#crna kafa | Explore Tumblr Posts and Blogs

blackkmoonlight · 3 months

Text

Popodnevna kafa subotom sa dodatkom suza.

—

87 notes · View notes

tijana91 · 1 year

Text

Dobro Jutro

Dobro jutro, ljubavi.

Dobro jutro je poruka, dobro jutro je kafa s pogledom na tvoje usne, dobro jutro je poljubac u vrat. Dobro jutro je doručak u dvoje. Dobro jutro je lep dan, dobro jutro je sreća.

Dobro jutro je kad izvučeš optimizam iz sebe i zaboraviš na sve probleme,dobro jutro je biti; živ, zdrav i nasmejan. Dobro jutro rećiću glasno, neka me čuje sela nacija, kao i moja čaršija.

Dobro jutro neka bude prva reč što prozboriću i tebe crna hroniko na kolena s osmehom pokoriću. Dobro jutro i tebi uzburkana reko.

Dobro jutro, kišo.

Dobro jutro, živote.

Dobro jutro, sunce. Dobro jutro i tebi princezo, što mi nisi ranije u tople tlanove pala. Dobro jutro, dobro je zar ne?.

Dobro jutro istino teška, nisi ni ti (bez)grešna. Dobro jutro čitaoci dobro jutro novinari, dobro jutro voditelji, dobro jutro Srbijo dobro jutro, dobro jutro, dobro jutro..

ps: tvoja. tt

8 notes · View notes

michiganssailorguardian · 7 years

Photo

Pijem crnu kafu bez šećera ona mi je ručak i večera za doručak ljubav k'o dodatak gorka mi je kafa al' mi život sladak

#lepa brena #crna kafa #Yugoslavia #Bosnia #Tuzla #pop #folk

4 notes · View notes

loleetahh · 3 years

Text

Voleo me je.

U početku me je stvarno voleo toliko da sam i samu sebe zavolela.

Radovalo ga je da me gleda kako jedem i da mi donese burek rano ujutru,

radovalo ga je da mu dođem na posao, da mi se svidi kafa koju mi je skuvao, radovalo ga je da podeli dan sa mnom.

Voleo me je toliko da sam to znala i bez da mi kaže.

Zapamtio je kako volim da mi se spremi limunada, slikao mi mačke koje sretne na ulici i delio sa mnom sunce i klupe u pionirskom parku.

Bili smo nezasiti

razgovora

vođenja ljubavi

poljubaca

smeha.

I nikad nije bilo dovoljno.

Koliko god bih mu stvari ispričala, rekla bih mu još, koliko god bi mi stvari ispričao, slušala bih još.

Ako bismo podelili doručak i prvu jutarnju kafu, želela bih da podelim ručak i popodne sa njim.

Ako bismo podelili i popodne, poželela bih da provede noć sa mnom.

Agresivno mi je lepio poljupce po licu, držao moju ruku u svojoj gde god bi krenuo, smejao se tome koliko volim Bajagu i sedeo ispod moje terase kada nisam mogla da izađem u grad.

Bila sam spremna na sve, samo da on bude dobro.

Maštao je sa mnom o našem stanu u Beogradu i o terasi toliko velikoj da taman nas dvoje možemo da stanemo tu.

Obećao mi je da će mi okrečiti zidove naše sobe u boju kajsije.

Mazio mi je kosu, kuvao supu kad se razbolim, lečio moje mamurluke, ljubio more u moje ime, kupovao zalaske sunca, ljubio me za laku noć i pričao mi je najlepše melodije ovog sveta.

Često smo ležali u mraku i slušali pesmu o jednom mestu sačuvanom za dvoje ljudi koji se vole skoro kao mi.

Pili smo vino u kadi,

gledali smo mnogo dobar film o mađioničarima,

pevali uz pesme sa radija u kolima,

gledali zvezde iza njegove kuće i mazili mačiće koje je omacila njegova mačka.

Pričala sam o svemu sto Lola mnogo voli a misli da je sramotno voleti.

Zbog tog čoveka sam shvatila da je okej to što verujem u vanzemaljce

u to da je zemlja ravna

u tarot karte;

i da je okej to što ne volim da se češljam, to što su mi nokti uvek izgriženi do živaca i to što mi je crna hronika zanimljiva.

Mrzeli smo policajce, ponedeljke, komercijalu, grizli, loše kafe i lošu muziku.

Voleli smo flašu, grizli, izlaske, terasu kod supa, buksne, japanska kola, dobar san, picu iz mocarta, nakit, jedno drugo.

Na prste smo brojali koliko je još meseci ostalo do odlaska iz ovog grada.

Imali smo psa.

Bili smo drugovi, braća, sestre, prijatelji, ljubavnici i supružnici.

Zamišljao nas je u šetnji sa malom devojčicom plave kose i sanjao me sa našom decom.

Smejala sam se kad se on smejao, bolelo me je kad ga boli, znala sam kako diše, o čemu razmišlja i mogla sam životom da tvrdim da nikad nećemo prestati da se volimo.

Makar se poubijali dok se svađamo

mislila sam da nikad nećemo prestati da budemo oni pravi.

Godinu dana kasnije

bili smo u Beogradu i činilo se da je sve baš onako kako smo želeli

ja sam upisala fakultet a on je radio svoj posao iz snova

Ko bi poverovao

da smo ćutali,

da me nije zagrlio kad sam stigla,

da me je taj čovek gledao kao teret, kao neki ranac pun kamenja,

da mu je laknulo kad me je ispratio na stanicu,

da sam plakala i da mu je to bilo užasno dosadno,

da je bio opsednut mišlju kako mu treba nešto drugo

i da više nije siguran da li želi da bude sa mnom.

100 notes · View notes

hexe-moniq · 3 years

Text

“Bio sam mnogo stariji od nje

Stid me je i da vam kažem koliko.

Svaki put kada bi mi otvorila vrata svog stana

Onako u pidžami, sa punđom na glavi

I nenašminkanog lica

Pomislio sam

’’Bože, ona je devojčica’’.

Prolazio sam sa njom kroz sva ona dela

Svetske književnosti

Koja je čitala na fakultetu.

Nismo pričali o ljudima iz okoline

Ni o našem nemirnom gradu

Ni o stvarnosti.

’’Ogovarao’’ sam Karenjinu

Dok ju je ona branila

Zajedno smo sudili Raskoljnikovu

Istim žarom i gorčinom..

Nisam znao

Vidi li u meni očinsku figuru

Ili srodnu dušu.

Nikad nisam uspeo da je dokučim do kraja.

Budila je u meni mladost

Želju za životom

Jer, ja i jesam bio

Mlad čovek zatočen u telu odraslog muškarca.

Posle toliko decenija

Opet sam pisao prstima po zamagljenim prozorima

I radovao se prvom snegu

I bivao opčinjen njenim trepavicama.

Njena mekana koža podsećala me je

Na njene krhke godine.

Još uvek je bila žustra, glasna, tvrdoglava

Buntovna prema životu

Tek je prevalila dvadesetu.

Još uvek joj je bila fora da se popne na prste i iskrivi mi šešir.

Nasmejavala me njena bezbrižna, rasejana mladost.

Nosili smo duge kapute

I pričali o piscima i novinarima

Koji su dobijali Pulicerove nagrade.

Gledali umetničke performanse

I plakali na delo Marine Abramović.

Slušao sam njene ideale

I bio pomalo ljubomoran na njih

Zbog ludačke strasti

S kojom je pričala o njima.

Nije mi bila teška

Kao što sam znao da je teška svim tim momcima

Za mene dečacima

Koji su njena generacija.

Volela je da se šminka i da izgleda starije

Približnije meni.

Pratila me na velikim događajima

I dodelama nagrada

Kao prijateljica.

Nosili smo crna odela

Oboje

Oštrog kroja

Sa kravatama.

Vezali bismo strogi, niski rep.

Oboje sa dugim kosama

Njena smeđa

Moja proseda…

Bila je luda

I ja sam bio lud

Za njom.

Toliko me je provocirala

Toliko mi je dolazila i izmicala

Ne zadržavajući se dugo

Ni u dolasku ni u odlasku

Volela je da je slušam

Znala je da ja kao odrastao

Stariji, zreo i ostvaren čovek

Neću gledati sa podsmehom

Na njena pitanja o smislu života

Na pitanja o sopstvenom egu

Pa čak ni na ona o modi, o minimalizmu, i parfemima.

Duše su nam se razumele

A vreme nas je u ogledalu

Svakog dana podsećalo

Koliko smo udaljeni jedno od drugog.

Tad sam se pitao

Prvi put

Šta je to vreme?

I kakvog smisla ono ima uopšte?

Posula je svoju magiju svuda po mom životu

Po peškirima kojim sam brisao njenu kožu od viskija

Po stolovima

I zidovima po kojima smo škrabali citate

Iz ljubavnih pisama velikana

Po policama

I knjigama sa vrhovima stranica obojenim u roze

Od njenog mokrog kupaćeg kostima

I po tepihu, i po parketu, i po krevetu…

Pustio sam je da ode

Kad sam shvatio da bi moja budućnost sa njom

Zaustavljala prirodan tok njene budućnosti.

Prestao sam da joj dolazim na vrata

I video sam je nedavno

U prolazu

Izdaleka

Bila je našminkana

Kao i uvek kad je želela da izgleda starije

Sa strogo vezanim, niskim repom.

Vraćam se u svoj stan

Kao napušteni samac

Tu se uvek pitam

’’Šta to vreme predstavlja?’’

Jer duša ne stari, samo telo

A po telu se poznamo, biramo i tražimo

Umesto po duši.

Tu je osećam

Kako demonstrativno viče kada je zezam

Što jedino što zna da napravi je Nes kafa

Tu se vrti praveći piruete

Tu me ispituje o mojim filmovima, knjigama i životu

I sluša me kao kada deci čitate bajke ili strašne životne priče

Nozdrve i zenice joj se šire

A usne opuštaju

Onako spremne da ih ljubim

Kao onda prvi put

Kad sam proklinjao i sebe i život

Što to radim

A istovremeno

Što nisam to radio ceo svoj život.

Tu njena magija isijava iz svakog kvadrata

Tu je volim

Onako kako ljudi treba da nauče da vole

Onako da shvate da je ta

Ta prava ljubav smisao celog našeg bednog života…

Ostao sam bez moje devojčice i devojke, ljudi

Ostao sam bez smisla.”

8 notes · View notes

dete-suncokreta · 4 years

Text

Fali mi sve tvoje

Buđenje pored tebe

Gorka, crna kafa koju mi doneseš u krevet

Da slušam tvoje planove za taj dan

Da mi izmamiš neki nevini osmeh

I po koji poljubac dok se spremamo da započnemo dan

Fali mi dok žuriš kroz kuću

Dok nešto radiš i ne možeš da se grliš

Pa me ipak zagrliš

Jer ne možeš da odoliš

Kad se meni grli

Fali mi dolazak tebi

Posle tog dana

Gde sve opet ima smisao

I gde pričamo o tom danu

Fale mi tvoji pogledi u polu mraku

Dok gori bela ukrasna sveća

Koju sam nam kupila

Fali mi tvoja ruka u mojoj

Poljubac za laku noć

Da se privučem u tvoj zagrljaj

I da tako zaspim

Sa svom tom sigurnošću

Koju osećam

Kad si ti pored mene

Fališ mi mnogo više nego što mogu da objasnim

//Čekam te da dođeš, znam da ćeš brzo.// 🤍

22 notes · View notes

kradljivica-knjiga · 3 years

Text

Mangup

Pravim se da ne vidim kako se dani vuku

Kako mi je mrsko da se radujem svom uspehu, velikom sa tobom a nikakvom bez tebe

Kako imam novu ljubav

Pričam,

Pričam o tome kako je dobro

Pričam o tome kako rastem

Kako se nisam pretvorila u dim, kao pepeo skoro popušene cigarete

kao ispušena muštikla

kao mrvice na stolu, mrvice onih pereca koje si voleo

Kažem da je dobro bez tebe

Da nisi znao da me čuvaš

Da sam zaboravila

obrisala stare slike

kažem ali ima onih koji znaju da je sve to laž, bunilo, loša priča, kažu da je očaj, beznadje, tuga, suza...

Znaju oni znam i ja zna svet Mesec zna da sam te volela

to tvoje crno oko

i guste trepavice

pogled koji se gubi u daljini

usne oblika sitnog trouglića

onaj osmeh koji sam samo ja poznavala

Crveni zid

Izvezena prostirka

Kišobran u ćošku

Bež krevet na srediini sobe koji priča neke priče- naše priče

Crna kafa sa malo šećera

Šaren um

Volela sam mangupa

Volela sam barabu

Možda barabu, ali moju barabu

I sada, krv uzburka i srce lupa i noge se odseku

samo da čujem tvoj glas

osećam da padam

u ponor

u rupu bez dna

ali nije važno jer si tu

i svet sa tobom drugog je dezena

misli su ružičaste

osmeh je od jednog do drugog uva

Oblak je mekan

na sedmom spratu, nekako je mekano

UVEK TVOJA, NIKAD MOJ

Nikad tvoja

Zauvek tvoja

I one note poznate pesme, onaj minimalizam, ona noć kada sam osetila tvoj dah

Noć kada sam saznala da ću te voleti

Noć kada je sve stalo

Ostala je tu

Tebe nema

Nema ni mene

Imam novu ljubav

Ona ima mene, ja nemam nju

Nemam je

Jer

Nema tvoje senke

I

Sve je nekako izgubilo kolor

Lažem i lutam

Stalno te se setim

Nas dvoje u malenom sobičku i odsjaj noćne svetiljke

Ona noć kada nisam čula gromove jer si me ti držao

one noći kada sam te prvi i jedini put uhvatila za ruku

pre nego sto si rekao da si prestar za to

pre nego sto si rešio da te nemam

pre nego što je počeo kraj

Ćutim već neko vreme

Opet ćutim o tebi

I borim se sa sobom

sa sobom na javi a sa tobom u snu

rekla sam ti da si moj mangup

samo moj

nikada nećeš moći od toga da bežiš

kao što si onomad pobegao

nestao

izgubio se

Hey there Delilah svaki put izmami osmeh

i svaki put pozove suzu

i bol

i strepnju

i ponadam se da ćeš doći

ali nećeš

jer si izabrao da te nemam

Nema nove ljubavi

ima samo privida

veruj mi, mangupe

nikada nije bilo sladje nego onda kada je sa tobom bilo gorko

i nepredvidivo

i drugačije

Ostaćeš moj mangup

Čak i ako naidje ljubav

Ne može biti veća i jača od ove

neće boleti više od tebe

neće radovati koliko je ova radovala

nema oblaka

isparkirala sam se sa sedmog sprata

gore sam ostavila čežnju, šutnula nadu, nije bilo svrhe

Sad ne znam da li mi trebaš ti ili neko loše vino?

Ne znam, mangupe- ali nastavljam da te volim

iako sam ja odavno u tvojoj fijoci neuspelih pokušaja

#moje #personal

3 notes · View notes

vojarodic · 4 years

Photo

Posted @withregram • @smalltree_svetcaja Domaća crna kafa sa malo ratluka ili kojom vanilicom može? ☕🍪 Obično nas vide kao nekog ko pije samo čaj , što je sasvim okej ali ko je rekao da ljubav prema čaju isključuje kafu i obrnuto. Molili bi dosta sa podelama! 🙌💖 Čaj je za nas ljubav i inspiracija i mnogo više od napitka ali i kafa jedan od užitaka. Dobrodošli u naš SVET gde postoji od samog nastanka samo jedno pravilo: ⚠️Uvek pronađite vremena za sitna zadovoljstva koja miluju vaše biće. Vidimo se u našoj bašti u #svetogsave12 ! www.smalltree.rs #ukusbeograda #volimčaj #čajanka #zdravživot #zdravahrana #gdecemo #tcušćeprizemlje #ig_beograd #ig_novisad #smalltreečajevi #vremejezačaj #svetčaja #salondethebysmalltree #porodica #prijatelji #gdepopitičaj #čarobnajutra #malaškolačaja https://www.instagram.com/p/CC2uszAJlMg/?igshid=w92s5fehm36o

#svetogsave12 #ukusbeograda #volimčaj #čajanka #zdravživot #zdravahrana #gdecemo #tcušćeprizemlje #ig_beograd #ig_novisad #smalltreečajevi #vremejezačaj #svetčaja #salondethebysmalltree #porodica #prijatelji #gdepopitičaj #čarobnajutra #malaškolačaja

1 note · View note

blackkmoonlight · 8 months

Text

3.9.23. // nedelja

Biram da se svaki dan do kraja života,

budimo zajedno,

tik jedno pored drugog,

iako se moram priznati,

nedeljom najlepše budimo.

Tako sneni, zagrljeni i i srećni,

probuđeni prvim zracima

septembarskog sunca,

planiramo ostatak dana.

Ispijamo kafu,

slušamo radio

i razmišljamo kako je život lep

kada smo zajedno.

—

51 notes · View notes

andrijanakrsmanovic · 5 years

Text

Miholjsko plavo

Jutro je. Još koji minut pa sedam. Ujutru u sedam, svakog dana sedam u rasklimani plavi gradski autobus i vozim se do jednog prigradskog romskog naselja, na časove. Ovih dana radim u jednoj malenoj osnovnoj školi kao zamena profesora engleskog. Težak je rad u prosveti. Posebno u osnovnoj, u koju idu svi koji se rode. Ili bi bar trebalo da idu. U srednju se upišeš po nahođenju, i ako te nateraju. U osnovnu dolaze sva deca, i ta deca su različitih profila. Neki su šmekeri od malih nogu; neki su poludivlji i opiru se autoritetu; neki imaju užasno teške priče u porodici; neki imaju braću i sestre; neki su usvojeni; neki zlostavljani; neki imaju smetnje u razvoju; neki su agresivni; neki su povučeni i tihi; neki prave haos na času; neki su mamine maze. Ne vole svi da uče. To rado čine tek onih pregršt đaka kojima su u porodici usadili disciplinu i želju za nečim više od lutke i lopte – ili njihove moderne verzije, pametnog telefona. Malo ko od ove dece danas je gladan znanja. A svi redom su gladni ljubavi i pažnje, bez obzira iz kakve porodice dolaze.

Bilo je teško prve dve nedelje. Nova sam u ovome. Imam dosta iskustva sa privatnim školama u koje idu deca imućnih, ali nisam nikada ranije radila u državnoj školi. Posebno ne u ovakvoj sredini. Sreća te sam pre par godina volontirala u Svratištu za decu u Beogradu. Tu sam videla decu borce po prvi put. Puklo mi je srce po sredini i uzduž tada. To je iskustvo nakon kog sam odlučila da radim u nastavi, posle decenije prkošenja porodičnoj tradiciji. Svi su moji bili prosvetari; neki su još uvek. Deda je bio direktor osnovne škole, a baka učiteljica. Otac je bio profesor matematike. Stric - nastavnik matematike. Sestre od strica i sada rade kao nastavnice matematike u mom rodnom gradu. Vratile su se u Valjevo nakon što su završile PMF, upravo kao njihov i moj otac, u svoje vreme. Jedino sam se ja oduprla zovu matematike, iz srednje ekonomske upisala jezike, masterirala sa desetkom, i pronašla posao u prevodilačkoj struci umesto u nastavi, i to van rodnog grada. Jedina sam se od svih nas u familiji kao jogunasto june opirala prosveti. Jedina se nisam vratila kući, svojima, u sigurnost. Jedna prijateljica mi je rekla da je to zato što sam borac po prirodi, kao i deca iz Svratišta koja su mi pre dve godine otvorila srce za svu decu sveta. A možda i zato što nisam imala kome da se vratim. Tamo gde je nekada bilo sigurno ostala su samo grobna mesta i spomenici sa imenima mojih. Upravo tih mojih koji su me naučili vrednosti discipline, rada, poštenja, iskrenosti i istrajnosti.

(Često mislim da zapravo nisam borac. Samo jednostavno nisam imala izbor. Možda sam ustvari slabić koji ne bi podneo da živi tamo gde su svi njegovi umrli i gde sve miriše na prošlost i teške boje. Ne znam ni sama više zašto se nikada nisam vratila "kući", niti to planiram. Znam samo, oduvek, da moram dalje. I idem dalje, stalno. Nedavno sam se preselila u Novi Sad. Na Bogojavljenje sam upisala drugi fakultet, psihologiju. Da bih naučila zanat i sutra radila sa ljudima koje boli duša i koje niko ne razume. Da bih im pomogla da boli manje. Da pričamo dok ne prođe. Da rečima ljubimo po ranama na srcu. Dok se ne vrate kući, sebi, svojoj suštini, ma kakva ona bila i ma gde se oni našli. Osećam u srcu da je to pravi put, i molim se Gospodu da me vodi u dobrom pravcu. Sama bih verovatno zalutala odavno...)

Jeste bilo teško tih prvih dana kad sam kročila u ovu osnovnu. Treba raditi sa svih osam razreda i popamtiti svu decu, uspeti i postići poziciju autoriteta i ostvariti kontrolu u učionici a ipak im dopreti do srca. To nije lako kad si nov u školi. Ali sada je lakše. I izazov je svaki novi čas i svaki razred sa svojom dinamikom. Drugačije je, nekako, od svega drugog što sam radila. I od privatne škole i od privatnih časova. Kad radite u državnoj školi, svaki dan i čas su unapred mapirani, a opet daju ogroman prostor za kreativnost. Zavisi da li hoćeš da se cimaš i da smišljaš stalno nove načine i forice da jogunaste đake naučiš nečemu protiv njihove volje i kratkog fokusa ili bi samo da te časove odradiš, odeš kući i na kraju za to obrazovno ništa dobiješ platu koja više liči na džeparac nego na realan mesečni prihod odraslog akademskog građanina. I upravo zbog te razlike u kreativnosti i motivu rada neki časovi deluju kao gladna godina i đacima i nastavnicima, a neki prolete za tren. Pitam se kakav će nam danas dan biti…

Ako ništa, ono bar ima sunca. Miholjsko leto. Osećam poljupce sunca u zenicama, iza zatamnjenih naočara. Prija, jer je zimkavo i sveže jutro. Sreća te kožna jakna ne propušta vetar. Rekli su mi đaci da im izgledam kao da imam motor, valjda baš zbog te jakne. Rekli su mi i da sam moderna za razliku od njihove prethodne nastavnice, iako pre časova uvek uredno izvadim pirsing iz obrve pošto se ne sme nositi u školi, barem ako si nastavnik. Ako si đak, onda sme. Nekoliko dečaka u višim razredima imaju bušne uši, a par devojčica prising usne. To što im je znanje engleskog bušno kao đevđir, to nikom ništa. Ali rekli su još nešto, ti moji bušni razbojnički đaci. To nešto što mi je slomilo srce, po ko zna koji put. Iz usta istih tih đaka koji se opiru radu i disciplini, koji ne vole i ne žele da uče, koji prave rusvaj na času i neće da se smire i makar budu tihi i žvrljaju po praznoj ‘artiji šta im volja kad ih već engleski ne zanima.

“Nas’ce, vi ste bolji od naše stare nas'ce a mi smo svi pomislili da ste strašno strogi kad ste prvi put ušli u učionicu. Dabogda nam vi ostali zauvek!”

U ruci mi je kafa. Nisam je stigla popiti jutros pa sam je samo sunula u termos i ponela sa sobom, da je saspem za vrat usput. Živ je Novi Sad oko sedam ujutru. Idu ljudi na posao. Neki u Dom zdravlja. Neki na pijac. Kao ova baka u plavom džemperu ispred mene. Vuče ceger sa točkićima. Sigurno ide da kupi namirnice. Zaobilazim je i u par koraka stižem na stanicu. Sedam na klupu. Valjda će bus brzo.

“Sine, jel prošao autobus za Liman?”

Baka u plavom džemperu ima jednako plave oči. I ogromnu tugu u njima. I pored te tuge, ogromnu snagu. Život je nije mazio. Ne mazi je ni sad.

“Nije još. Evo, sedite.”

Baka seda polako, i iz cegera vadi vrećicu. Iz te vrećice odbrojava novčanice od deset i dvadeset dinara drhtavim prstima. Čini mi se da nema dovoljno za kartu za bus. Možda i ima, ali svejedno. Hvatam se za novčanik. U njemu je 400 kinti. To mi je do plate, za tri-četiri dana.

“Imate li dovoljno za kartu?”

Pogled iz dubine plavih očiju ogrejao me je toplije nego Miholjsko sunce.

“Imam, sine. To mi je u džepu. Ovo mi je za doručak.”

“Uzmite. Evo, da vam se nađe.”

Novčanica od dvesta dinara je mala i za nju i za mene, ali nek' joj se nađe. Ja ću se već skrpiti nekako. Da mi ne treba za bus za tamo i nazad, dala bih joj sve.

“Neka, sine, čuvaj pare. Ima baka.”

“Imam i ja, ne brinite. Uzmite.”

“Hvala ti, sine. Da te Bog čuva.”

Njen osmeh je od onih koji slamaju srce. Previše je ponekad ovakvih dana, i ovakvih osmeha. Klimnula sam glavom zauzvrat, a onda pobegla i sakrila se iza panoa sa reklamom za neki super-skupi, bezvezni telefon koji radi svašta a ne razume ono što je najbitnije - ljudsko srce. Morala sam da se sakrijem. Zatamnjena stakla, pirsinzi i crna kožna jakna ne kriju suze dovoljno vešto. Nek’ ide život…

Koji minut kasnije, baka sa plavim očima i njen ceger su ušli u autobus i odvezli se na Limansku pijacu. Mahnuli su mi sa vrata. Nasmejala sam se, odmahnula im zauzvrat, a onda duboko udahnula i podigla glavu, da mi sunce uđe u zenice i okrpi ranu na duši.

Živelo nam Miholjsko leto, plavo, toplo, i svetlo kao Raj Božiji.

6 notes · View notes

tijana91 · 4 years

Text

On i Ona

On: Nisi ti kriva, ova noć je neposnošljiva, okrećem se po krevetu ne mogu da zaspim, neće san na oči. Tražim tebe pored sebe, a tebe nema ti ko zna gde si, uzrujane misli motaju mi se po glavi sve bih dao kada došla bi.

Vrata od stana držim otključana možda svratiš pripita i luckasta kakva si bila, gledam na sat prošlo je 02h, jeb*te a tebe nema.

Nekad si me terala u sred noći da odem po kinesku hranu koju obožavala si, pa kad bih se vratio u stan toliko bih se smejao dok si učila da jedeš štapićima, više bi hrane bilo u tvom krilu nego što bi ti pojela malena.

Nekad i sad, sad samo zamišljam tvoj osmeh i pospanost, drskost, tvoju upornos, prkos i ponos.

Najteže je biti sam.

I ova moja majica me potseća na tebe, bila ti je omiljena volela si u njoj biti.

Uvek bi govorila da tebi bolje stoji nego meni, sada miriše na tebe i tvoj omiljeni parfem koji onog prokletog petka nosila si.

( GABRIELLE CHANEL PARIS )

*naziv njenog parfema*

Šetam po stanu palim cigaretu gledam kroz prozor na nemirnu noć dok pun mesec sja.

Bebo na sebi imam crnu maicu kratkih rukava, ti znaš koja je, crne bokserice, bele čarape i belu trenerku što si mi ti kupila uvek si tvrdila da mi belo dobro stoji nikad se nisam slagao sa tim osim kad su čarape i patike u pitanju. ( Osmeh )

Rekao sam ti da mi je najslađa kafa sa tobom, a sada moram sam da popijem jednu, a ona mašina od aparata uvek mi je išla na živce nikad je nisam shvatao.

Voleo bih kad bih bio miran, kad bi se pojavila i zagrlila me ili se svađala iz nekog glupog razloga bilo šta samo da si tu sa mnom u ovom prostoru.

Ali tebe malena nema, ti si sa njim, lutaš ulicama ovog divnog grada od lokala do lokala ti si kao vetar nezaustavna.

Potražio bih te kad bih znao odakle da krenem, pozvao bih te kad bi bio siguran da javićeš se, sačekao bih te sa kafom i koneskom klopom kad bi znao da pojavićeš se. Zaplakao bih ali muškarci ne plaču. Pustiću da Bog sudi.

Ona: Ovi ljudi su smoreni, ova muzika je blaga katastrofa, ne radi me ništa. Ovaj lik mi toliko ide na živce još jednu mi kaže pljus uću mu šamar. Mrzim navalentne umišljene kretene, a ovaj je jedan od tih.

Gledam u telefon, na ekranu naša slika iz onog kafe bara, prošli mesec kad smo slučajno svratili da pojefemo nešto i popijemo on koje pivo i ja koji koktel.

Otišla bih kod njega na gajbu kad bih znala da je u stanu a ne sa ortacima negde napolju.

Ušuškala bih mu se u krevet i čvrsto bih ga zagrlila, pune su mi oči suza koje potiskam da mi ne razmažu maskaru.

Probudila bih ga nežnim poljubcima toliko bih ga ljubila da bi me pitao dal' sam uredu.

* Nedostaje mi moj kreten, baš mi nedostaje. *

Nazvala bih ga da mu čujem glas, da vidim kako je zbog nas, ali on, on se sigurno ne bi javio !

A ja bih ispala budala, ma glupača koja leti za njim kojeg boli dupe za mene, nije me pitao ni kako sam. Užas.

Nedostaje mi njegova prefinjenost, ona ozbiljnost, pogled oštar i moćan, crne oči, brda od 4 dana, crna kosa, taman ten osmeh precenjen, glas oštar nekao kao promukao. Negovan, uredan i pedantan.

Nastaviće se...

* Oboje su se želeli, ali su oboje imali ponos zbog kojeg nisu hteli da se jave jedno drugome, oboje su patili, on na svoj način, a ona na svoj. *

T. T.

#tuzni tekstovi #srbija #citati o ljudima #poezija #tekstovi #ljubav #knjigoljupci #citati iz knjige #moj tekst #Mojapriča #Moja knjiga #Odlomak #hm #ljubavni tekstovi #On #Ona #ljubavni statusi

12 notes · View notes

prijedor24 · 2 years

Text

Zašto je kafa bez mlijeka i šećera zdravija

Čista crna kafa je daleko bolja za zdravlje nego kafa začinjena šećerom i mlijekom. Naučnici u Austriji uspjeli su dokazati da crna kafa djeluje kao lijek za detoksikaciju. Ispijanje crne kafe potiče proces koji razgrađuje stare, mrtve dijelove u stanicama i stvara nove, zdrave stanice; stanice se čiste od otrova. Ovaj endogeni program detoksikacije štiti od Parkinsonove, dijabetesa,…

View On WordPress

#Kafa

1 note · View note

stvar · 3 years

Text

Lačni Franz – Naša kri ne bo nikoli bela

(link za pjesmu) Negdje s proljeća ove godine se oglasio već vremešni slovenački roker, pjesnik i muzičar, Zoran Predin, i sa reaktiviranom i značajno podmlađenom reinkarnacijom svog starog benda Lačni Franz, izbacio ovu politčko/ emotivnu pjesmu. Atmosfera je na tragu nekih njihovih radova sa kraja osamdesetih godina i zvuči vrlo svježe. Njegova sposobnost da kreira seriju malih lirskih crtica koje formiraju širu sliku je i dalje izuzetna. Pjesma se može tumačiti kao poruka otpora protiv vlasti koja nameće represivne mjere i kad treba i kad ne treba. Glas vejčitih buntovnika: dokle god je sunce žuto, turska kafa crna, mjesečina srebrna, voda mokra i mora slana, naša krv neće nikad biti bijela. Vazda kontra, u crveno.

#lacnifranz #zoranpredin #slovenija #rockmusic #rock #rokmuzika #music #muzika #sljedecastvar #sledecastvar #sljedeca_stvar

0 notes

sinadin · 4 years

Text

Crna kafa, ledena voda, kolači, osmeh, sreća i razgovor su neke od najvećih misterija našeg postojanja.

0 notes

rukopisi-ne-gore · 7 years

Text

Serbian colour vocabulary - white

,,Što se bijeli u gori zelenoj? Al su snijezi, al su labudovi? Da su snijezi, već bi okopnuli labudovi već bi poletjeli. Nit su snijezi, nit su labudovi nego šator age Hasan age.’’

‘’What's so white upon yon verdant forest? Snow perhaps it is or swans assembled? Snow would surely long ago have melted. And a flight of swans would have departed. No! not swans, not snow it is you see there, 'Tis the tent of Aga, Hasan Aga’’

Hasanaginica, South Slavic folk ballad

Serbian - English

бели/бео, бела, бело (beli/beo m, bela f, belo n) - white

бела кафа (bela kafa) f - white coffee бели свет (beli svet) m - wide world (lit. white world) бели лук (beli luk) m - garlic бела техника (bela tehnika) f - white ware, white goods (lit. white technics) бела врана (bela vrana) f - black sheep (lit. white crow: however, expression ‘‘crna ovca’‘, the literal translation of black sheep, is also popular in Serbia) бели медвед (beli medved) m - polar bear, ice bear (lit. white bear) бело месо (belo meso) n - white meat, light meat у по бела дана (u po bela dana) - in the middle of the day, in broad/plain daylight (lit. in the middle of white day) гледати бело (gledati belo) - to stare blankly (lit. to look white) бело робље (belo roblje) n - white slavery подићи белу заставу (podići belu zastavu) - to hoist a white flag бели Божић (beli Božić) m - white Christmas бело злато (belo zlato) n - white gold бело вино (belo vino) n - white wine принц на белом коњу (princ na belom konju) - white knight, prince Charming (lit. prince on a white horse)

English - Serbian

white lie - безазлена лаж / bezazlena laž (lit. bela laž) white-collar worker - административни радник / administrativni radnik white-knuckle (journey, ride) - узбудљиво, застрашујуће (путовање) / uzbudljivo, zastrašujuće (putovanje) white noise - бели шум / beli šum (lit. bela buka) white spirit (liquid) - разређивач / razređivač (lit. beli duh) white cap - морска пена / morska pena (lit. bela kapa) White House - Бела кућа / Bela kuća to bleed someone white - the only thing I can think of right now is opelješiti nekog / опељешити неког white wedding - традиционално венчање / tradicionalno venčanje (lit. belo venčanje) egg white - беланце, беланац / belance, belanac the white of one’s eyes - беоњача / beonjača white elephant - I don’t think Serbian has some special expression for this (at least not one that I know of), the only thing that I can think of is promašena investicija / промашена инвестиција (lit. beli slon)

*if someone knows more examples or can provide better translation for some of the expressions, please let me know

**also I’m sorry about ‘‘Hasanaginica’‘ I just love that ballad

#those are mainly notes from my translation classes #so these are mostly approvedTM #but i added some #serbian #srpski #my (text) posts

116 notes · View notes