Dalmatinska zagora i nežno cvetanje badema u tiho rano predvečerje....

Peti Oboa Fest u Beogradu uz besplatne koncerte / 28. jun-01.jul

Ovogodišnji Oboa Fest slavi svoju 5. godinu postojanja i održava se od 28. juna do 1. jula.   Tema ovogodišnjeg festivala je „Cvetanje oboe“. Kao mali jubilej, u 5. godini rada, okupljena je značajna zajednica domaćih  i inostranih oboista, koji rado iščekuju kraj juna i festival na kome mogu da uče od najpoznatijih svetkih profesora i umetnika i gde mogu da probaju oboe različitih proizvođača. 

Biće priređeni majstorski „masterkals“ časovi kao i dva besplatna koncerta u sali Beogradske filharmonije:  gost iz Francuske, oboista Žan Luj Kapecali 29. juna sa početkom u 20 časova održaće koncert koji će biti poseban po tome što će predstaviti razvoj - cvetanje instrumenta oboa od početka do današnjih dana, kada će nakon koncerta, uz podršku vinarije Milanović, biti upriličen susret publike i umetnika, a narednog dana, 30.juna, takođe besplatni koncert održaće mladi oboisti Srbije uz klavirsku saradnju Marka Bogdanovića.  

U petak 01. jula, sa početkom u 12 časova polaznici majstorskog kursa Oboa Festa zajedno će, kao ansambl oboa, odsvirati zanimljiv program koji su pripremali u toku kursa sa profesorom Kapecalijem. Koncert se održava u dvorištu muzičke škole „Vladimir Đorđević“, uz podršku opštine Zvezdara.

Biće dodeljena i nagrada „Ljubiša Petruševski“ najboljem i najperspektivnijem polazniku Oboa festa, a sastojaće se iz plakete, novčane nagrade, kao i nastupa na sledećem Oboa festu.  Ove godine navršava se 20 godina od smrti Ljubiše Petruševskog, dugogodišnjeg profesora oboe na beogradskoj Akademiji umetnosti koji se celog života zalagao za razvoj oboističke škole u Srbiji.

Ove godine gost Oboa Festa biće proizvođač oboe Buffet Crampon iz Pariza, čiji će umetnik, oboista iz Francuske, Žan Luj Kapecali voditi ovogodišnji majistorski kurs. Kao neizbežni deo oboe je i umetnost pravljenja piskova, čije tajne će otkriti Heiko Froš, oboista koji stoji iza Oboe shop-a iz Nemačke. U svom predavanju prestaviće ceo proces od uzgajanja do obrade trske, od koje se prave piskovi, ali i od koje umnogome zavisi kvalitet sviranja i nivo muzičkog izvođenja jednog oboiste. Heiko Froš će predstaviti i mašine koje se koriste u ovom procesu i razne druge dodatke i potrošni materijal koji je potreban svakom oboisti, a koji se u Srbiji, na žalost nigde ne može kupiti.

Prostor Beogradske filharmonije biće obogaćen posebnim biljkama čime će rasadnik “Jovanja” firme Erozija iz Valjeva upotpuniti temu “cvetanja oboe” ovogodišnjeg Oboa Festa.

Organizacioni tim  Oboa Festa čine: Ivana Dakić, Sanja Romić i Petar Vucelić.

Oboa Fest podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Opština Zvezdara, SOKOJ, Beogradska filharmonija, Buffet Crampon, Oboe Shop, Erozija - rasadnik Jovanja i Vinarija Milanović.

Fotografije: Oboa fest promo

počelo je proleće, a i moje cvetanje sa njim.

—

Venera u Ribama

U znaku Riba Venera dostiže svoju egzaltaciju, tj zrelost. Krenula je od semene forme iz znaka Device i u znaku preko puta je sazrela, pa odavde postaje samostalna i sposobna da svoje suštinsko značenje koje je dovde izgrađivala nadalje primenjuje. Simbolika Venere u astrologiji odnosi se na čulnost i na izgrađivanje odnosa. Simbolika znaka Riba je u objedinjavanju svih delova jedne celine u jedinstvenu celinu. Zbog toga je znak Riba najpogodniji da u njemu Venera razvije punoću svog suštinskog značenja. Ovde ona objedinjuje ono što prima kroz pet različitih čulnih kanala - vid, sluh, dodir, ukus i miris, u potpuni doživljaj onoga što joj se u datom trenutku dešava. Na osnovu toga Venera može da stvori potpuni odnos prema nekom objektu ili osobi. Mada je Veneri potrebno da prenosi značenje nečega što je konkretno i opipljivo, ona to ipak čini na osnovu osećaja, jer je i zadužena za receptore čulne percepcije koji u nama stvaraju osećaj nečega, a to sve pripada elementu vode. Ribe su znak promenljivog kvaliteta, što Veneri omogućuje da razume i adekvatno primenjuje u praksi zakonitosti čulnog opažanja i odnosa između celine i njenih delova. Svi vrlo dobro znamo da je sve ono što opažamo svojim čulima promenljivo, da se sve to neprestano menja. Svojim očima opažamo različite objekte, intenzitet svetlosti se stalno menja, oštrina našeg vida, bolje, nijanse, itd. Isto je i sa ostalim čulima poput sluha kojim opažamo različite zvukove, tonove promenljivih intenziteta, od glasnijeg ka tišem i obrnuto. Mirisi se menjaju od oštrijeg ka mekšem, jačem ka slabijem, zatim kada uzimamo hranu ili nešto pijemo doživljavamo različite ukuse, a i ono što dodirujemo nam stvara promenljivu lepezu osećaja. Sve to što čulima primamo i što je promenljivog kvaliteta nema jasno određene granice i deluje na nas poput vodenih struja i tokova, što je analogno simbolu Riba, a što i jeste ono što nam stvara čulne utiske koje mi pretvaramo u našu sliku o trenutnoj realnosti.

Venera je zadužena i za naš doživljaj odnosa i njihovo uspešno uspostavljanje i održavanje. Njen boravak u znaku Riba nam omogućuje da i sami naučimo da zrelo sagledavamo naše odnose, što nas čini sposobnim da razumemo i samu ljubav koju Venera u svom suštinskom značenju predstavlja. Odnos je nešto što se neprestano menja i što nema svoje jasne granice. Kako bismo definisali granice nekog odnosa i možemo li uopšte da ih postavimo opipljivo i egzaktno? Možemo samo da jasno definišemo granice našeg fizičkog tela, ali ne i naših osećanja i misli. Kada smo u odnosu sa drugom osobom, mi jedni druge doživljavamo primarno putem osećaja koje imamo jedno u odnosu na drugo. U međuprostoru između naših tela dodiruju se i mešaju naši osećaji, emocije, misli. Jedni drugima prenosimo sopstvena značenja na taj način. Kao kada se u okeanu susretnu toplija i hladnija vodena struja, vode više i ređe gustine, vode više i manje zasićene solima i mineralima, itd. Vode se tako međusobno mešaju i stvaraju nešto između, nešto novo a sasvim prirodno što možemo nazvati odnosom. Mi ne možemo videti jasnu granicu između voda različitog sastava i kvaliteta, jer one zajednički egzistiraju u okeanu gde su neprestano u pokretu i neprestano se mešaju i stvaraju međusobne odnose promenljivog značenja. Tu zapravo i ne postoji jasna granica. Ali upravo to što se dešava u velikom okeanu na našoj planeti, u vodama, zapravo pokreće i održava životne cikluse na planeti, utiče na klimu, sastav vazduha, cvetanje biljaka u proleće, opadanje lišća u jesen i menjanje boja listova. Sve je to u jednom velikom odnosu. Prema tome, najbolje ćemo razumeti šta je zreo odnos ako zamislimo okean, veliku vodu koja je neprestano dinamična, promenljiva, koja u sebi sadrži i led, koja isparava, koja je tečna i protočna. To je ujedno i simbolika procesa koji se odvijaju u nama samima, u našim telima. U svačijem organizmu se neprestano dešava razmena materija. Mi dišemo i uzimamo kiseonik, a izbacujemo ugljen-dioksid. Sposobni smo da osetimo i razumemo sopstvene potrebe i da ih zadovoljimo, kao što je na primer primarna potreba za unosom hrane i tečnosti u organizam.

Kada uđemo u odnos sa drugom osobom, sve ono što čini našu ličnost i karakter dolazi u dodir sa onim što kod druge osobe čini crte njenog karaktera. Taj dodir deluje kao hemijska reakcija koja naš odnos sa nekom osobom čini lakim ili teškim, jednostavnim ili komplikovanim, kompatibilnim ili konfliktnim u samoj osnovi. U kakvom god da smo odnosu sa bilo kojom osobom, taj odnos nikada ne može biti u potpunosti isti kao kad smo se prvi put susreli. Čak i ako svo vreme zadržava istu osnovu, unutar našeg odnosa sa drugom osobom se dešavaju neprestane promene. Ako smo spremni i sposobni da prihvatamo te promene kao sastavni i prirodni deo svakog odnosa, onda smo postali zreli i sposobni da se ponašamo prirodno prema drugima, što znatno umanjuje mogućnost da budemo nefunkcionalni u nekom odnosu. Gde najčešće grešimo i zašto nam se dešavaju problemi u emotivnim vezama? Zbog toga što nastojimo da odnos zadržimo onakvim kakav je bio na početku, kada smo se tek susreli, zaljubili i počeli da ga izgrađujemo. Ali to je nemoguće, jer se na početku dogodila međusobna privlačnost. Bili smo privučeni drugom osobom, zaljubili smo se u nju jer je posedovala naglašeni kvalitet onoga što u našem sklopu ličnosti nedostaje, pa smo mogli da se međusobno dopunimo, što nam je izuzetno prijalo. Zaboravljamo da je to bio samo jedan i to početni segment odnosa. Da bi odnos postao celovit i potpuno funkcionalan svi njegovi delovi moraju da se uklope što, znate i sami, ne može da se dogodi odjednom. Odnos se razvija i održava korektnim i stabilnim tako što postajemo sve bliži jedno drugome kako vreme prolazi. Zbližavanje postižemo tako što prihvatamo i integrišemo u sebe ono što naš partner nosi u sebi i što nam predaje kroz ljubavni i emocionalni odnos, dok se mi predajemo partneru, pa on isto tako ono što mi sadržimo u sebi prihvata i prima u sebe. Na taj način jedno na drugoga utičemo ili je bolje reći da jedno u drugoga utičemo i menjamo se. Granice između nas i partnera postaju sve mekše i razređenije kako bismo mogli da se stopimo međusobno i ostvarimo svrhu onoga što često čujemo da se naziva bezuslovnom ljubavlju, ali ne možemo da razumemo njeno značenje dok je ne postignemo. Čak nismo sigurni ni da li je nešto takvo uopšte moguće. Ne verujemo da je moguće i to je još jedna velika prepreka koja nas odvaja od postizanja sveprožimajuće i bezgranične ljubavi. Jer upravo to i jeste Venera u Ribama - zreo odnos i zrela ljubav, sveprožimajuća i bezgranična. Ako ne verujemo da je moguća, za nas će ostati nemoguća i nikada nećemo sazreti za skladan odnos koji će nas činiti ispunjenim i celovitim bićem.

Drugo što nas odvaja od sazrevanja za istinsku ljubav su naša očekivanja da druga osoba bude uvek onakva kakvom je idealizujemo. Na taj način mi stvaramo lažnu sliku o drugome, jer se ta slika uklapa u ono što mi već jesmo pa samim tim ne moramo da se menjamo. Kada bi se to u stvarnosti dešavalo, ne bismo ni imali drugi odnos osim sa samim sobom, pa opet bi to bila samo naša idealna slika sebe ali ne bismo tako mogli spoznati sebe u potpunosti. Odnos sa drugom osobom, zrela ljubav je neophodna da bismo postigli celovitost. Nažalost, mi često ne želimo da se menjamo i da se predajemo ljubavi. Plašimo se da ćemo tako izgubiti sebe. Sa pravom se plašimo jer ćemo predajući se ljubavi sasvim sigurno izgubiti sebe. Zapravo, to što ćemo izgubiti je samo naša slika idealnog "ja". Kada se ta maska istopi u moru ljubavi ostaće ono što jeste, što jesmo, naše istinsko ""ja". Ali to je nemoguće bez prepuštanja drugome u ljubavi i bez promena koja nam donosi to prepuštanje i stapanje naših voda, naših osećanja i značenja. Ako uđemo u odnos gde svako od nas teži da zadrži idealnu sliku o sebi, svoj "imidž", imaćemo dve vrlo tvrde, čvrste strukture oštrih ivica i grubog oblika koje ni na koji način ne mogu međusobno da se uklope u funkcionalnu sredinu. Umesto da se poput tečne vode međusobno prožimamo, mi smo poput dve sante leda koje se sudaraju i međusobno lome. Zbog toga nam se u takvom zamrznutom obliku nezrele ljubavi dešavaju svakakvi problemi koji nas itekeko bole. Iz tog razloga Ljubav - Venera svoju zrelost, tj. egzaltaciju dostiže u znaku Riba, jer su Ribe tečna voda, veliki okean gde nemamo čvrste granice i moguće je prelivanje, prožimanje, mešanje značenja. Ostvarili smo zreo odnos i pravu ljubav tek kada smo postali sposobni da prihvatamo sve što nam se dešava u odnosu sa drugom osobom, kada umemo da se nosimo sa svim što nam se u našem međuprostoru dešava, ma koliko nam se u nekim trenucima pojedine situacije činile komplikovane, teške i bolne, jer smo potpuno svesni da će nam se isto tako dešavati u istom tom odnosu i sa istom osobom i one lepe, tople i skladne situacije zbog kojih se osećamo kao da smo na sedmom nebu i koja nas motivišu da se sve više i više predajemo voljenoj osobi. Sve to se neprekidno dešava u svakom odnosu i mi sa drugom osobom zajedno tečemo kroz prostor koji se bezgranično širi. To i jeste suštinsko značenje Venere u Ribama - ljubavni odnos koji nema početka ni kraja, koji je jednak samom Univerzumu koji je beskonačan i bezgraničan.

Mi možemo da zadržimo jedan deo sebe u čvrstom stanju, ali u odnosu moramo da budemo protočni, inače ga je nemoguće ostvariti i održati. To dobro znaju osobe koje u svom natalnom horoskopu imaju Veneru u Ribama. One veruju u čaroliju ljubavi koja glasi da je sve moguće. Kada nešto činimo iz ljubavi u stanju smo da stvaramo čuda i da širimo granice sopstvenih mogućnosti. Sva velika dela su nastala iz čiste ljubavi. Možemo da biramo da li ćemo se predati ljubavi da nas inspiriše i biti stvaraoci i činiti velika dela ili ćemo se opirati promenama i težiti da očuvamo idealnu sliku o sebi u okviru čvrstih granica. Ako budemo pružali otpor ljubavi, onda nećemo moći da budemo njeni prenosnici, već ćemo postati njeno oruđe. Kad god imamo utisak da nešto činimo protivno sopstvenoj volji, da nas neko na nešto prisiljava, to nam se dešava samo zato što se opiremo da prihvatimo promene koje nam ljubav simbolizovana Venerom u Ribama neminovno donosi. Samim tim je to znak da još uvek nismo spremni i nismo dovoljno zreli za pravu ljubav. I sve dok ne budemo sazreli zavisićemo od nekoga i skrivaćemo se iza maski. Uvek se setite da smo najvećim delom od vode sazdani i da smo samom svojom prirodom stvoreni da budemo protočni i da se prožimamo, ulivamo jedno u drugo u zrelom odnosu, u pravoj ljubavi. Osobe sa Venerom u Ribama imaju prirodu potrebu da se emotivno prožimaju sa drugima i sposobne su za zrelu ljubav, pa opet im se često dešava da tu ljubav ne uspevaju da ostvare. Iz prostog razloga što kao da samo one veruju da je prava ljubav moguća. Kad god pokušaju da se svojim emocijama uliju u drugu osobu, druga osoba ustukne, povuče se ili pobegne, tj. zatvori se i odbija da prihvati pruženo. Čak i ako prihvati deo onoga što dobije od osobe sa Venerom u Ribama, često ta druga osoba nije dovoljno sposobna da uzvrati tu ljubav koju dobija i nije dovoljno spremna da se preda i prepusti ljubavnoj igri. Tako osobe sa Venerom u Ribama budu uskraćene da u dovoljnoj meri prime u sebe značenje osobe u koju su zaljubljene da bi se mogle osećati ispunjenim i celovitim. Ali bez obzira na to, one nikada ne gube veru da će ljubav pobediti i dok čekaju onoga ko je spreman da im se prepusti, one će sve to što osećaju u sebi pretočiti u ples, u muziku i igru. Plesaće u potpunosti predate ritmu Univeruma i biće vrlo kreativne u oblastima gde mogu neometano da ispolje sebe i budu prihvaćene kao takve.

Venera u Ribama nam donosi najvredniju lekciju u životu - uči nas uspostavljanju zrelog odnosa i prenosi nam suštinsko značenje ljubavi. Sama Venera je rođena u okeanu, u Ribama, ali se ona ovde manifestuje kao već sazrela žena, a ne kao novorođenče, što i jeste njeno mitološko značenje. Ona jeste bila u semenoj formi kada su Uranove genitalije pale u okean, ali Venera izranja na površinu okeana kao sazrela devojka-žena što i jeste njena prva vidljiva manifestacija.

#cvetanje #blossom #blossoming #flowering #garden

Sve što raste i treba da raste...

April je najuzbudljiviji baštenski mesec, već može da se seje napolju, uživa u poju ptica, suncu i najlepšoj zelenoj boji. Krajem meseca je malo zahladilo i pala je mnogo potrebna kiša. Prošle su lale i narcisi, kreću ukrasni lukovi, perunike, jorgovan...

Ovaj updajet posvećujem radovima u bašti.

Kao i prošle godine naklijavala sam anemone, na isti način i ranunkuluse, jer su obe biljke vrlo osetljive na vlagu i lako trunu ako ih previše zalijete. U odnosu na prošlu godinu kasnila sam dve nedelje, stoga i cvetanje očekujem kasnije. Ovaj put sam posadila anemone The Bride i ranunkuluse Purple Sensation.

Početkom aprila sam ih posadila u saksije, i vrlo brzo su provirili kroz zemlju i od tada lepo napreduju.

Krajem marta su mi nikli  irski zvončići koje sam posejala jos jesenas, saksija je prezimela napolju bez posebne zaštite. Pre par dana sam ih rasadila u leju, dosta su spori sa rastom.

Rasadila sam i beli kukolj (agrostemma githago Snow Queen), bupleurum koji je posejan u isto vreme kada i irski zvončići, wintersown orlaya (ona mi je jako slabo nikla), monarda Bergamo, mačkov brk (nigella Midnight i African Bride) i pennstemon Twizzle...a nestrpljivo u svojim WS posudama čekaju scabiosa i rudbeckia da ih rasadim ovih dana.

Primetila sam da mi se kosmos samozasejao i već nikao, pa sam to uzela kao znak da i ja posejem kosmose na otvoreno i eno prvi već niču!

Ohrabrena time, na red su došli i ljubitelji sunca koje za sada ipak držim unutra, a to su dragoljub, cardiospermum, lablab purpureus i cobaea (nju sam verovatno zakasnila sa sejanjem).

Cerinthe je bez problema nikao napolju. Ako već niste primetili, ovogodišnja mantra mi je bila da što god mogu sejem napolju, jer mi je u kući mesto ograničeno i ono malo je popunjeno batatom i dalijama. Čak ni paradajiz nisam  držala ni dana unutra.

Stigoh i do paradajza, sejala sam ga u dva navrata 4. i 20. marta. U drugoj turi sam imala bolju klijavost, nisam sigurna da li je taj utisak zbog lošeg semena jer su neke sorte slabo nikle. Uglavnom, 20. marta sam obično i starovala paradjz ali unutra, i super sam zadovoljna ovm tehnikom zimskog sejanja jer su biljke odlične i zdrave, nije im potrebno privikavanje na spoljnu temperaturu. Već par noći, i to ovih hladnijih sam ostavila otvorenu posudu i za koji dan razmišljam da ih presadim u baštu.

Toliko za ovo javljanje! Pozdravlja vas i Masha

Dracula simia - Orchid Monkey Stanar je egzotičnih 🌾🌿💮🌱🌺 predela Kolumbije, Ekvadora i Južne Amerike. Cvet podseća na lice majmuna po čemu je i dobio ime 🙈🙉🙊 Dracula 👹 voli tamna i vlažna mesta koja podstiču cvetanje 🌊💧🌑🌒 Cvetne drške su povijene te je pogodna za gajenje u visećim saksijama 🥀🏵️🌾 . "There is a reason why all things are as they are." Dracula 🦇 https://www.instagram.com/p/B19alE6JFW3/?igshid=1lfwhejk9odll

Stubaste jabuke –  jabuke visokog prinosa otporne na štetočine

Veb sajt: http://kalemkonjuh.rs/stubaste_sadnice.html

Stubaste jabuke su omiljene i popularne iz više razloga, a najviše zbog toga što brzo počinju da radjaju, već i prve godine nakon sadnje, što daju veliki prinos ali i zato što su na neki način dekorativne. Po popularnosti stubastog voća, odmah iz jabuka na drugom mestu nalaze se stubaste kruške.

Već u drugoj godini pa nadalje, stabla stubastih  jabuka će početi da daju  još veći prinos, koji se ustaljuje na oko 10 do 15 kilograma po biljci i to nakon pete godine starosti stabla jabuke.

Za uspešano uzgajanje i zadovoljavajući prinos, potrebno je naravno da se izaberu prave sorte. Najbolje su vrste stubastih jabuka koje su stranooplodne pored kojih je neophodno posaditi oprašivače.

Prednosti gajenja stubastog voća

Prednosti gajenja stubastih jabuka su u tome što se može posaditi veliki broj biljaka na skromnijim površinama, pa i u bašti i okućnicama. Stablo se ne grana pa mu pri razvoju nije potrebno mnogo prostora.

Inovacijama se stalno stvaraju nove i sve bolje sorte stubastih jabuka, pa tako možemo da biramo izmedju onih sa potpuno obojenim crvenim, zelenim ili žutim plodovima, tu su i sorte koje sazrevaju u različito vreme kao i sorte otporne na mnoge bolesti i štetočine: na pepelnicu i čadjavu krastavost.

Jedna od sorti koja daje najkrupnije plodove je rumeno vreteno koja sazreva početkom septembra i radja bogato. Sorta kraljica čardaša sazreva kasno a plodovi su vrhunskog kvaliteta i mogu se dugo čuvati u skladištima.

Sorte koje daju zeleni plod, medju kojima su zeleni dragulj i smaragd, vrlo su retke i kod nas i u svetu. Daju lepe zelene plodove koji su kiselkasti a sorta sazreva relativno kasno. Mogu se dugo čuvati u regularnim uslovima skladištenja.

Posebno su atraktivne patuljaste sorte stubastih jabuka koje uspešno možete uzgajati i u saksijama. Svi tipovi stubastih jabuka imaju dugačak period mogućnosti za kalemljenje.

Autor 6 sorti stubastih jabuka je profesor novosadskog Poljiprivrednog fakulteta Vladislav Ognjanov.

Gajenje i održavanje stubastih jabuka

Stubaste jabuke se gaje bez naslona, a sadnja se obavlja u razmacima od po pola metra. U slučaju da ih sadite u redovima, izmedju dva reda rastojanje treba da bude oko 1,2 metra, kako bi bilo dovoljno prostora za okopavanje  i kako bi se kvalitetno uradila rezidba, zaštita, prskanje i prihrana.

Optmalno je da u zasadu budu zastupljene bar tri sorte koje radjaju istovremeno, i imaju približno isti vek trajanja.

Zalivanje stubastih jabuka

Stubaste jabuke se, dok traje vegetacija, ne zalivaju često već samo kada se zemljište prosuši. Redovno okopavanje površine zemljišta je takodje deo ispravne nege stubastih jabuka.

Preterano zalivanje može da uzrokuje bujanje stabla ali uz manje razvijene cvetove i deformacije stabla. Sa zalivanjem se mora stati početkom septembra jer semože desiti ponovno cvetanje koje će kao posledicu doneti znatno manji rod.

Orezivanje stubastih jabuka

Orezivanje ovih jabuka je zaista minimalno i predstavlja zapravo proređivanje cvetnih pupoljaka skraćivanjem rodnih kolača. Na taj način se sprečava mogući problem radjanja jabuke tek svake druge godine.

Jednogodišnje letoraste koje imaju dužinu veću od 10 cm, uklanjaju se iz osnove, ali ako se pojave direktno na vodilici, skraćuju se za dve trećine dužine.

Pravilnom rezidbom, voćka će dobiti željen uspravan porast i elegantno razvijeno stablo. Vreme za rezidbu je kraj juna i početak jula kada se razvijaju cvetni pupoljci.

20 malih stvari koje su dovoljne za lep dan

Sreća je u malim stvarima, ali toga često nismo svesni! Nova zanimljiva studija sprovedena je u Velikoj Britaniji, na temu šta je ljudima potrebno da bi se dobro osećali. I rezultati su zaista interesantni! U top 20 stvari koje su dovoljne da ljudima ulepšaju dan našli su se spavanje, izlazak sunca, šetnja, kompliment, pronalaženje novca koji ste zaboravili u džepu, zagrljaj, lepo vreme, ptičice koje pevaju napolju, cvetanje biljaka, uživanje u omiljenoj poslastici, reči "volim te", slušanje nostalgične pesme, uživanje u kuvanom obroku, duže spavanje ujutru, uživanje u čokoladi, osmeh od nekog prolaznika, šetanje psa, miris sveže pokošene trave, ranije završavanje obaveza na poslu, iznenadan susret sa prijateljem. Pored ovih top 20 stvari, ljude usrećuje i uživanje u kupki, pojava duge, nove epizode omiljene serije, deca ili bebe koje se smeju, čaša vina, miris omiljenog parfema, lepa frizura ili šminka, buđenje bez alarma, popodnevna dremka... "Ovo istraživanje pokazuje da su male stvari jako važne za naše raspoloženje i sreću. U svetu gde su ljudi sve više izolovani zbog tehnologije, ova studija pokazuje da su ti mali trenuci i međuljudska interakcija važni za sreću i mogu da nam učine dan lepšim", kaže Samanta Klark, konsultant za sreću. "Sreća ne dolazi od stvari, novca, već od tih malih konekcija poput primanja komplimenta, osmeha ili pridržavanja vrata", dodala je ona. Let's block ads! (Why?)

Stiže proleće, stižu i alergije

Ove nedelje koncentracije alergenog polena breze, javora, vrbe i hrasta imaju tendenciju porasta, a srednje vrednosti beleže poleni tise, čempresa, topole i bresta, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA). Prethodne nedelje, u Beogradu su zabeležene niske ili srednje koncentracije tih alergena, a jedino je polen jasena imao više vrednosti i to početkom nedelje. Mirjana Mitrović, rukovodilac Državnog monitoringa alergenog polena u Agenciji, kaže za Tanjug da je trenutno "aktuelan" polen drveća, i to bresta, jasena, javora, čepresa, ali i topole. U narednom periodu očekuje se intenzivnije cvetanje breze, koja ima najveći alergeni potencijal, kaže Mitrović. Ipak, nemaju sva zrna intentenzivno jake komponente, ali unakrsnim kombinacijama s drugim alergenima pojačavaju simptome, kaže Mitrovićeva. Cvetanje je već počelo, mada za sada nisu zabeležene prekogranične vrednosti, objasnila je ona. Mitrovićeva navodi da bi svi oni koji pate od polenske alergije trebalo u dogovoru s lekarom sa terapijom da počnu 10 do 15 dana ranije, pre nego što dođe do prekoračenja koncentracije alergena u vazduhu. Ona je savetovala da svi koji imaju problema sa alergijama izbegavaju da budu u prepodnevnim satima u prirodi, kad je koncentracija najveća, da ne suše veš na otvorenom, kao i da operu kosu i promene odeću po ulasku u kuću kako se polen ne bi zadržao. Mitrovićeva kaže da simptomi, među kojima su najčešći kijanje, curenje nosa, suzne oči i svrab, počinju već krajem marta i aprilu jer je tada u vazduhu prisutno 16 vrsta polenovih zrna, i ako nema kiše obično se tada registruju prekogranične vrednosti. Inače, merenja alergenog polena u vazduhu, na svim mernim mestima u Srbiji, SEPA je pocela od februara . Merenja na 20 mernih mesta, plus pet mernih mesta u Vojvodini, trajaće do novembra, a prate se 24 alergene vrste. Sve informacije o koncentracijama i vrstama koje su izmerene sa uzoraka, mogu se naći na sajtu www.sepa.gov.rs. Podaci nisu trenutni, već od prošle nedelje, a u poslednjoj koloni navodi se tendencija za tekuću nedelju. Tendenciju stručnjaci agencije daju na osnovu meteoroloških parametara i dugogodišnjeg iskustva. Prema kalendaru cvetanja, najpre počinje sezona cvetanja kod drveća - leska, jova, tuja, zatim breza, vrba. Potom, u aprilu i maju počinje cvetanje trave i korova, koje može da potraje i do oktobra. Blaga zima i pocetak proleća sa veoma toplim danima uzrokuju burno otpuštanje polena u ovom periodu, ukazuju stručnjaci. Let's block ads! (Why?)

Praćenje polena na pametnim telefonima

Upravo zbog toga je Medicinski Univerzitet u Beču svojim građanima ponudio besplatnu aplikaciju za pametne telefone pod nazivom “Polen“, koja pruža sve podatke, savete i upozorenja o polenu u slučaju njegove velike koncentracije u vazduhu. U saradnji sa lokalnim i međunarodnim institucijama austrijska “Služba za upozoravanje na opasnost od polena“ Medicinskog Univerziteta u Beču razvila je besplatnu aplikaciju koja informiše korisnike o količinama polena u vazduhu. Aplikacija, takođe emituje prognozu polena za naredna tri dana u zavisnosti od regiona u kome se korisnici nalaze. Ovu aplikaciju čini i personalizovana prognoza, sopstveni unosi o alergiji na polen, podsetnici na posete lekaru, spisak biljaka kao i obaveštenja o vremenu cvetanja svake od njih. Na početnom ekranu uvek je prikazana ocena alergijskog rizika po satima uz njeno redovno ažuriranje. Tako rizik od alergije na polen može na primer da iznosi “3“ što spada u “veoma povišen rizik“. Opterećenje polenom može da se prognozira i na osnovu kvaliteta vazduha, u zavisnosti od koncentracije ozona, prašine, sitnih čestica i slično. Otprilike četvrtina evropskog stanovništva pati od alergija. Jedna od najčešćih alergija koja se javlja je alergija na polen i ona uzrokuje naročito često kijanje, kašalj i iritaciju očiju. Budući da alergije nisu samo štetne, već mogu da ugroze zdravlje ljudi, važno je da se pravovremeno dijagnostikuju. U lečenju alergije na polen su danas dostupne tablete, sprejevi i kapi za ublažavanje tegoba. Osobe alergične na polen treba da ga izbegavaju što je više moguće. Pešacima se preporučuje da nose zaštitnu masku, a vozačima da u automobilu postave filter protiv polena. Ukoliko stanuju u kući, redovno košenje trave može da umanji alergijsku reakciju, jer se time zaustavlja rast odnosno cvetanje mnogih alergenih biljaka. Za sada je ova aplikacija dostupna za Austriju, Nemačku, Švajcarsku, Španiju, Švedsku, Veliku Britaniju i Južni Tirol. Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži. Let's block ads! (Why?)

Ugrožena vrsta orhideje u nacionalnom parku u Beču

Orhideje se često dovode u vezu sa tropskim šumama i južnim zemljama. Međutim ta pretpostavka nije tačna, jer i u Evropi uspeva oko 250 poznatih vrsta orhideja. U Austriji raste nekoliko divljih vrsta. U nacionalnom parku Dunav-Auen u Beču posebno se ističe Jadranska kozonoška. Ona pripada divljoj vrsti orhideje i nalazi se na listi zaštićenih vrsta. Njena staništa obuhvataju Beč, Burgenland i Donju Austriju, ali se ova ugrožena vrsta javlja i u istočnom delu Bečke šume.

Jadranska kozonoška raste samo na suvom zemljištu bogatom krečnjakom. U vreme cvetanja od maja do juna može da dostigne visinu od 70 centimetara sa do 40 cvetova svetlo-roze ili svetlo-zelene boje što je čini vrlo upadljivom. „Jako nam je stalo do očuvanja raznolikosti životne sredine u nacionalnom parku, a pojava veoma ugrožene vrste orhideje Jadranske kozonoške samo pokazuje koliko je zaštita ovog područja značajna“, naglasila je direktorka nacionalnog parka Dunav-Auen Edit Klauzer.

Nacionalni park Dunav-Auen nudi odgvarajuće životne uslove i staništa za mnoge vrste. Livade, rubovi šuma i pre svega manje plodna staništa pružaju utočište za 23 različite vrste orhideja. Ugrožene vrste se čuvaju kroz zaštitu i razvoj njihovih staništa. „Priroda je ovde nesputana i može da se razvija bez uticaja čoveka u najvećoj mogućoj meri. Domaće orhideje su strogo zaštićene i ne smeju da se beru ili iskopavaju“ izjavio je Andreas Januskovec, direktor Šumarskog i poljoprivrednog preduzeća u Beču.

Fotografije: © Baumgartner

// proleće i kafa //

Jutros kad sam se probudila,

mnogo mi se pila Sarajevska kafa

dok me sunce ljubi svojim zracima.

Došlo je proleće,

a i moje cvetanje

sa njim.

—

Fenomen u junu: Cvetanje Tise /VIDEO/

http://dlvr.it/PMxdy5

Jesenja setva cvetnica

Kako leto odmiče mnoge biljke završavaju svoj ciklus i seme sazreva. Priroda je to uredila tako da već ove godine nove biljke izniknu i pre zime razviju jak koren. To su uglavnom biljke kojima prija hladnije vreme i cvetaju na proleće do početka leta.

Uskoro će vreme za setvu, digitalis mi je već nikao, a planiram sejati kukolj, ukrasnu šargarepu, bupleurum, scabiose, larkspur...

Beli kukolj, Agrostemma githago je izdržljiv do zone 7, što u prevodu znači do -17 °C. Naša zona je 6B jer je znalo ići i do -20°C zimi, ali  su te zime sada više izuzetak nego pravilo. Moje biljke su bez problema prezimele, doduše zima je bila izrazito blaga. Na proleće, sredinom maja sam imala šumu belih cvetova na dugim stabljikama. Kukulj brzo niče, potrebna mu je svetlost te ga prekrite tankim slojem zemlje ili samo dobro utisnite u zemlju da ga voda ne sapere.

Sledeći kandidat koji bolje reaguje na jesenju setvu je Orlaya grandiflora, neke biljke je najbolje sejati što pre, čim im sazre seme. Na proleće sam imala slabu klijavost. Sa jesenjom setvom već cveta početkom maja do kraja juna. Semenu treba svetlost za nicanje, ja izbušim rupe i ubacim semenke, ali ne zatvorim rupe zemljom. Orlaya dobro reaguje na fluktuaciju temperature, hladnije noći-topliji dani. Na više izvora se navodi da u slučaju loše klijavosti treba seme izložiti hladnijim temperaturama na dve nedelje. Prve znake života ne očekujte pre 14-21 dana. Biljke rastu do 60-70cm u visinu i dosta su razgranate, te ih treba rasaditi na rastojanje od barem 20cm. Ne treba joj puno nege, samo joj obezbedite sunčano mesto.

Na slici iznad je prolećni buketić satkan od čipkaste orlaye, belog kukolja, cvetova vlašca, perunike i cerinthe-a..

Ukrasna šargarepa Dara na scenu stiže malo kasnije. Prozračni čipkasti cvetovi čija boja varira od bledo roze, bordo pa do čokoladne su omiljeno mesto za okupljanje insekata,a vašem vrtu će dati livadski šmek. Dara mi se pokazala dobra i za jesenju, i za prolećnu setvu. Ukoliko je posejete krajem avgusta-početkom septembra do zime obrazuje bujnu lisnu masu, a krajem maja-početkom juna naredne godine kreće da cveta, sve do avgusta u mojoj bašti. Cvetanje možete produžiti ukoliko je posejete u par navrata i na proleće. Seme treba prekriti tankim slojem zemlje, a potrebno mu je 10-20 dana da nikne. Kao i kod orlaye godi joj fluktuacija temperature. Biljke mogu porasti 1m u visinu, kod mene su bile i višlje, a presadite ih na razmak od 20cm. Toleriše sušu, voli sunce i propusno zemljište.

Jednostavna i ne zahtevna biljka čiji cvetovi podsećaju na jastučiće za igle. Neumorno cveta već od juna i privlači mnoštvo leptira i pčela, otuda i domaće ime leptirov cvet. Scabiose su mi definitivno bolje nicale sa jesenjom setvom nego na proleće. Njima je potreban topliji period nego što su to prolećne temperature (ukoliko ih sadite ranije u proleće). A dokaz su mlade biljčice koje su već sada same krenule. I one su za zonu 7, ali su prošle godine prezimele ok. Videla su se na listovima oštećenja koja na kraju nisu bila značajna jer su se biljke bukvalno vinule u nebesa i predivno cvetale. Seme je potrebno prekriti zemljom, a niče za 7-10 dana (meni su upravo nikle nakon samo 5 dana!) Biljke rastu dosta visoko te im je potrebna neka vrsta potpore.

Ne mogu da ne spomenem Cerinthe, ljubičasti cvetovi nanizani poput zvončića su glavna atrakcija pčelama, a ima i neobićne plavkaste listove, nekad sa izraženim belim pegicama. Cveta već početkom aprila ako ga posejete na jesen (prve cvetove sam zabeležila 10.aprila), a cvetanje možete produžiti sve do avgusta ukoliko ga sejete u više navrata od proleća. Seme se preporučije natopiti u mlakoj vodi na par sati do 24 sata pre sejanja, prekriti zemljom. Ukoliko na zimu bude duži niz dana sa mrazom potrebno ga je malo zaštititi. Ja ga nisam štitila, i videla su se oštećenja na listovima ali to nije bio problem biljci da nastavi da raste. U mojoj bašti se već samorasejao.

Ostavljam vam dalje spisak jednogodišnjih cvetnica koje možete sejati uskoro, pred kraj avgusta, idealno 8 nedelja pre prvog mraza. Samo da napomenem, prvo sejem u posudice pa ih kasnije prebacujem u baštu.

Jednogodišnje:

Kela (Ammi visnaga)

Divlji komorač (Ammi majus)

Kukolj (Agrostemma githago)

Različak (Centaurea cyanus)

Irski zvončići (Moluccella laevis)

Zvinčac (Bupleurum griffithi)

Boraž, boražina, boreč (Borago officinalis)

Neven (Calendula officinalis)

Kalifornijski mak (Escholzia californica)

Velika visika (Cerinthe major)

Noćna frajla (Hesperis matronalis) *dvogodišnja

Ukrasna šargarepa (Daucus carota)

Digitalis (Digitalis purpurea) *dvogodišnja

Žavornjak (Consolida ajacis)

Mačkov brk (Nigella damascena)

Stidak (Orlaya grandiflora)

Skabiosa (Scabiosa atropurpurea)

Zevalica (Antirrhinum majus)