#moj rad
Text
My mom told me that if you walk under a bridge with a train on it, you can make a wish and it can come true.
I didn’t have a particular wish so I always hoped for “everything to be ok”, regardless in what situation I was. I always walked or used trams in the city, but I never used a train until recently. And going over the same spot I kept making wishes and seeing it from above made me remember what I used to do.
#drawtober#its not the best ink drawing but whatever#traditional art#tiny lizard plavi#its not a really a comic I suppose#moj rad
13K notes
·
View notes
Text
Pošto je vani ledeno, a još ne radi grijanje, meni je prehladno da sjedim i učim. A kad upalim grijalicu i zagrijem sobu (a vani tako tmurno i hladno i kišovito) meni se spava... Ne postoji opcija u kojoj sam ja produktivna.
#još je predmet dosadan#majke mi ako padnem predmet jer mi je temperatura neugodna za rad 🔪🔪🔪#zašto je moj mozak ovakav#a ispit u petak#i to naveče#em će mi biti zima i biću gladna a vani nema rasvjete do zgrade faksa pa me još mogu i narkomani zbosti koje sam sreće 🙃
0 notes
Text
Stajao sam u vozu koji je putovao ka lokaciji gde treba sa njom da se nadjem. Razmisljao sam, razmisljao sam o tome da li cu se dokazati i pokazati da zasluzujem njenu paznju. Bio sam jako nervozan kada sam izasao napolje, vetar sa zapada mi je lagano zabacivao kosu dok sam palio svoju cigaretu. Udahnuo sam duboku, rekavsi sebi, da ce sve proci kako treba i da nema razloga da se brinem. Naravno lagao sam se, morao sam i dalje da pruzim jako veliki trud i rad kako bih ja, kao osoba, kao ljudsko bice, dopao njoj. U 8 sati posle podne smo imali dogovoreno, dosao sam malo ranije, cisto da cistim zrakom prikupim jos vise samopouzdanja i snage kako bih predstavio sebe u najboljem svetlu. Dok je sat otkucavao tapkao sam desnom nogom u mestu, naprezao sam svoj misic na nozi samo kako bih pronasao svoju antistresnu pozu sto mi nije islo uopste. Vreme je teklo tako sporo da sam mogao svaki svoj treptaj da osetim, moj tempo disanja je totalno usporio, kuce je sporije kucalo, moje ruke su se znojile i hladile u isto vreme, povecana unutrasnja temeperatura dala je nagovestaj moje nervoze, koja je sve vise dolazila do izrazaja. Onda, u jednom trenutku, okrenuo sam glavu prema ulici i ugledao nju. Koracala je brzo prema meni, i ja prema njoj. Sto smo se vise pribrizavali to smo nas tempo hodanja prilagodjavali nasoj kataklizmi koja je polako dolazi do reakcije. Zagrlio sam je , tako jako i osecajno kao da nikada u zivotu nisam pre toga grlio osobu, kao da je za mene ovo sve prvi put, kao da nikada nisam pre osetio tako opojan miris kose, njene kose. Osecaj koji sam imao u sebi kada je dosla mogu uporediti samo sa cistom i velikom euforijom, koja se neopisivo stvorila u meni, kao ti neki leptirici u stomaku koje osetite kada ste uzbudjeni. Verujem da tako zaljubljeni ljudi pricaju o svojim partnerima. Da, zajedno smo, ali sticicemo do toga vec jednom, sada da se vratimo na nas prvi susret. Odmah smo krenuli da pricamo kao da se znamo desetina godina, osetio sam odmah neku dusevnu povezanost sa njom. Njena energija me je kupovala iz minut u minut, njen glas mi je nacinio osecaj penicilina bolesnom, potpuno me je smirio. Nisam mogao da verujem da cu ikada, u skorije vreme, naici na osobu koja je tako smirivala buku u mojoj glavi, koja je moje demone sa ramena zamenila sa andjelima njenog srca, koja je moje prazne suze popunila srecnom i osmesima. Poceo sam opet da budem nervozan, porucio sam odmah casu dobrog vina kako bi me malo opustilo, ali ni posle cetvre case ja nisam mogao da se poptuno osetim zbog mog osecaja u podsvesti kako moram ostaviti dobar utisak. Kako klinacki od mene mislio sam. Sedeli smo u basti restorana koji je bio prepun, gledajuci nju sva ta buka gubila je smisao, mojih problema vise nije bilo, mir, spokojnost i samozadovoljstvo su prvi put posle duzeg vremena prevladali u glavi. Zavoleo sam to, prvog momenta sa njom. Svaki sledeci momenat me je samo jos vise kupovao, sve dok se mozda prerano i glupo ali nisam zaljubio. Posle dugogodisnje borbe sa vise mentalnih bolesti konacno mogu da kazem da postajem bolji, jer sam uspeo da pored nje pocnem da volim sebe i nju. Ona je moj medikament koji uspostavlja jasnu granicu i ucestalost mog Seratonina i Dopemina. Moja hemija, moja reakcija, moja umetnost ljudskog stvaranja i povezanosti.
TO BE CONTINUED...
-mvD ("Ona" Part 1 )
#citat#citati#quote#quotes#srpski#deppresive#poetry#poezija#serbia#ljubavni#tekst#ljubav#sastanak#meeting#meet#first#love
7 notes
·
View notes
Text
Pretjerano čitanje ne čini nas pametnijim. Neki ljudi jednostavno “gutaju” knjige. Oni to čine bez onih neophodnih intervala razmišljanja, koji su potrebni da se pročitano “svari”, preradi, usvoji, razumije. Kada ti ljudi progovore, iz njihovih usta izlijeću komadi Hegela, Heideggera ili Marxa, u potpuno neprerađenom, sirovom stanju. Kod čitanja lični doprinos je potreban kao što je pčeli potreban “unutrašnji” rad, pa i vrijeme, da sakupljeni cvjetni prah pretvori u med.
Alija Izetbegović, Moj bijeg u slobodu
12 notes
·
View notes
Text
#Dan1
Nedostaje mi, napaljen sam. Skrhan sam, jebote ne mogu je izbaciti iz glave. Ah, nije da se hvalim ali da... svršavala je u dahu, deset puta u par minuta, bila je opsesivna sa mnom volela me je. Jednom mi je i priznala da me voli, da se sa mnom ne boji, da sam bolji od onog njenog prethodnog bednika koji je pijan tukao. Što sam je sanjao ne znam, ne mogu da je izbacim iz; glave, duše, tela, srca. Ustao sam sad više ni ne mogu da spavam. Otvorio sam prozor kiša pada, pokleta kiša. Ovde na prozoru sam je jebao od pozadi, svršila je u dahu, deset puta u toku par minuta,rekao sam to već. Uh ukrutio sam se, želim je, (drkam,) zamišljm scenu dok se sam zadovoljavam otečen mi je svako veče, očajan sam. Ima žena ne zna im se broj ali samo je ona bila život moj, i neću te druge jeftine nimfomanke, želim nju. Ona me je vodila po mraku, krala me je u dahu, nabijala mi kurvu svaku, jebala se sa mnom u žaru u borbi za joššš, za ne prestaj, daa, tako jee taj rad uh jošš malo i daj kurvin sine (smeh) daj mi ga, prodri u mene sad ajde jače, tako brže manijače ahh razvali me na ovom prozoru, neka vidi svet kako me jebeš. Znaš ja volim sebe kad sam sa tobom volim sebe pored tebe volim nas, (svršio sam, poprskao sam zid) obeležio sam mesto na kojem je obožavala da je jebem da joj uazim od pozadi. Pre nekoliko meseci je otišla, doslovno je nestala iz mog života. Jedno juto sam se probudio i zatekao sam samo njenu fotografiju na jastuku onu u mojoj crnoj košulji s ovog ptozora kako drži šolju kafe s ukusom Bejlisa, a na poleđini fotografije je pisalo: - Daj kurvin sine, daj mi ga... ''smeh'' ps: ''Zauvek će da te voli, tvoja kurva. u potpisu tvoja. t.t.'' Nikada je više nisam našaao, zvao sam je bezbroj puta, nikada se nije javila, prokleti telefon. Tražio sam je svuda nikada je nisam našao, i onda sam odlučio neću više da je tražim, pisaću o njoj o nama o životu bez nje a nekako opet sa njom možda ne u fizičkom onliku ali u psihičkom definitivno. I da mogao sam o njoj samo da maštam, da se prisećam svakog trenutka sa njom gde sam bio i gde je bila srećna i čedna. Propio sam se, večito tražim njene oči, njen osmeh na licima koje srećem usputno u prolazu. Sanjao sam je stalno, o njoj sam maštao, mnogo sam je voleo samo joj to nikad nisam rekao, a znala je to i ona sama osećala je taj miris ljubavi među nama. Bila je to jedna čista emocija, jedna priča. Nosim njenu fotografiju kao amajliju svuda sa sobom, uh kad je samo setim ta crna duga kosa prekrivala je njena leđa do kraja, ta kosa mirisna i meka kao svila voleo sam to, pa tek njene sise te što stoje kao dve, dve dinje i taj vtki struk, pa tek te duge noge, a oči, oči boje nezrelog kestena sve to stalo je u sto devedest centimetara njene visine. I ja sam stajao uz nju rame uz rame dok sam ulazio u nju (smeh) ali i čuvao sam je, njoj sam ruže krao kada bi se noću držali za ruke šetali gradom.
Kako smo se samo voleli, koliko mi nedostaje. #Dan1
tvoja. t.t.
#ljubavni tekstovi#ljubav#tuzni tekstovi#nedostajanje#ljubav na daljinu#misli#balkanski stihovi#ljubavni stihovi#balkan stihovi#ona i ja
5 notes
·
View notes
Text
Prva zlatna medalja
Kada se osvrnem unazad i razmišljam o svojim plivačkim počecima, teško je verovati koliko sam napredovao tokom godina. Moja strast prema plivanju rodila se još u detinjstvu, kada sam prvi put skočio u bazen. Možda tada nisam ni sanjao da ću jednog dana osvojiti zlatnu medalju, ali upravo ta strast, volja i posvećenost su me odveli do tog nezaboravnog trenutka.
Moja plivačka karijera započela je skromno, kao član lokalnog plivačkog kluba. Treninzi su bili naporni, ali nisam se obazirao na to. Bio sam fasciniran vodom, osećajem slobode koji mi je pružala, i željom da postanem bolji plivač. Ubrzo su me primetili treneri i primljen sam u klupski tim. To mi je dalo dodatnu motivaciju da treniram još jače i da učestvujem na takmičenjima.
Kako sam rastao, tako su rasli i moji sportski ciljevi. Bio sam odlučan da postanem najbolji u svojoj kategoriji. Treninzi su postajali sve intenzivniji, a treneri su mi pomagali da ispravim svoju tehniku, snagu i izdržljivost. Nisam odustajao ni kada bih doživeo neuspehe na takmičenjima; upravo su me ti neuspesi terali da još više napredujem.
Godine su prolazile, a ja sam se sve više približavao svom cilju. Bio sam učestvovao na brojnim regionalnim i nacionalnim takmičenjima i osvajao medalje, ali zlatna je bila ona koju sam želeo najviše. Međutim, konkurencija je bila sve jača, a razlika između plivača u vrhu bila je veoma mala.
Konačno, došao je taj sudbonosni dan, dan koji će promeniti moj život. Bio je to državno prvenstvo, najveće takmičenje na kojem sam ikada učestvovao. Osećao sam uzbuđenje, ali i nervozu jer sam znao koliko je ovo važno takmičenje. Moja porodica je bila uz mene, pružajući mi podršku i verujući u moje sposobnosti.
Vreme je brzo prolazilo, a ja sam se pripremao za svoj najbolji nastup ikada. Kada je došao red na moju trku, srce mi je lupalo kao ludo. Uspeo sam da smirim svoje misli i koncentrišem se samo na svoj plivanje. Kada sam čuo zvuk pištaljke, zaronio sam u vodu i dao sve od sebe. Noge su mi brzo šutirale, a ruke su se krećle brže nego ikada pre. Bio sam u svom elementu, potpuno fokusiran na cilj.
Ubrzo sam shvatio da se nalazim u vodećoj poziciji. U tom trenutku, nisam razmišljao o konkurenciji, već sam samo gledao ka cilju koji je bio sve bliže. Poslednjih nekoliko metara bila su najteža, ali sam iz sve snage gurao napred. Ušao sam u cilj, pogledao tablu sa rezultatima i tada sam znao - pobedio sam! Osvojio sam zlatnu medalju na državnom prvenstvu!
Nisam mogao da sakrijem svoju sreću i ponos. Osetio sam kako mi adrenalin struji kroz telo. Moja porodica je bila presrećna i ponosna na mene, a ja sam bio presrećan što sam uspeo da ostvarim svoj san. Konačno, zlatna medalja je bila u mom posedu.
Na ceremoniji dodele medalja, osećao sam se kao da sam na vrhu sveta. Nisam mogao da verujem da sam ja taj koji stoji na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Kada sam stao tamo, osetio sam ogromno olakšanje i zahvalnost prema svima koji su me podržavali na ovom putu.
Nakon tog nezaboravnog trenutka, zlatna medalja nije završila u nekom kutiji ili sakrivena u fioke. Odlučio sam da je postavim na poseban držač za medalje u mom domu. Taj držač postao je simbol mog truda, upornosti i želje za uspehom. Svaki put kada pogledam tu medalju, setim se svih teških treninga, žrtava i uspona i padova koje sam prošao da bih je osvojio.
Najvažnija lekcija koju sam naučio iz ovog iskustva jeste da se trud i rad uvek isplate. Nije bilo lako, ali sam dokazao sebi da mogu prevazići sve izazove ako verujem u sebe i ako ne odustajem. Ta zlatna medalja je samo početak mog plivačkog puta, jer znam da ima još mnogo trka i uspeha koje me čekaju u budućnosti.
Uspeh u plivanju me naučio da je ključ ustrajnost, fokus i vera u sopstvene sposobnosti. I danas, dok gledam tu zlatnu medalju na svom držaču, zahvaljujem joj na podsećanju da se snovi ostvaruju ako verujemo u njih i ako smo spremni da se borimo za njih.
4 notes
·
View notes
Note
I would love some Slovenian lessons. Hello, good bye, my name is Charles, I love F1, my favourite driver is Charles, etc. I hope you’re having a nice week. <3
Dober dan (literally 'good day'), Zdravo, Živjo (all arr interchangeable, dober dan is more formal, zdravo and živjo depend on where you live)
Adijo/Nasvidenje (nasvidenje is more for formal, adijo is general, unmarked)
I like is either Všeč mi je... (as in i fancy) or Rad/Rada imam... (rad vs rada is gendered). I love is 'ljubim' but this is only reserved for romantic relationships.
My name is = Ime mi je / Moje ime je / Jaz sem (I am)
My favourite driver is = Moj najljubši voznik je
#this is slightly messy but i tried my best#also slovenian is a very synthetic language (has many inflections as opposed to english which is analytic and usses additional words)#thats why its a bit harder to learn ig#i hope youre having an amazing week bestie<33#anja's answer#also the thing with slovenian is that you read out what you see - you mostly read all the letters as they are (like in finnish)
5 notes
·
View notes
Text
Iz kolekcije "Pisma mojoj majci"
Dio "o mom plavookom dječaku"
Org. Autor. Ja (Julijan)
Majska večer
Sjedili smo na njegovom balkonu, čitao mi je Shakespearea dok smo pušili. Bio je Maj, pa je ta večer bila topla, sjedili smo na plastičnim stolcima, oboje u boksericama i raskopčanim košuljama. Moja glava bila je naslonjena na njegova prsa i slušao sam više rad njegovog srca nego sonete koje mi je čitao. Razmišljao sam tada da mu napišem nešto, neku poemu ili sonet, da opišem njegove plave oči, crne uvojke, meke usne ili snažne ruke, ali ja nisam veliki i spretni pjesnik i znam da mi nebi pošlo za rukom. Nebi ga mogao dočarati ovako opuštenog i zaljubljenog. U tom trenutku me upitao je li mi dosadno slušati tuđu poeziju i hoćemo li zapaliti još jednu pa poći leći. Priljubio sam svoje usne njegovu vratu i bez riječi mu dodao kutiju plavog Chesa što si mi jutros gurnula u ruke. Pripalio je moju cigaretu i nisam mogao odoliti, a da ne ukradem još jedan poljubac. Do ranog jutra smo ostali na balkonu razmjenjivajući poljubce i pokoji dim cigarete. Ta majska večer, mama, činila mi se gotovo beskrajnom, i kada samo nakon pošli da legnemo, on me privuko svojim prsima da zaspi. Ja sam ostao još budan, mama razmišljao sam o tome kako bih ga voleo poljubiti bar jednom negde vani, na ulici, u kinu, u autobusu ili tramvaju, da se bar jednom ne trebamo kriti. Voleo bi ga voljeti na otvorenom, na isti način kako se ti i moj otac volite. Onoako prosto slobodno. Razmišljao sam kako bih ga voleo upoznati s tobom. Svidio bi ti se. Voli kuhati i čita slične ljubavne romane kao i ti, mama, baš mogu zamisliti kako ti i on spravljate ručak dok se smijete o kakvoj romantičnoj zgodi nekog uglađenog gospodina i ulične pjevačice. No ipak nam, pa više meni samom, mora biti dovoljna poezija i tople majske večeri. Možda ti ga jednom i spomenem, onako usput i nonšelantno kako ti zadnje vreme spominjem sve bitno i drago u svojem životu. Mama, voleo bi da ga znaš, da vidiš kako se volimo. Da znaš da nisam sam. Da ne plačes više. No znam da ti nebi prijalo da ga dovedem kući na koji vikend. Bila biš fina i pristojna, a onda bi kad bi se on ispričao da ode u kupaonu, rekla mi glasom punog razočarenja " zašto on, zašto ne neka fina mlada devojka?". Mama voleo bi da ga znaš i da ga i ti voliš.
Neposlano pismo mojoj majci.
6 notes
·
View notes
Text
AI enabled FinOps
Not there yet. Barem ne iz ovoga što sam do sada vidio. Ček i na marketinškim materijalima još niti jedan FinOps alat nije AI enabled. Machine Learning da. AI ne. Postoje neke naznake razvoja AI modela u FinOps alatima ali nije to još na razini drugih AI alata.
Kratak uvod u AI
Umjetna inteligencija – AI (eng. Artificial Intelligence) – pojam je koji je u posljednjih godinu dana dobio vrlo velik publicitet u medijima. Prvenstveno zbog uspjeha ChatGPT alata tvrtke OpenAI. I druge tehnološke tvrtke slijedile su istim koracima i omogućile korištenje svojih AI alata javnosti. Poput Google Bard rješenja. Na osnovu OpenAI modela naslonile su se druge tvrtke sa svojim uslugama, poput Copilot rješenja tvrtke Microsoft. Vjerujem da nema među nama nekoga tko nije probao ChatGPT. Ako ništa drugo iz znatiželje i zabave.
Na temu umjetne inteligencije napisane su brojne knjige i snimljeno je mnoštvo filmova. Gotovo uvijek konotacija je negativna. Kao što je slučaj s Terminatorom ili HAL 9000. Međutim, umjetna inteligencija je daleko od prikazane a još dalje od zlonamjerne. U osnovi postoje tri generalne vrste umjetne inteligencije - ANI, AGI i ASI:
- ANI tj. Artificial Narrow Intelligence je računalni model koji je specijaliziran za jedno vrlo usko područje rada. Poput igranja šaha, čitanja rendgenskih snimki ili upravljanja autonomnim vozilom. ANI ne može izvršavati zadatke van svog područja rada.
- AGI tj. Artificial General Intelligence je umjetna inteligencija koja ima mogućnost izvršiti svaki zadani zadatak. Jednako ili bolje od ljudi. Dodatno, AGI bi trebao kroz rješavanje zadataka učiti, donositi odluke, planirati, apstraktno razmišljati te kreirati nove ideje.
- ASI tj. Artificial Super Intelligence je potpuno samostalna umjetna inteligencija koja ima sposobnost ne samo riješiti dani zadatak, nego razvijati samu sebe. Ukratko, sposobna je stvoriti novu inteligenciju te poboljšati svoju.
Napredak u umjetnoj inteligenciji trenutno je na razini ANI. Dakle, trenutni modeli sposobni su – manje ili više – rješavati jednu vrstu usko definiranog zadatka. I samo tog zadatka. Primjena jednog AI rješenja na dva područja, u ovom trenutku, neće pružiti zadovoljavajuće rezultate. Naprotiv.
Trenutna AI rješenja baziraju se na LLM (eng. Large Language Model) principima. LLM principi zahtijevaju vrlo velike količine podataka na temelju koji AI sustav uči. AI bez velikog seta podataka neće biti u stanju donesti zaključke i dati tražene odgovore. Što je set podataka veći to je rad AI sustava kvalitetniji.
Generative AI
GenAI tj. Generative AI je AI temeljen na LLM modelima s mogućnošću kreiranja (generating) sadržaja. Sadržaja u obliku teksta, slike, zvuka, videa ali i programskog koda. GenAI alati omogućavaju jednostavnu upotrebu korištenjem prirodnog jezika interakcije s istima. Upravo je to razlog zašto je AI tema postala toliko zanimljiva u posljednje vrijeme, iako AI kao područje već godinama postoji i istražuje se. Razlika je što u zadnjim iteracijama, interakcija s AI alatima je jednostavna a rezultat je kreiranje sadržaja koji se lako konzumira. Nije potreban doktorat iz područja AI-a. A perfect storm.
Ima'l tu FinOps?
Iako je hype oko AI teme lagano u opadanju, modeli primjene AI tehnologije se svakim danom sve više stvaraju. FinOps tematika nije izuzeta iz ovog trenda. Sve više alata koji se bave problematikom FinOps-a hvale se AI enabled rješenjem. Ali, malo pomnijim proučavanjem to nije baš tako. To ne znači da AI nema prostora u FinOps metodologiji i alatima. Ima.
Gdje bi AI alati mogli pridonijeti FinOps metodologiji? Ovo je moj pogled, kroz FinOps faze, gdje bi se alati mogli u budućnosti razvijati i kako će omogućiti efikasnije upravljanje resursima u Cloud okruženjima.
Inform
Faza identifikacije i vidljivosti u cloud okruženje, od resursa do financijskih parametara. AI alati u ovoj fazi mogu podržati tj unaprijediti:
- detekciju neispravno označenih (taggiranih) resursa. Analitikom drugih meta podataka resursa moguće je predlaganje adekvatnih oznaka te potencijalno i automatska korekcija istih
- alati za upozoravanje ako su odstupanja viša od uobičajenih (anomaly detection) nisu novost u cloud okruženjima, međutim AI modeli mogli bi samostalno reagirati smanjujući resurse, zaustavljati instance, itd
- predviđanja budućih trendova potrošnje resursa (forecasting) mogu najviše napredovati primjenom AI modela kako mogu analizirati daleko veće količine podataka nego je moguće statičnim analitikama
Optimize
Faza korekcije zakupa resursa u odnosu na budžet i stvarnu iskorištenost resursa. Općenito, moguće su tri korekcije:
- rezervacija resursa - AI model mogao bi predložiti optimalnu rezervaciju resursa u ovisnosti o iskorištenosti te planu životnog vijeka usluge
- smanjenje zakupljenih resursa - pronaći optimalnu instancu između tisuća opcija i kombinacija hardverskih resursa, a u skladu s iskorištenosti resursa te povijesnim podacima istih, nije lagan odabir. AI modeli mogu takve izračune provoditi u gotovo stvarnom vremenu
- gašenje instanci kada se ne koriste - analizom iskorištenosti radne memorije, CPU resursa, aktivnosti diskovnog podsustava i na temelju karakteristika mrežnog prometa AI model mogao bi predlagati te gasiti i paliti instance
U ovoj fazi GenAI mogao bi pisati, primjerice, Terraform skripte za potrebne korekcije.
Operate
Faza kontinuiranog upravljanja cloud resursima u odnosu na poslovne ciljeve. Za ovu fazu nemam vizije niti ideje. Ako vi vidite kako bi AI mogao pomoći, pišite u komentare.
P.S. Za kraj, AI tematika me interesira već duži niz godina. A članak koji me zainteresirao je fenomenalan rad na Wait But Why blogu: The AI Revolution: The Road to Superintelligence Sve preporuke da si izdvojite pola sata vremena za ovaj izvrstan članak!
Read the full article
0 notes
Text
Izdaje te svaki deo tela
Trudiš se ostaviti utisak da si imuna na mene
i govoriš da si postala odavno poput stene,
ali tvoja dela govore suprotno od reči
i naš poljubac više ništa ne može da spreči.
Osim prijateljstva sa mnom ništa ne bi htela,
ali na moj dodir izdaje te svaki deo tela,
i tvoje ruke nemirne koje su stalno na meni,
a i obrazi koji su ti poput žara crveni.
Oči ti se sjaje kad tvoj pogled putuje ka meni,
poput zvezde Danice koja u zoru sve zvezde zaseni,
a nevešto prikriveni osmeh kad si pored mene
govori da je kratak put od stene do zaljubljene žene.
Zera Princ
"Izdaje te svaki deo tela" je pesma iz zbirke poezije "Kada ostaneš sama". Ukoliko vam se svidela i želeli biste da naručite svoj primerak knjige, možete putem mog sajta (gde možete pročitati i ostale pesme):
https://zeraprinc.com
ili mog FB profila:
https://www.facebook.com/zeraprinc/
Moj rad možete podržati i kupivši mi kafu:
https://www.buymeacoffee.com/zeraprinc
0 notes
Text
Stone-Will and Kicks-Many-Tails (husband and wife) embracing each other in the Swamps for Heart's Day💕 (16th of Sun's Dawn).
#argonian#the elder scrolls#elder scrolls online#ESO#esofam#eso fanart#tes#tes online#sorry for the unpolished background I was in a hurry#yes this was posted on the 16th 🍭🍭🍭#fanart#moj rad#digital art#Stone-Will#Kicks-Many-Tails
689 notes
·
View notes
Text
O,kako je "lijepo"biti GLUP-SLUGA SUMANUTOG VODJE-REZIMSKI IDIOT.
Zlatko Sobot
·
CAST MI JE BILA BITI SVE OVE GODINE SA DIVNIM LJUDIMA NA OVIM MREZAMA. JA VAS MOLIM DA PODELITE OVU MOJU ISTINITU PRICU O NAMA, KAO LJUDIMA!!! **U PANTALONAMA JE IMAO 200 DINARA.** MILE SKORIC, NIJE PEVAC, NIJE RIJALITI ZVEZDA, NIJE POLITICAR, MILE SKORIC JE RUDAR!!! NEDAVNO SU SVI MEDIJI BILI PREPUNI VESTI O JEDNOM PEVACU KOJI JE POGINUO, PREMIJER BRNABIC JE O TROSKU NARODA POSLALA AVION U NEMACKU PO STRADALOG PEVACA, SAHRANJEN JE U ALEJI ZASLUZNIH GRADJANA U BEOGRADU. JA NECU PISATI O PEVACU, PISACU O JEDNOM OBICNOM COVEKU, RUDARU, KOJI NIJE POZNAT. COVEK JE POGINUO NA POSLU, KOPAJUCI UGALJ, DA BI SE NAROD GREJAO ILI DA BI SE OD UGLJA PRAVILA STRUJA. Rudar Mile Škorić (52) nastradao je nedavno u rudniku Rembas u Resavici, kada se na njega obrušila ogromna količina zemlje!
Miletove kolege su cele noći uklanjale zemlju u pokušaju da ga izvuku, ali nesrećnom rudaru nije bilo spasa. Nažalost, Miletu nije bilo spasa... Svi su ga mnogo voleli jer je bio vredan, pošten i pravi drug. “Mileta sam sreo kobnog dana baš pre nego što je pošao u jamu. Pokazivao mi je kako je sredio voćnjak na svom imanju. Kada sam čuo šta se dogodilo, dugo sam plakao” – priča uplakani Stojan. “Na dan kada je poginuo bio je potpuno drugačiji. Nije bio pričljiv. Dugo je s terase gledao voćnjak. Onda je s terase mene dugo posmatrao. Ušao je i preko stola me je povukao i poljubio. Onda mi je prišao, stegao me i dugo me je držao. Kao da je hteo da mi kaže da me gleda poslednji put. I da je nešto predosećao" isprekidano je kroz plač ispričala supruga Danijela i dodala da je to bio prvi put da ga nije ispratila na posao, jer ju je uhvatio san pošto je dve noći loše spavala zbog bolova.. Mile je iza sebe ostavio devetoro braće i sestara, a majka Danica živi u Vojvodini. Učestvovao je u poslednjem ratu i borbama a bio je i ranjen. Po zanimanju je bio šumar, ali kako nije mogao da nađe posao u struci, zaposlio se u rudniku uglja “Resavici". - Moj Mile je kad ga je zatrpao ugalj u džepu od pantalona imao 200 dinara. Njegova dnevnica je bila 2.000 dinara. A svaki dan kad ode na posao, on nije znao da li će se sa njega i vratiti - ispricala je supruga Dana. MILE JE BIO SAMO RUDAR, TRUDIO SE DA ISKOPA STO VISE UGLJA, DA OPRAVDA 2.000 DINARA KOJE JE DOBIJAO SVAKI DAN??? za Televizija Zemun, Zlatko Sobot
Simona Markovic is feeling sad.
9m ·
Shared with Public
Koliko je takvih BUDALA medju tim i takvim BUDALAMA sam i JA Simona Markovic MAJKA 2 DJECE UNISTENE DJECE ZBOG OCA NA POLOZAJU-PRIVILEGOVANOG I KORUMPIRANE VLASTI I PRODUZENE RUKE VLASTI BATINASKOG MUP-a.KOJA ISTO RADI U PONIZAVAJUCIM UVJETIMA RADA OBEZBEDJENJA ZA PISLJIVIH I TRACAVIH 2.000RSD 12 H NOCNE SMJENE.
ALI NIJESAM BAS TOLIKA BUDALA PODNIJELA SAM KRIVICNU PRIJAVU PROTIV AVucica i ZAGORKE DOLOVAC NA DAN MASAKRA U SKOLI RIBNIKAR KADA JE SVE UTIHNULO ZBOG "KLANJA NEDUZNIH JAGANACA-MALIH ANDJELA"NO MEDJUTIM LJUBOMIR ANDJELIC OPSTRUISE MOJE KRIVICNE PRIJAVE TE JE I ON DOBIO KP,ALI I PI BEZANIJSKA KOSA.MOJ ZIVOT I MOJE DJECE JE JEDINA DRAGOCJENOST.
ZIVECI U ZEMLJI TERORA MOJE DJETE KOJE JE BILO IZLOZENU NASILJU U MILEVI MARIC AJNSTAJN I PRESRETANJIMA I UVREDAMA SE RAZBOLELO OD IMUNOLOSKE BOLESTI OPASNE PO ZIVOT.)JER NESTO TREBA DA DODAM SEM OVE SUROVE ISTINE.DA,VUCICU U PAKAO SEME I PLEME TI SE ZATRLO JER SI OD MENE SNS KURVU HTEO DA NAPRAVIS POPUT IRENE KURVARICE I MINISTARKE VAGINE.
#tuzilastvo Srbijansko TUZILASTVO POSEREM VAM SE U USTA I MARS NA OKOPAVANJE NJIVA NA DRUSTVENO KORISTAN RAD.
ODSTETA MATERIJALNA ODSTETA-SVE POKRADENE PARE AV ZA 1 UNISTEN ZIVOT,NIJE TOLIKO BOGAT DA OD POKRADENIH PARA OD NAS PLATI SVE NASE UNISTENE ZIVOTE,NEMA TIH PARA DA NADOMJESTENE GODINE UNISTENOG ZIVOTA ZA GODINE UZIVANJA POGODNOSTI OVOG OZLOGLASENOG PARAZITA NITKOKOGOVICA KOJI SE DOCEPAO VLASTI DELUZIJAMA I ILUZIJAMA LAZNIH PREDIZBORNIH OBECANJA 1 UMOBOLNOG SUMANUTOG VODJE PATOLOSKOG LAZOVA.TAKO DA MAMU SVOJU NEK PRAVI KURVOM,JER ONA GA JE I RODILA KAO SIPTARSKO KOPILE,A NE NAS,NAS I NASU DJECU JE VEC UNISTIO-PAKAO MU NEGINE.
ALI ZATO OVA SATANISTICKA DROLJA PSEUDDO UMJETNICA JE OD POLITICARSKOG OLOSA NA PIJEDASTALU.I SVE TO PUTIN AMANETUJE I PODRZAVA,A RATUJE PROTIV CIJELOG SVIJETA KAO TERORIST.)
Simona Markovic
Znaci,ISTINA JE SUROVO MNOGO GRDJA,NO STO SI JE TI PREZENTIRAO I "UBLAZIO"
O,kako je "lijepo"biti GLUP-SLUGA SUMANUTOG VODJE-REZIMSKI IDIOT.
Simona Markovic
Zato sam za BUNT.) I REVOLUCIJU U borbi protiv Fasizma - Heroji Jugoslavije NO MORE HERO ANY MORE!!!STOP CULT.)
KADA SE SUZANJ OD MUKE SMIJE TO JE NAJGORA VRSTA PATNJE ROPSTVA.ON NAS UBIJA SISTEMSKI I SISTEMATICNO-SUMANUTI VODJA LUPEZ I LAKRDIJAS.SPADAJ SILO I NEPRAVDO POGANA SATANISTICKA.AMEN!!!
UZ OVU PRODANU,A ODLIKOVANU ZA ZLODIJELA NECINJENJA I ZATASKAVANJA AV ZLOCINA BABUSKERU CUTOLOGA.
CITAVA HORDA OBEZBEDJENJA O NASEM TROSKU JOJ JE TREBALA DOK JE MOJE DJETE ISPITIVALA NA PROVOSUDNOM POLAGANJU.SRAMOTNI CIN 1 NOTORNOG PARAZITA I LEZILEBOVICKE.
VRH JE DNO DNA,TAKO DA NEPOSTOJI RAZLIKA IZMEDJU VRHA DNO DNA I DNA MARGINE DRUSTVA I JEDNI I DRUGI SU POVEZANI KLUCNO RECJU NASILJE I NASILNICI,A MI OSTALI SMO NJIHOVE ZRTVE OBE TE STRUKTURE MEDJU KOJIMA JE ZNAK JEDNAKOSTI NISTAVILA I ZLA SVEKOLIKOG NASILJA.\
"ISKLJUCI NASILJE"JE DRZAVNI PROJEKAT ZARADJIVANJA NA ZRTVAMA-PROTIVPRAVNOG BOGACENJA MOTIVATOR NASILJA KOJI ZARADJUJE NA UBIJENIM I OSTECENIM DE FACTO I DE JURI.SINDROM BOGACENJA KOJI SE UMNOZAVA PONAVLJANJEM ISTOG RECIDIVA U SVE GOREM IZDANJU.
vi silujete i zrtve i Justiciju vi ste ste siledzije koje treba zakonski da odgovaraju za KD GAZENJA ZAKLETVE KOJU STE POLOZILI.
1 note
·
View note
Text
Mirna Weber: Igrajte mi (to mi znači)
Igrajte mi (to mi znači)
.
Če vam povem kaj zbila sem znala,
Če zbila povem kaj je domaja.
Onda bu se moj osmeh razišel,
Onda bu se mesec z soncem zišel.
Če vam povem gdo rad mene ima,
Če vam povem gdo z reči se štima,
Onda moj bu osmeh navek kisel,
I propuh bu se z zdravjem razišel.
.
Domaja se naša navek špinči,
Kak vrabec z vrapcom, metri il’ inči.
I one strehe kaj se zibleju,
I one joči…
View On WordPress
0 notes
Text
“Dušan Ivković – moj krst, moja priča” Aleksandra Miletića u prodaji
Nadahnjujuća priča čoveka koji je zauvek promenio srpsku košarku
Vulkan izdavaštvo objavilo je knjigu Moj krst, moja priča, na čijim stranicama je oslikan portret čuvenog Dušana Ivkovića. U prvom delu knjige, on je podelio sa čitaocima kako je izgledao njegov životni i košarkaški put, i već posle prvih nekoliko stranica sasvim je jasno da su se ta dva puta prožimala – od prvog do poslednjeg koša.
Vrativši se u detinjstvo, Dušan Ivković ispričao je priču o svom odrastanju, porodici i svemu onome što je obeležilo najranije godine njegovog života. Već tada se koš utisnuo u njegov pogled na svet – ispod prozora njegove i bratovljeve sobe, u kući u kojoj su živeli na Crvenom krstu, nalazila se spomen-ploča Radivoju Koraću, jednom od najboljih evropskih košarkaša šezdesetih godina prošlog veka. Vreme od te godine do godina u kojima će postati jedan od najuspešnijih evropskih trenera obeležili su veliki izazovi, postignuća, uspesi, ali i sve ono što je Dušanu Ivkoviću bilo važno van košarkaškog terena: porodica, prijatelji, Beograd, buzuki, kao i simboli porodičnog grba: pčela, golub i koš.
Ono što je upečatljivo jeste da se u svakoj njegovoj priči prepoznaje doslednost s kojom je koračao kroz život visoko uzdignute glave.
U drugom delu knjige portret Dušana Ivkovića doslikali su njegova porodica i njegovi prijatelji. Oni su rečima ispunili tišinu koja ostaje posle svakog odlaska i time su nas uverili u to da veliki ljudi nastavljaju da žive i kada poslednja pčela napusti njihova nedra.
“Za mene su oduvek najveća motivacija bili NEUSPEH I PORAZ. Mnogo puta sam posle poraza trpeo salve kritika, koje su neretko bile i neukusne. Često su raznorazni mediji bili puni najgorih mogućih reči o mom radu, ali to je uvek dolazilo posle nekih iznenađujućih poraza, kojih je kod mene, srećom, bilo vrlo malo. Toliko malo da bih jedva mogao i da ih se setim. Najbolji lek za takve stvari bio je rad“.
Autor knjige Aleksandar Miletić je rođen 9. avgusta 1972. u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Autor je više knjiga, filmova i TV serijala inspirisanih sportom. Po njegovoj knjizi Džez basket snimljen je igrani film Bićemo prvaci sveta i dokumentarni TV serijal Put do svetskih šampiona. Osnivač je i direktor producentske kuće Cinnesport. Kolumnista je dnevnog lista Politika.
Knjigu posvećenu Dušanu Ivkoviću Moj krst, moja priča potražite na sajtu vulkani.rs ili u omiljenoj knjižari Vulkan.
#srbija#košarka#basketball#dušanivković#trener#dusan ivkovic#biografija#portret#mediji#sport#vulkan izdavaštvo#izdavaštvo#knjige
0 notes
Text
MORAŠ DA SE SMEJEŠ deo 001
Započeto : 22 Oktobar 2019
BIO : CURICULUM VITAE PRE UVODA
Moje ime je Olivera .
Rođena sam 23.10.1965. u Sokobanji, u Jugoslaviji.
Po obrazovanju sam pravnik, imam diplomu Niškog univerziteta na kojoj piše da sam pravnik , ali se tim poslom nisam nikad bavila.
Moj CV je galimatijas koji prati dešavanja u mom privatnom životu. Bila sam: pripravnik u pisarnici suda u trajanju od deset dana i plata je bila ekvivalent gajbi paradajza pa sam dala otkaz posle 15 dana. Odlučila sam tada da mi je važnije da besplatno čuvam svoju malu decu, nego da idem na "posao". Bila sam i zubna sestra, dispečer u taksi službi, radila u tri smene za neke smešne pare, pečatorezac i graver na američkoj laserskoj mašini u svojoj zanatskoj radnji, uzgajivač rasnih pasa, prodavac lekovitih trava na pijaci...
Nezaposlena, u depresiji, razvedena od 2003 sa dvoje dece na školovanju i kasnije na studijama. 2005 sam podigla kredit za privatni biznis, koji je u zemlji čudesa, osuđen na propast. Moju propast naravno, koja me prati od 2011 kad sam zatvorila zanatsku radnju za izradu pečata i suvenira, jer su pečati ukinuti, a suvenire prave Kinezi, ostali ih preprodaju.
Ovo je moja priča o privremenom radu na crno u Nemačkoj od 2019 godine, na poslu dvadeset četvoročasovne negovateljice.
Prema podacima iz 2022 godine u Nemačkoj ima 18,66 miliona ljudi starijih od 65 godina, 22, 41% od ukupno 83 294 633 stanovnika prema popisu iz 2021.
5 miliona i 875 740 ljudi je starije od 80 godina i to je grupa kojoj je najviše potrebna pomoć u svakodnevnom životu uz eventualnu medicinsku pomoć. O ostarelim Nemcima se brinu u staračkim domovima, ako imaju novca da to plate, oko 5000 mesečno ili u njihovim domovima žive negovateljice koje se brinu o njima, a plaćaju ih koliko god mogu MALO , u odnosu na rad koji one ulažu u tom aranžmanu i u odnosu na vreme koje su preko dana angažovane. Najčešće su to dogovori na crno, tzv švarc arbajt jer je najjeftinije za njih. Nemci su jedini u EU koji se mire s tim da u njihovim domovima žive osobe bez EU pasoša. Već u Austriji i okolnim zemljama, traže se isključivo negovateljice sa EU papirima i radi se na „belo“ tj legalno uz uplatu staža, plate i putnih troškova.
Plate se u Nemačkoj kreću od 1000 do 2000 eura, zavisno od stanja pacijenta ili stare osobe. A zavisno i od priliva radne snage iz ex SSSR zemalja, sa Filipina ili iz Afrike. Postoje i agencije koje im obezbeđuju legalne negovateljice, ali su njihovi aranžmani sramni. Oni naplaćuju od 2500 do preko 3000 eura mesečno od čega negovateljica dobija 1400 do 1800 eura , ostalo je masna provizija za par telefonskih poziva u pronalaženju odgovarajuće osobe za traženo radno mesto. Oni navodno nude neke dodatne usluge, kao što je zaštita negovateljice od raznih zloupotreba , ili u slučaju bolesti nje ili pacijenta o kome se brinu. Njihove priče su raznolike, jer ima i pouzdanih posrednika koji ispoštuju dogovor.
Ima raznih i staraca o kojima se negovateljica brine.
Neki su kulturni, zahvalni, pristojni, darežljivi, pažljivi , skromni u zahtevima , a neki su užasni, arogantni, nadmeni, zlobni, nervozni, ljutiti, sluđeni, nezadovoljni, prgavi, dosadni.. nepodnošljivi .
U ovaj posao se ulaže mnogo vremena, nerava, strpljenja, požrtvovanosti, veština, rada , trpljenja , uskraćenosti, predanosti ... Ali nikad ne treba ići preko granica dostojanstva i trpeti nečije zlostavljanje i prevare samo radi novca. Previše je ljudi koji ipak iskorišćavaju negovateljice i žive na njihovoj grbači, a da to nije zaista i nužno. Za posao negovateljice je najbitnije da se nauči nemački jezik i ovlada pravilima i ustrojstvima njihovog načina života. Posle nekoliko štela - kako se zovu ti radni aranžmani, negovateljica se može smatrati PREKALJENOM.
UVOD
22 Oktobar 2019
Gastarbajterska je tuga pregolema
„Ceo život sam štedela, paru na paru, pušila najgoru krdžu, jela koske i kačamak, i šta sam uštedela? -NIŠTA! „ Rahela Ferari
( Gastarbajter - radnik -stranac u prevodu - )
Sa 54 godine sam se i ja pridružila reci ljudi koji odlaze iz Srbije u poteri za novcem.
Iznenada me je pozvala poznanica sa kojom sam radila zajedno pre desetak godina. Radile smo za neke tragikomične pare u taksi službi kao dispečerke, pa su nam se putevi razišli posle toga, da bi se ponovo čule pre mesec dana. Pitala me je da li hoću da je zamenim na poslu u Nemačkoj na tri meseca, objasnila šta se i kako se radi i naravno, posle kraćeg razmišljanja sam odlučila da prihvatim ponudu i krenem za Nemačku. Ovde ionako nisam imala preča posla ni posla uopšte.
Krenula sam autobusom iz Sokobanje do Beograda, pa do Novog Sada, odakle sam imala prevoz kombijem na kućnu adresu. Taj prevoz sam čekala na dogovorenom mestu pored autobuske stanice, na parkingu Mek Donaldsa. Kombi je krenuo seoskim putevima po Bačkoj da bi pokupio još pet žena na raznim adresama.
Na svim kapijama ista slika. Uplakani ljudi ispraćaju svoju ćerku, majku, baku koja je pošla trbuhom za kruhom u tuđinu. U okviru kapije crnokosa devojčica stoji nepomično i gleda za mamom koja se pozdravlja sa familijom, pretura po tašni poslednji put proveravajući da li je sve ponela. Njihovi pogledi su uprti na razne strane, žena je nervozna pred put i ne zna u koga će pre da gleda - u svoje najmilije koje ostavlja na neko vreme, u vozača sa kojim treba da razmeni informacije, da spakuje torbe u kombi, u žene koje već sede u kombiju i čekaju nastavak putovanja ... U toj žurbi i zbrci zaboravlja na svoju devojčicu koja i dalje samo nepomično zuri odmotavajući dalje film svog nesrećnog detinjstva. Devojčica neće videti svoju mamu sledećih tri meseca. Za nju je to čitava večnost samoće, jer mama je ceo svet za nju. Žena se na brzinu ponovo pozdravlja sa svojima i ulazi u kombi , a njeni ostaju da mašu dok kombi ne nestane iza ćoška.
Kao da se nije ništa desilo ...
Nastavljamo dalje do sledeće kapije ispred koje čekaju baka i deka, muž koji nosi kofere i još jedna žena spremna da krene put Nemačke. -Deda je ceo dan preplakao. - kaže ta žena kad je ušla u kola.
Evo, i ja osećam njegove suze...
Iako je taj kombi u kome sam se vozila , samo mali, malecni deo konvoja žena koje odlaze u Nemačku da čuvaju njihove babe i dede za pare, dok naši starci stare skoro besplatno i njih mi više ne možemo da čuvamo besplatno, iako nemamo ništa protiv, ali njihove penzije su toliko mizerne da se za čas pretvore u lekove i račune, isto ko i naše plate i onda nas muka natera da se odmetnemo iz svoje zemlje u poteru za eurima.
Apsurd je što mi volimo da čuvamo naše roditelje, ili barem nemamo ništa protiv da živimo s njima u istoj kući, a moramo da ih ostavimo da bi išli da čuvamo stare Nemce koji ničim to nisu zaslužili. I taj Nemac je išo na posao četrdeset godina da bi stekao penziju, isto kao i naš deda koji prima crkavicu i glasa za neke tamo pogrešne ljude koji se igraju njegovim životom, sigurnoću, zdravljem i stanjem uma. Naše bake su ceo svoj život dale za svoju decu i unuke , i jedino što imaju su tegle pekmeza, ajvara, široki osmeh i veliko srce da podaju svojoj deci i dan danas. Zaslužile su da ih dvorimo kao kraljice pod njihove stare dane a mi u hordama odlazimo da čuvamo stare Nemice koje su ceo svoj vek mislile samo na sebe, kako da šparaju, kako da se provedu i uvek su imale kućne pomoćnice. Svoju decu su izbacile iz kuća čim su se osamostalili ili da bi se osamostalili i danas ta njihova deca plaćaju Srpkinje i ostale Ex Jugoslovenke da im čuvaju stare roditelje ili oni sami plaćaju jer im se tako može.
....
Konačno smo krenuli put granice i vozači su nam saopštili kako da lažemo, koliko ostajemo, koliko para nosimo, da li švercujemo cigare jer je sad dozvoljeno da preneseš 40 cigareta max. Ja sam imala dve kutije + jednu otvorenu i to sam rekla Mađarici carinici koja mi je pretresala kofer kao da je tražila drogu, preturala mi po cipelama, otvarala rajsferšluse, njuškala...
Na kulturnim granicama ti puste torbu kroz skener i ne kopaju ti po dostojanstvu , ne izvlače ti gaće na uvid, nisu u potrazi za četres prvom ilegalnom cigarom !!!
Ta mršava žena je tim službenim postupkom odavala nešto bolesno poremećeno u sebi... Jer to nije bila rutinska provera - dva tri pogleda, nego predugačko preturanje po tuđim ličnim stvarima, garderobi, vešu, peškirima i slično, šta se već nosi za takve prilike. Bilo je u tom kombiju puno torbi ali je ona odabrala baš moj kofer i nije odustajala dok nije bukvalno svaku stvar prepipala. U koferu mi je bila i torba sa laptopom koju nije otvarala - a u kojoj je ladno mogla da bude litra heroina shodno pretresu.
Putovanje apsurda - se nastavilo - tako da ta carinska službenica i ne bi trebalo da bude normalna, inače bi odudarala od atmosfere, poente koje nema, odlike putovanja. Ljudi u uniformama su pomno kontrolisali ljude bez uniforme i za svaki prelazak granice, postojala su pravila na belo i na crno, ko šta nosi i švercuje, ko može da pređe i prođe, nad kim se bukvalno iživljavaju, kome jebu milosnu majku, ko je žtrveni jarac u tim ujdurmama, ko švercuje drogu, ko prolazi, ko je „zec“ a ko mula, koga „uhvate“ a koga i kako puste. Ko švercuje cigarete i migrante. S kojim plenom se slikaju za novine i televiziju, a od koga uzimaju velike pare za prelazak tih izmišljenih crta koje okružuju države a koje inače u prirodi ne postoje.
Posle mađarske granice otvara se EUROPSKA UNIJA nacija koje se međusobno ne podnose, nipodaštavaju i čak mrze i preziru.
Nepregledne kolone kamiona i kamiona i kamiona odaje čitav jedan svet koji živi noću na točkovima ... Jata kargo prikolica plove noću drumovima prevozeći tone i tone robe na razne strane EU. Toga nema na vestima kao izveštaj o udarničkim poduhvatima firmi koje ih šalju tamo vamo... to je vajda normalno do te mere da nije vest ... kao što su nenormalne vesti koje mi svaki dan slušamo. Nigde van puteva nemamo prilike da ih oko sebe i vidimo .. Na našim drumovima nema toliko kamiona, a ako ih i ima uglavnom su strani ... naših ima ali u zanemarljivom broju u odnosu na ovo što sam videla u noći u kojoj sam putovala hiljadama kilometara ka centralnom južnom delu Nemačke. Negde pred jutro došli smo u zonu Štutgarta. Nebrojenim kamionima počeli su da se pridružuju automobili, reke automobila hrlile su na posao u pet sati ujutru.
Hiljade ljudi vozilo se u dan koji će im doneti sigurnost, opušten život, izvesnost, motivaciju i razloge za radosti u životu.
Kod nas se namrgođeni ljudi vuku na posao, guraju se u pretrpanim gradskim prevozima, ganjaju se sa bus plus kontrolorima, idu da otaljaju taj dan koji će im doneti nove brige zbog neplaćenih računa, nemogućnosti da na vreme plate deci knjige i pošalju ih na ekskurziju jer ide zima i noge su im porasle pa ne mogu da nose čizme od prošle godine, a i zimske jakne su im male pa im trebaju nove i od svega ih boli glava jer sve to košta kao dve njihove plate bez leba i s lebom, bez računa i dažbina koje treba platiti ...
Na vestima se vrti nešto drugo, presecaju se vrpce svaki dan, otvaraju neki drumovi, mostovi, gradi se, zida se... Neki izveštačeno srećni ljudi skakuću u glanc novim stanovima opremljenim po poslednjoj modi i koriste razne šarene proizvode koji im mnogo pomažu da budu srećni. A izvršitelji haraju napolju... otimaju ljudima stare zapuštene stanove, jedini krov nad glavom zbog neplaćenih mesečnih računa. Kasnije dele plen sa nadležnim organima koji fingiraju prodaju tih stanova za pogubno male pare i dele plen međusobno. Ponekad im se pohlepe sukobe, jer kakvi su prema narodu, takvi su i među sobom, pa izađe na videlo po neka afera, ali ništa bitno da bi promenilo išta.
I tako se mi nečujno krčakamo u raznim nesrećama već decenijama pa samo i otupeli. Usne su nam se srozale u naopačko slovo U.
U Srbiji više nema radosti, osmeha i želje da se družimo s ljudima, jer su nam dosadile kukumavke, a i sve to košta.
......
Da li se baš sve vrti oko novca i za čim se to toliko žali kad smo primorani da ipak napustimo Srbiju i odemo u tuđinu da živimo na kratko ili na duže vreme?
Kad dođeš u Nemačku i u kontaktu s Nemcima vidiš kakvi su oni narod ustvari, dođe ti da se ubiješ. Kod Nemca se sve zna unapred i on se ne buni da uđe u sistem kome će "robovati" ceo svoj radni vek. Oni su disciplinovani, vredni i imaju jaku i bogatu privredu. I večno pitanje kako to da smo mi Srbi vredni kad dođemo da radimo kod Nemca a u našoj zemlji važimo za lenštine i džabolebaroše???
Odgovor je toliko prost, ali niko do sad nije odgovorio a da se ne nađe neko pametan da protivureči kad mu se kaže da ljudi neće da rade za džabe, sem ako baš moraju.
Ali Srbi ipak rade za siću tj za platu od dvesta - trista eura.
I svako ko NEĆE da radi za dvesta eura, jer bar nešto kapne svaki mesec, jer je dvesta eura bolje nego nula eura - taj će biti stavljen na stub srama kao džabolebonja , lenčuga, mamin i tatin razmaženi sin.
I koji gle čuda, taj nezaposleni troši više na sebe nego siromah koji radi za bednih dvesta eura mesečno. Mladi ljudi neće da se zapošljavaju u ropskim firmama koje daju crkavice za platu jer uvek ima neko ko hoće da radi tj ko mora da radi za crkavicu – i njihova politika je upravo to – ako nećeš ti ima ko hoće - Oni ne oskudevaju u radnicima iako im ne daju slobodne dane, slobodne vikende, osmočasovno radno vreme , godišnje odmore.
Sve su ukinuli!
ZUR ILI ZAKON O UDRUŽENOM RADU TREBA PROUČAVATI KAO SVOJEVRSTAN FENOMEN koji je zaista ��titio radnička prava i za čijeg važenja su ljudi mogli da prežive lagodno mesec od svog rada i plate, da odu na letovanje i da prave kuće u kojima mi sada živimo. Mi nismo mogli da sagradimo ni kućice za pse. Mi smo generacije koje masovno odlazi iz svoje zemlje ...
Imamo mi pravo da nećemo da radimo za crkavicu i to je sve.
Ali s druge strane život košta... I kad dođeš neminovno u debeli minus, udariš glavom o zid ili ti na vrata dođu izvršitelji, kojih je sve više za sve manje sume dugovanja, onda mora nešto drastično da se uradi. A šta ćeš drastičnije, nego da napustiš svoje ognjište, svoju kuću i svoju familiju i da odeš iz svoje zemlje?
Sad više ne važi ni Cecina pesma - IDI DOK SI MLAD !!! - Sad odlaze svi koji mogu iole da rade neki posao. Da izdrže put do Nemačke, da znaju koju reč dojča, ili imaju google prevodioca da se sporazumeju malo sporije ali ipak efikasno. I najveći cicija Švaba platiće te pet puta više nego cicija Srbin vajni preduzetnik kome su na grbači svi mogući inspektori koji ga kalpe za razne gluposti koje moraju da imaju po zakonu i koji se pogađaju se s njima koju najmanju kaznu da im razrežu ako su dobre volje ili da ih oteraju u dužničko ropstvo ako im je šef bio besan tog dana Isti ti inspektori nikad, nigde ništa ne plaćaju, jer preduzetnicima ne treba veza, mito nije po zakonu, nego im treba prijateljski nastrojen inspektor koga mogu da ulizički potapšu po rameni i tutnu mu kesu robe za džabe. Neko kesu, neko džak, neko kamion robe već prema apetitima inspektora i mogućnostima preduzetnika - kolika mu veza treba i za šta mu treba. Pardon, ne veza, nego "prijatelj".
Pa tako se kod sudije za prekršaje završava posao sa zimskim i letnjim paketima, naravno besplatnim potrepštinama za domaćinstvo koje sudija ne da ne može svojoj porodici da priušti, nego prosto, jebe mu se da vadi svoju karticu ili keš iz novčanika .. Zimski paket za one koji ovo prvi put čuju sadrži trideset tegli razne gotove zimnice, nekoliko boca kečapa, majoneza, koje kilo „Zlatiborca“ itd ... Letnji paketi sadrži džemove, razna alkoholna pića, kafe finije i slično ..
Tržišni inspektor ima proždrljive mačke koje ni jednu drugu hranu sem wiskasa neće ni da omirišu i on svako malo izađe iz poljoprivredne apoteke natovaren sa NEPLAĆENIH DVA TRI KILA MAČEĆE HRANE.
DEO O PLAĆANJU SE PREĆUTNO PREĆUTKUJE , NE POMINJE, KAO NEŠTO NAJNORMALNIJE - da izađeš iz prodavnice i ne pomisliš da platiš za robu koju si izneo – a gle čuda - tvoj državni poso je upravo da kontrolišeš to tržšte - ako si tržišni inspektor koji svoju robu ne plaća ni u jednoj prodavncii u koju ulazi. I njemu se prosto jebe da plati. A oni su se toliko izbezobrazili da izvode prave male predstave kad idu da kontrolišu prodavce da li izdaju fiskalne račune. Ti fantomski kupci se prosto zajebavaju sa radnicima na kasama, kao u žurbi su, lažu da im ne trebaju računi i mnogi nasedaju na te njihove zamke, a posledice su katastrofalne po preduzetnika čijeg radnika oni namerno prevare da ne izda račun. Od procedure propasti, preduzetnika može da spasi samo snimak sa sigurnosne kamere, na sudu, inače mogu da ga oteraju u dužničko ropstvo ili u samoubistvo, bez preterivanja i bez pardona.
I posle ne treba da se pitamo zašto preduzetnici u Srbijji ne daju plate veće od dvesta eura. PA NE MOGU DA POSTIGNU DA NAHRANE DEBELE GUSKE i razne predatore koji im se sa aktovakama muvaju oko firmi, da isplaćaju zakupe za poslovne prostore, duplo skuplje tarife za vodu i struju, da isplate doprinose za radnike i za sebe , da ne duguju državnoj upravi porez, koja te zelenaški kamati ako duguješ sto dinara - posle deset godina to naraste na sto eura...
Ali i da se kojim pukim, pukim, pukim slučajem desi .. da neko naredi .. ili se ne daj bože steknu uslovi da plate u Srbiji budu hiljadu eura - onda bi i sve što danas plaćamo poskupelo PET PUTA RAVNO , A MOŽDA I DESET PUTA .. iako inflacija ne miruje iako euro miruje, cigare su kod nas svakih mesec dva skuplje za deset dinara.. gorivo je poskupelo desetak puta za poslednjih desetak godina iako euro nije toliko skočio ... I sve cene na malo rastu po malo svakih par meseci iako smo obnevideli od bilborda za razna sniženja, rasprodaje ili AKCIJE KAKO SE TO MODERNO KAŽE DANAS. Sve je na veštačkom sniženju od nerealne proivoljno navedene cene u proglasu za „akciju“ i prodaja je postala nezamisliva bez tih kobajagi „akcija“ pa natpise "AKCIJA" MOŽEMO DA VIDIMO I PO BUVLJACIMA ILI NA ZELENIM PIJACAMA - Akcija dve lubenice za trista dinara ..ili tri kila paprika otave za sto dinara. Pa tako jedini ko realno bude zakinut za cenu svoga težačkog rada bude taj seljak koji na pijaci prodaje svoje mukotrpno odgajene proizvode za crkavicu. I narod se besomučno cenjka sa njima, isti onaj narod koji ostavlja bakšiše konobarima da bi se o njima pričalo da su dase i lafice.
U Nemačkoj je po radnjama SVE JEFTINIJE NEGO KOD NAS U SRBIJI. Šampon u Srbjiji nemereš kupiti za 50 centi, pa i da je pakovanje uzorak. Nema šanse da kupiš porodični sladoled za euro, pa i kad su septembarska sniženja kod naših LIDERA U SVETU SLADOLEDA.
Mnogo neobjašnjivih pojava ima u tim tržišnim tokovima ... Kirije bi kod nas otišle u nebesa , i iznajmljivanje stanova bi spalo na arapske šeike ako kojim pukim pukim slučajem zalutaju u Beograd ili slete na Car Konstantinov aerodrom ... Hleb bi bio hiljadu dinara , paprike sto dinara komad i dvesta akoćeš da biraš. Svako bi bio NEZADRŽIV DA SE DOČEPA SVOG DELA KOLAČA I SVE BI UBRZO BILO PO STAROM ILI JOŠ GORE ŠTO SE TIČE KUPOVNE MOĆI PROSEČNE PLATE U SERBIJI ZEMLJI ČUDA .. EKONOMSKIH I SVAKAKVIH ... jedino bi možda cigare ostale na sadašnjem nivou - a možda i ne bi ... jer je kod nas sve naopako ... U Nemačkoj su cigare deset eura pakla, a kod nas dva eura i narod masovno puši krdžu koju je kupio na crno i mota ..
Tako da je kod nas važno samo da ne bude još gore , jer da bude bolje – odavano smo ukapirali da neće, iako nas oni koji nas ionako smatraju debilima lažu u vreme izbora da će biti bolje .. kad nas prime u evropsku uniju, kad onii dođu na vlast, kad ovo i ono ... i ostaresmo a nismo dočekali to bolje ... pa nam je DOBRO I ODLIČNO AKO NIJE GORE OD OVOG SRANJA KOJE JE DANAS.
Svanulo je i jutro u kombiju, otvorila su se nepregledna polja u jesenjoj magli. Ponegde su se probijali redovi narandžastih tikvi koje još nisu sakupljene sa nijva. Sivilo i vlaga su bili isti kao i u Srbiji, ali nije bilo zapuštene sasušene ttravuljine i žbunja pored puteva. Sve je uredno održavano, pedantno kako i dolikuje Nemcima. Jutro je uveliko odmaklo, kad sam dobila obaveštenje da treba da stignem oko podneva na adresu. Bilo je to mojih prvih 24 sata provedenih u vožnji, skupljenih kolena, utrnulih nogu, bez sna , koje nikada neću zaboraviti.
Ja piskaram i razmišljam dok se vozim i pravim zabeleške u porukama na mobilnom koje šaljem sama sebi, da ne bih zaboravila šta mi se sve motalo po glavi dok sam se vozila po prvi put u svom životu ka Nemačkoj i nepoznatoj ženi kod koje treba da radim za 1200 eura mesečno plus novac za putne troškove.
Napomena:
PRIČA JE AUTENTIČNO MOJA. Fotografije u objavama su moje. Sva imena sem mog, su promenjena, radi zaštite identiteta i moje zaštite od eventualnih nepoželjnih situacija. Priče opisuju stvarne događaje na štelama koje sam imala.
#gastarbajteri#srbi u nemačkoj#nemačka#iseljenici#iseljenje u Nemačku#naši u Nemačkoj#dijaspora#rad na crno#švarc arbajt#negovateljice#kombi prevoz nemačka
0 notes
Last Seen Blogs
daaasistfantastish-blog
daaasistfantastish
turtlehyung-blog
Hello good Stranger
poncevibe
ponceurbanfilms
thedenniswagner
Business, Cars & Growing Stars
kaguya-fox
✟ kaguya-fox ✟