DU Homes Was Formed As The Solution To A Student’s First Problem: Housing. We Are More Than Happy To Welcome All Students Looking For Accommodation In North Campus And Kamla Nagar, Delhi.  Du Homes Provides the most Luxurious and Furnished Hostel for Boys and Girls, in North Campus, Delhi.

Ugy felb.sztam ma magam, hogy horgoltam a sajat magam kedvere valamit, es tok jol kiadtam a duhom es szomorusagom es mindent, ami bennem volt. Igaz, hogy kozben 10x szedtem szet, 10x horgoltam ujra, de most jobb. Vasarnap majd mutatom… szerintem qva cuki lett😍

Ez meg egy majdnem gpoy az utana jovo megkonnyebbulestol 😃 legalabb a piros ruzs igaz😅

SVET IZA OGLEDALA

Dok čitamo knjige, mi proživljavamo nekoliko života, a kad ih pričamo nekome, oni se odvijaju neposredno pred našim očima. Čitav naš život je knjiga koja se ispisuje sama, a mi ne znamo koja je njena poruka.Veština pričanja priča, kada pred onima koji slušaju, otvarate čudesne svetove u kojima se ostvaruju snovi onih koji imaju hrabrosti da idu za njima, je čudesna.

Često sam učenicima ,želeći da zavole tu magiju reči koja stvara čuda pred nama ,govorila da im ja na časovima pričam priče, ali ne da bih ih uspavala, već da bih ih probudila iz letargije, koja im sve više postaje prirodno stanje.Uzgred pamtim slogan neke omladinske manifestacije (Dan mladosti?) : „Probudi se, nešto se dešava! Tvoja se sudbina rešava!“ Zgodna metafora. Iznenadi me ponekad činjenica da tim mladim ljudima, mojim đacima, nisu pričane priče, naročito one pred spavanje. Bilo bi preambiciozno od mene da u tome nalazim uzroke otuđenosti, nedefinisanog moralnog stava, odsustva empatije koje odlikuju neke od tih mladih ljudi, jer psiholog, i pored nekih mojih afiniteta, ipak nisam.

Volim da mislima, koje uvek daju neku boju mojoj duši, prizovem te najlepše trenutke dana kada, slušajući sugestivan i topao glas „nekog svog“, odlazimo u san. Tada bismo mi deca, koja se, po pravilu plaše mraka i samoće u njemu, tonuli neosetno u san, u društvu likova iz priča koje su nam pričane. Priče su bile raznovrsne zavisno od naratora, koji su im davali specifičnu boju.U vreme najranijeg detinjstva te priče su bile nacionalno i epski obojene, kada bi nam ih pričala baba Marica, čiji su koreni bili ratnički i junački. Priče o Kraljeviću Marku i njegovoj neverovatnoj snazi, o njegovom konju Šarcu, s kojim je razovarao i pio vino (i pre crtaća!), o oranju carskih drumova, ali i ljubavi i poštovanju prema svojoj, Jevrosimi majci,su mi, još tada, duboko usadili neke moralne principe, kojih sam mnogo kasnije postala svesna. Serbeza, naša domaćica, nam je pričala, duhom i talentom jedne Šeherezade, čudesne priče iz Hiljadu i jedne noći, gde smo učili kako se i lepotom reći može boriti protiv zla i nepravde.

Naravno, bajke su bile nezaobilazne, kada bi nas mama uspavljivala, i uvek u skladu sa njenim iskrenim verovanjem da ljubav i pravda uvek pobeđuju. Kada bi joj tata, kasnije u životu, prebacio kao naivnost njenu veru u pobedu dobra nad zlom, pravdala bi se time da je to realnost, a ne mašta. Ni danas nisam sigurna da li je to njeno verovanje da ljubav savlađuje sve prepreke bio njen odbrambeni mehanizam, kojim se suprostavljala „rugobama“ života. Bilo kako bilo, ponela sam tu maminu „klicu“, pa sada ja „propovedam“ ideju da su ljubav i dobrota superiorni.

Tradicija pričanja priča pred san se nastavila u mojoj kući.Kao mladoj majci, pričanje priča nikad nije bila ona dnevna obaveza koja se, zbog prezauzetosti, preskakala. U tom pričanju bajke su bile onaj deo nasleđa koji se podrazumevao, ali što sam kao „pričalac“priča bila iskusnija i veštija, one su dobijale i neke druge namene, a ne samo uspavljivanje. Počela sam da pričam „prigodne“ priče, zavisno od didaktičke poruke koju sam nameravala da pošaljem. Danas mi sin kaže da sam „manipulisala“ njihovim osećanjima, kažnjavajući ih pričama umesto pridikama.Kada bi se „ogrešili“ o poštovanju „ličnosti majke“, Cankareve priče, Šoljica kafe, Zastideo se majke, Desetica, su bile delotvornije od bilo koje kazne.Dobijala sam njihovo izvinjenje, grižu savesti i – po neku suzu.Apsolutna katarza! (grešna mi duša!). Narator u meni je postajao sve samouvereniji i veštiji, a moje priče su sve više imale didaktičku poruku (profesionalna deformacija!), pa su Andrićeve priče o ljubavi prema knjizi i Aska i vuk, bile najčešće „rabljene“. Te priče kojima smo uspavljivali decu su bile najlepši i najdragoceniji, a, istovremeno, i najdelotvorniji trenuci u vaspitanju. Naravno, trebalo je i živeti u skladu sa onim što pokušavate da prenesete deci.I kao roditelj i kao profesor pokušavala sam da to uskladim u sebi. Ne znam da li sam uspela.

I danas kada priče pričaju elektronski naratori, mislim da živa, topla reč nije izgubila od svoje privlačnosti. Moja ćerka ,koja je i sama spisateljica, svom sinu priča „svoje“ priče zavisno od poruke koju želi da prenese (kao ja nekad!). A za mene, moj unuk kaže da ja „izmišljam“, a ne pričam, priče i od mene traži da mu pričam „priče iz svog života.“Kad sam ga pre neko veče pitala mogu li da mu ispričam neku ljubavnu priču, pristao je samo pod uslovom da sam ja glavni lik i „da ne izmišljam radnju“. Bitna mu je autentičnost priče, a meni one produžavaju „iluziju životnog trajanja“, ili, kako kaže Andrić, možda pričam sama sebi „svoju priču kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah.“

Neko je rekao da postoji mudrost glave i mudrost srca, a u tim „lekovitim“ pričama te mudrosti su skladno isprepletane. Glava gleda blagonaklono na razloge srca. Poželela sam, dok ovo pišem, da mi „neko moj“ priča priču u kojoj ljubav i dobrota sve pobeđuju i da, pričajući tako, probudi uspavano dete u meni, kome ne dam da odraste.

text author: Tanja Petrović Krivokapić

a multkori kalandja utan mar probaltam nyugodt maradni, amikor penteken tiz perccel az indulasuk utan jott a telefon, hogy "mer' a kurva őzek" - nem, nem az ozek, hanem hogy nem veszem le porazrol esteledeskor es szitalo esoben a kurvanagy szantokkal, retekkel es szoloultetvenyekkel teli reszen, plane ugy, hogy hagyom rohangalni oket, es nem tarton kontroll alatt mindkettot, ami azt jelenti, hogy lab mellett tartom oket, es jobban figyelek naluk, hogy azonnal reagalni tudjak - es en eppen akkor ultem le vacsorazni. hat mit csinaljak, rohanjak en is es alljak az ut szelen, hogy hatha megjelenik egyszercsak - meg azt a kurva vilagitos nyakorvet se kaptak meg, nem is ertem -, probalom inkabb lenyomni a duhom, az aggodasom, a tehetetlensegem, es egy korabbi vegzetes emlek altal okozott trauma fizikalis megnyilvanulasait, a vacsorammal egyutt. amikor ez megvolt, feloltoztem, magamhoz vettem a fejlampam, es mar inkabb csak duhosen, lementem a haz ele. annyira tudtam, a kurva kutyaja a haz vegeben settenkedett, kikerulve a padokat az ut vegen, ahol tudta, hogy varjak a jogosan kierdemelt lebaszassal egyutt, de ram nem szamitott a haz elott. egy par pillanatra megorult, aztan meghallotta a hangsulyt es a hangszint, ahogy felteszem neki a kerdest, hogy 'te hol jartal te mocsok, hogyan kepzeled ezt?!' es akkor leult tiz meterre, es mondtam neki hogy el ne merjen indulni az ellenkezo iranyba, amig oda nem erek, mert soha tobbet nem fog hazajonni, az budosisten, eheti a szart es kergetheti a nyulakat ahol akarja. meg is vart, es persze visitott, mint egy malac, amikor rafogtam a tarkoborre, hogy erezze, nem neki all a vilag. persze szomoru kutyaszemek, lelapult fulek, vilagfajdalom, minden, amit akarhat ilyenkor az ember, be lett vetve. hiaba.

de amugy meg

miafaszert nem lehet vigyazni rajuk? hogyan magyarazzam el, hogy maguktol nem fogjak tudni, hogy mit szabad es mit nem, hogy meg kell tanitani es igenis szamon is kell kerni rajtuk? elmegy? nem baszhatom le erte, mert nemtudta, hogy nem lehet. ezek nem olyanok, mint mi. ezek nem gondolkodnak azon, hogy "mi lesz, ha..."...

Za Brankovića se u narodu misli da "nije sam", da se kao mlad čovek četrdeset dana nije umio, da je nagazio na vražju večeru i postao zduhač. Na svakom ramenu izrastao mu je po bič dlake, postao je vidovit, sanjiv u martu, srećne ruke, mogao je daleko da skoči telom a još dalje duhom koji mu je, dok telo spava, leteo kao jato golubica, vodio vetrove, gonio oblake, nosio i odnosio grad i tukao se oko letine i stoke, mleka i žita s prekomorskim zduhačima, ne dajući im da preotmu letinu njegovog kraja. ... U tom okršaju, u kojem je kao oružje nosio pesak, pera i kablić, Branković je bio ranjen u nogu i otada je uzeo jednog vranog konja - sultana sviju konja, koji je rzao u snu i takođe bio zduhač, pa je Branković, idući u svoje nebeske bojeve jahao onako hrom dušu svoga konja pretvorenu u slamku.

-Hazarski rečnik (androgino izdanje), Milorad Pavić

Тороп: чувствую себя, конечно, неважно, но не падаю духом

Вратарь ЦСКА Владислав Тороп рассказал о своём состоянии после столкновения с Нуралы Алипом в финале Пути РПЛ Кубка России с «Зенитом».

Читать далее

Подробнее https://7ooo.ru/group/2024/05/16/880-torop-chuvstvuyu-sebya-konechno-nevazhno-no-ne-padayu-duhom-grss-308055739.html

Milanov veteran Giroud uskoro će se pridružiti MLS momčadi Los Angeles FC

Nedavno je pozornost mnogih obožavatelja privukla vijest da će se 37-godišnji veteran Giroud ovog ljeta pridružiti ekipi Major League Los Angeles FC. Giroudov ugovor s Milanom istječe ovog ljeta, a dvije strane ga nisu obnovile. Kako prenose mediji, Giroud je odlučio otići u SAD, obući Los Angeles FC Dresovi Kompleti i spreman je za nove izazove. Kao iskusan napadač, Giroud je uvijek bio sastavni dio momčadi sa svojom izvrsnom sposobnošću zabijanja i izvrsnim timskim duhom. Ove sezone, Giroud je dao 12 golova i 8 asistencija u 26 ligaških utakmica u AC Milan Nogometni Dres. Unatoč tome što ima 37 godina, Giroud je i dalje pokazao izvanrednu izvedbu. Sudeći po Giroudovu stanju i snazi ove sezone, ljudi vjeruju da će Giroud također dobro igrati u MLS-u. Osim toga, trenutni vratar Los Angeles FC-a Lori je Giroudov suigrač iz Francuske. Ako Giroud dođe u Los Angeles FC, vjerujem da se može brzo integrirati u momčad. Major League Soccer je još uvijek relativno mlad u usporedbi s europskim ligama, ali brzo raste i privlači sve više zvijezda i pažnje. Kao jedan od vrhunskih timova u Major ligi, Los Angeles FC ima mladu i perspektivnu postavu. Giroudovo pridruživanje nedvojbeno će donijeti više iskustva i vodstva momčadi. Njegov će dolazak unijeti novu vitalnost u MLS i donijeti više prilika i izazova Los Angelesu. Radujmo se Giroudovom nogometnom putu u MLS-u kako bi timu donio još briljantnih rezultata.

Miroslav Krleža: KAZALIŠNA MOSKVA 

Mislim da je Strindberg napisao kako bi kazalište trebalo da postane biblijom prosjaka. Doista! Kazalište za posljednjih trista-četiri stotine godina i nije drugo nego neka vrsta slikovnice za siromašne duhom, a da bi zbivanje na daskama mogli da prate i analfabeti, dramski se tekstovi objašnjavaju slikama. Scena i slikarstvo neodvojivo su vezani već od molierovskih dana, pak je odvajanje scenske…

View On WordPress

i samo da znas !!!!

duhom sam prisutna na koncertu (ili bila, ako je zavrsio)

ovaj docek na kojemu sam bila je bio predobarrrr (iako sam na kraju samo ja ostala trijezna al nema veze) stvarno smo imali provod bas je bilo dobro!!!!

aaa drago mi jeee!!!! evo izvoli imam video sto ja mislim je zreo za tumblr-a

predband za bajagu je hype-ovo svog basistu i govorio kako je 196cm i nabildan pa sam uspjela ovo snimit HAHAJJ

𝗦𝗲𝗮𝗿𝗰𝗵𝗶𝗻𝗴 𝗳𝗼𝗿 𝗮 𝗽𝗮𝘆𝗶𝗻𝗴 𝗴𝘂𝗲𝘀𝘁? 𝟱 𝘁𝗵𝗶𝗻𝗴𝘀 𝘆𝗼𝘂 𝗺𝘂𝘀𝘁 𝗸𝗻𝗼𝘄

* Continuous Connectivity * Necessary Amenities * Basic Facilities * Good Food * Security

Siromašni duhom i napuštanje sistema kontrole

View On WordPress

Zarez je primoran da bude tačka?

Pročitah nedavno jednu izjavu koja kaže da se možda možemo promijeniti bez da nestanemo, da sačekamo oluju i prođemo kroz nju. Nakon oluje, možemo shvatiti da smo još uvijek živi. Iskreno, razmišljam o tome. Da li je to hrabrost? Ostati i suočiti se sa onim što nam dolazi? Ali možda ne želim da budem hrabar. Možda ponekad poželim da budem efemeran kako bih bar na momenat bio bliži onima koji su tu duhom sa nama. A datumi prolaze i dolaze. S datumima dolaze i snovi, dolaze mirisi koji me podsjećaju na tebe. I tako, datumi prođu, ali mirisi ostanu u meni. Sa datumima me i uspomene nakratko napuste, kao da i one znaju da su teške, da zbog njih nisam u stanju da dišem. Pa me napuste, hvala im. Pogledam mamu, i tad shvatih da nisu oči ogledalo duše. Suze su. Takođe spoznah još nešto. Ponekad, kada nam ponude nježnost, to nam se čini kao dokaz da smo uništeni.

Moram da priznam, vrijeme je stalo te godine. Kao da sam ostao u tom momentu, u toj sekundi, i još uvijek čekam da sat otkuca sljedeću sekundu. Ali ništa. Mislim na posljednji dan kada sam te vidio, kao da je tada sve izgubilo boju. Ptice koje su dolazile na onaj orah ispred kuće, one tvoje ruže o kojima se i danas brinem, čempresi koji su se uzdizali kao divovi. Svijet je postao siv. Nikome to nisam mogao reći. Ne znam pokazati emocije… ili ne želim, ne znam. Poželio sam da dišem. Nisam dugo. Možda ne želim da pustim ovu bol jer bi to značilo da puštam tebe, da se opraštam sa ljudskim dijelom mene koji si uzgajala i oblikovala. Kaže Egziperi, 'Vrijeme koje si utrošio na svoju ružu, učinilo ju je toliko značajnom.' Ja sam ta ruža, bakice. U toj boli koju osjetim kada da se prisjetim tebe, pronađem i snagu za novi korak. Iako se još uvijek nadam da će sat otkucati sljedeću sekundu.

Kažu mi neki da ne postoji drugi svijet, da se nećemo ponovo sresti. Pitam sebe, kako mogu? Aplaudiram im na toj hrabrosti. Ja ne mogu. Nazovi to kukavičlukom, ali pomisao da ćemo se opet nekada vidjeti… I to je smisao za nekoga. Želim da budem bolja osoba, želim da me pogledaš i da pomisliš kako utrošeno vrijeme na tvoju ružu nije uzaludno. Možda će ona sekunda otkucati kada se ponovo sretnemo, tamo negdje. Možda samo nastavimo tamo gdje smo stali. Ti me pitaš da li želim doručak dok ti prepričavam reprizni sadržaj indijske serije. Najdivnija jutra propraćena mirisom čaja ubranog iz tvog vrta uz tvoj ispečeni, hrskavi hljeb za koji smo govorili da je lijep kao 'duša', dok nas cvrkut ptica podsjeća gdje je dom. Ponestaje mi riječi. Ne znam kako, jer sam o tebi uvijek mogao pisati. Kao i uvijek, suzdržavam se da ne pokažem bol pred mamom. Ali osjeti. Valjda na to misle kada kažu da ljudi dijele bol. Ipak, to je nešto što ne mogu da podnesem. To je moja granica. U mračnoj prostoriji se teško suočiti sa sobom. Iz tog razloga, želim ti laku noć, bakice najumiljatija. Za kraj, želim da postavim pitanje. Nije li to najtužnija stvar na svijetu, mama? Zarez je primoran da bude tačka?

Proslavi Boga

Izreke 17:22Veselo srce čini dobro kao lijek, ali slomljen duh suši kosti. Na svoje zdravlje utječete ne samo prehranom, tjelovježbom, izloženošću i spavanjem. Vi na to utječete svojim stavom i duhom. Sretan i vedar duh poboljšat će vaše zdravlje, ali ranjen i negativan duh može ga uništiti. Kakav je vaš stav danas? Učini sebi uslugu! Razmotrite mudrost ovdje i odaberite biti veseli u Gospodinu!…

View On WordPress

Duhome Button-Tufted Ottoman Bench / Stylish up your home with this Duhome Button-Tufted Upholstered Ottoman Footrest that's perfect for any living space! _ watch it by link -> https://www.pinterest.com/pin/1130051731484015754/

Воспряла духом: Орбакайте показала вдову Юдашкина в ее юбилей

Марина Юдашкина со счастливой улыбкой позировала на камеру.

Подробнее https://7ooo.ru/group/2023/12/03/363-vospryala-duhom-orbakayte-pokazala-vdovu-yudashkina-v-ee-yubiley-grss-261925715.html