštovali vas

imate svako pravo da odete odatle kako vam je volja!

#gospodinmangup1001

7 notes · View notes

sonnywise · 1 year

Text

Ti si taj

Ko je uvijek u pravu

I ti si taj

Čija bi pravda riješila sve

Ti konstruišeš

I upravljaš

I ako ni nad sobom kontrole nemaš

Ti iscrtavaš planove

I uvijek si to samo TI

Ti uvijek kažeš

"Eh da se ja pitam"

I nikad da shvatiš

Da se ipak ni za šta

Ti ne pitaš

I da od tvoje pravde

Ima jedna bolja

I da je na kraju svakog razgovora

Nazovemo "Njegova volja"

Zato svijet i sebe

Od konstrukcije svoje

I besciljnog iscrtavanja svoga

Poštedi

Da sjećanje o Njemu

Ne počne da ti blijedi

I o mudrosti stvaranja takvog

Neka ti se misao istinom ubijedi

Jer tvoje vrijeme

Provedeno tako

Zaista više vrijedi

29 notes · View notes

belog-grada-crna-princeza · 2 years

Text

Bajka stara koliko i vreme.

predugo sam zarobljena

u ovoj kući strave

lociranoj

tu pod kosom

ispod temena

kući bez vrata i prozora

mogu da vrištim,

ali niko ne čuje

ne mogu da pobegnem,

a i kad bih mogla

gde bih bežala,

kome?

ceo život

prestravljena sam

od duhova

kažu najviše nas plaši

to što pušta korenje

u nama samima

ja sanjam polja pšenice

da su moja

tajna skrovišta

ali užas se preliva

iz jave

poput testa

naći će me

pre ili kasnije

ne mogu dugo ostati

mislim o hlebu, o Isusovom telu

Oče naš

koji si na nebesima

zar je proliće moje krvi

volja Tvoja?

videla sam spas

u njegovom poljupcu

pružila mu ruke

okružila me je dimna zavesa

podmetnuo je požar

ostaje spaljena pšenica

trebalo je da sam

bezbedna

sad peče svaki nerv

otvaram oči u mraku

naposletku sam

i za tebe

Judo,

bila samo duh.

- Katarina

#beloggradacrnaprinceza #pesma #tekst #poema #tekstovi #poezija #pisanje #najlepsi tekstovi #balkanski tekst #balkan tekst #balkan poezija #stihovi #balkanski stihovi #pesme #najlepše pesme #bajka stara koliko i vreme

13 notes · View notes

lethalhedgehogs · 10 months

Text

Prva zlatna medalja

Kada se osvrnem unazad i razmišljam o svojim plivačkim počecima, teško je verovati koliko sam napredovao tokom godina. Moja strast prema plivanju rodila se još u detinjstvu, kada sam prvi put skočio u bazen. Možda tada nisam ni sanjao da ću jednog dana osvojiti zlatnu medalju, ali upravo ta strast, volja i posvećenost su me odveli do tog nezaboravnog trenutka.

Moja plivačka karijera započela je skromno, kao član lokalnog plivačkog kluba. Treninzi su bili naporni, ali nisam se obazirao na to. Bio sam fasciniran vodom, osećajem slobode koji mi je pružala, i željom da postanem bolji plivač. Ubrzo su me primetili treneri i primljen sam u klupski tim. To mi je dalo dodatnu motivaciju da treniram još jače i da učestvujem na takmičenjima.

Kako sam rastao, tako su rasli i moji sportski ciljevi. Bio sam odlučan da postanem najbolji u svojoj kategoriji. Treninzi su postajali sve intenzivniji, a treneri su mi pomagali da ispravim svoju tehniku, snagu i izdržljivost. Nisam odustajao ni kada bih doživeo neuspehe na takmičenjima; upravo su me ti neuspesi terali da još više napredujem.

Godine su prolazile, a ja sam se sve više približavao svom cilju. Bio sam učestvovao na brojnim regionalnim i nacionalnim takmičenjima i osvajao medalje, ali zlatna je bila ona koju sam želeo najviše. Međutim, konkurencija je bila sve jača, a razlika između plivača u vrhu bila je veoma mala.

Konačno, došao je taj sudbonosni dan, dan koji će promeniti moj život. Bio je to državno prvenstvo, najveće takmičenje na kojem sam ikada učestvovao. Osećao sam uzbuđenje, ali i nervozu jer sam znao koliko je ovo važno takmičenje. Moja porodica je bila uz mene, pružajući mi podršku i verujući u moje sposobnosti.

Vreme je brzo prolazilo, a ja sam se pripremao za svoj najbolji nastup ikada. Kada je došao red na moju trku, srce mi je lupalo kao ludo. Uspeo sam da smirim svoje misli i koncentrišem se samo na svoj plivanje. Kada sam čuo zvuk pištaljke, zaronio sam u vodu i dao sve od sebe. Noge su mi brzo šutirale, a ruke su se krećle brže nego ikada pre. Bio sam u svom elementu, potpuno fokusiran na cilj.

Ubrzo sam shvatio da se nalazim u vodećoj poziciji. U tom trenutku, nisam razmišljao o konkurenciji, već sam samo gledao ka cilju koji je bio sve bliže. Poslednjih nekoliko metara bila su najteža, ali sam iz sve snage gurao napred. Ušao sam u cilj, pogledao tablu sa rezultatima i tada sam znao - pobedio sam! Osvojio sam zlatnu medalju na državnom prvenstvu!

Nisam mogao da sakrijem svoju sreću i ponos. Osetio sam kako mi adrenalin struji kroz telo. Moja porodica je bila presrećna i ponosna na mene, a ja sam bio presrećan što sam uspeo da ostvarim svoj san. Konačno, zlatna medalja je bila u mom posedu.

Na ceremoniji dodele medalja, osećao sam se kao da sam na vrhu sveta. Nisam mogao da verujem da sam ja taj koji stoji na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Kada sam stao tamo, osetio sam ogromno olakšanje i zahvalnost prema svima koji su me podržavali na ovom putu.

Nakon tog nezaboravnog trenutka, zlatna medalja nije završila u nekom kutiji ili sakrivena u fioke. Odlučio sam da je postavim na poseban držač za medalje u mom domu. Taj držač postao je simbol mog truda, upornosti i želje za uspehom. Svaki put kada pogledam tu medalju, setim se svih teških treninga, žrtava i uspona i padova koje sam prošao da bih je osvojio.

Najvažnija lekcija koju sam naučio iz ovog iskustva jeste da se trud i rad uvek isplate. Nije bilo lako, ali sam dokazao sebi da mogu prevazići sve izazove ako verujem u sebe i ako ne odustajem. Ta zlatna medalja je samo početak mog plivačkog puta, jer znam da ima još mnogo trka i uspeha koje me čekaju u budućnosti.

Uspeh u plivanju me naučio da je ključ ustrajnost, fokus i vera u sopstvene sposobnosti. I danas, dok gledam tu zlatnu medalju na svom držaču, zahvaljujem joj na podsećanju da se snovi ostvaruju ako verujemo u njih i ako smo spremni da se borimo za njih.

4 notes · View notes

ultravioletna · 2 years

Photo

🎉GIVEAWAY🎉 Kako nam se bliže praznici, rešila sam da pripremim prvo darivanje u nizu darivanja koja će uslediti tokom praznika i zime. Da ne dužim, svi se već znamo, a oni koji ne znaju, u pitanju je moja zbirka “ULTRAVIOLETNA” koju poklanjam nekome od vas. 💜 Zbirka je kombinacija pesama i priča, ima i onih bolnih i onih lepih uspomena koje nam se čine dalekim i nemogućim a svuda su oko nas. Ovo je za svakoga ko je nešto ili nekoga izgubio, pa i sebe. Svi će(te)mo se oporaviti. 🦋Pravila igre/ Zapratite @ultraviioletna Lajkujte objavu, komentarišite, označite dve osobe koje su vaša mirna luka 🫶🏻 🦋+ veće šanse: okačite na stori i označite me, kao i da zapratite @vucx1 (ovaj korak nije obavezan, ovo je vaša dobra volja i želja za knjigom!) Srećno pa se čitamo 💜🎉 Igramo se do srede. (30) 🦋🦋🦋🦋🦋🦋 https://www.instagram.com/p/CleGpcWtfwH/?igshid=NGJjMDIxMWI=

10 notes · View notes

razdragana · 2 years

Text

Sa prolećem sve lakše deluje

Nekako čovek više veruje

Može čak život samo na hlebu

Kad sunce se pojavi i zasija na nebu

Nadođe snaga k'o bujice s planina

Telom prostruji neobjasnjiva toplina

Kad imas volje, sve deluje lako

Samo moraš da veruješ jako

Foto:istockphoto

#život #smisao života #razdragana #proleće #vera #sunce #volja #snaga #moje misli #poezija #srbija #quotes #balkan

5 notes · View notes

putokazkrozvreme · 1 year

Text

Kad ljudi ne znaju šta tačno žele u životu,koji su im ciljevi kao i tačni koraci kako da to ostvare i dođu do toga, oni posežu za bilo čim, ne bi li se osećali zadovoljno u svojoj koži. Međutim to je jedan začarani krug besciljnog lutanja, kao kad bi odlučili da želimo da više putujemo a kad bi nas pitali gde, istog trena bi zaćutali jer ne bi imali predstavu kao ni viziju mesta na koja želimo da idemo. Zato u životu ako želimo da budemo uspešni i da svoje ciljeve ostvarimo,nije dovoljna samo volja i odluka po pitanju bilo čega šta odlučimo. To je dovoljno za početak svakako ali za duže staze i sam ostvaren cilj i uspeh potrebno je mnogo više. A to više predstavlja tačne korake koje ćemo pratiti prilikom realizovanja našeg cilja, u smislu kako, na koji način, kada, koji je vremenski rok, šta treba uraditi, šta treba usavršiti, koliko vremena izdvojiti, zbog čega to nešto želimo i stremimo ka tome a onda kad odgovorimo na sva ta pitanja i zapišemo ih negde na korici naše omiljene sveske, tada verujem da nema promašaja, nema neuspeha i uz tačne smernice uspeh je zagarantovan. Sve je u nama. Ako nemamo viziju gde želimo biti sa tačno ispisanim koracima kao smernicom za taj put, vrlo je moguće da ćemo besciljno lutati i da se nećemo pomeriti sa mrtve tačke od koje smo neminovno i svakako svi mi krenuli na početku. Svaki korak, svaka vizija, svaki cilj, svaki uspeh, apsolutno sve je u nama i na nama. Ništa nije nemoguće, čak šta više verujem da je sve moguće u životu. Apsolutno sve šta smo zamislili i šta želimo za sebe u životu je moguće ostvariti. Ključ je u nama, samo ga treba vešto prepoznati i iskoristiti na pravi način.

2 notes · View notes

besedar · 11 days

Text

frazeološka enota dne: židane volje

židan = svilen. Glede pomenskega prenosa, do katerega pride pri židani volji, se fran ni povsem zedinil:

1.) Joža Glonar v svojem slovarju iz 1936 doda še en pomen: "nevsakdanji, izreden, prazniški". Na tem pomenu bi potemtakem lahko slonel izraz "židana volja" (= dobra volja). (Iz Kebrovega Slovarja slovenskih frazemov)

2.) V Slovenskem etimološkem slovarju Marka Snoja pa piše:

V frazi žídana vọ́lja (18. stol.) pridevnik pomeni ‛dober’, kar temelji na metafori iz zveze žídana oblẹ̑ka ‛svilena, tj. dobra obleka’.

#Glonarjev slovar!!#ni na franu :(#je pa na wikimediji #kar tudi nekaj šteje #židane volje dajem v genetivu¸ ker mi je ljubša fraza s prilastkastega (<-ni beseda + a je res prilastek in ne adverb? ne vem!!) vidika #kot kot samostalniška reč #razlika med teorijama razvoja sekundarnega pomena je minimalna¸ a bi me žrlo¸ če bi se naštelo samo eno #zato dobite obe!!

3 notes · View notes

zodijak · 2 years

Text

Mi smo tabu tema

nespojivi spoj

prate nas pogledi

strujimo po čaršiji

mi se ne trebamo

to je naša želja

naša volja i radoznalost

sa nama uvijek ima još

upoznao sam te previše puta

zabavan je to proces

nikad ne dosadi dijalog plavih očiju

#poezija #poetry

15 notes · View notes

deovecnosti · 2 years

Text

Ja samo da poludim od tebe, ma necu da te vidim uopste, necu da te cujem, ma necu da znam za tebe, uopste...

Do prve prilike.

Nedostajes mi i moram da ti pisem, a ti radi sta te volja posle sa mnom.

Volim te, a valjda i vidis

7 notes · View notes

lale-i-knjige · 2 years

Text

Ne požuruj

Pogledaj kad je zalazak sunca danas.

Pogledaj u koliko je sati sutra.

Gledaj koliko god želiš dana.

Stiže uvijek u za njega tačno i precizno predviđeno vrijeme.

Ubrzati ga ne možeš.

Mora početi od izlaska. Sunce zatim mora, isijavajući cjelodnevno svjetlo, mijenjeati svoj položaj. Pratiš li? Prati! Sve do tačno određenog vremena koje strpljivi čeka i tada se sunce povuče na počinak, a u potpunosti ga zamijeni mrak.

Jer to je njegovo vrijeme.

Nikad nismo upoznali čovjeka koji sjedi i plače jer sunce ne želi da zađe u jedan popodne.

Allahova je to kosmička volja i upravljanje.

Sve to što čekaš, ima svoje vrijeme, također.

Zapisano tačno u dan, sat i momenat.

Posao, brak, uspjeh, škola, djeca, nečiji dolazak, sve to što ti treba.

Ono za šta ti misliš da bez njega ne možeš.

To što ne znaš kad je njegovo vrijeme, ne treba da te čini nestrpljivim. Ti znaš da Gospodar zna, a znaš i to da su Njegovi planovi za tebe bolji od tvojih.

I ako ne dođe u obliku u kojem si ti zamislio, rado ćeš prigrliti ono što i je - bolje od toga - dao.

Ako uporno tuguješ zašto ne dolazi sad, samo se sjeti:

Nije mu vrijeme.

Zato.

Ali jeste vrijeme da to prihvatiš.

I da pritom pogledaš da li ti je Gospodar već dao nešto bolje od toga, a ti opijen nestrpljenjem ne vidiš!

Hanka Vlahovljak, Imancipacija

4 notes · View notes

tamic87 · 2 years

Text

Setite se da dobra volja uvek pobeđuje, konačno i

univerzalno, ne ostavljajući ništa đavolu

2 notes · View notes