#tendencije | Explore Tumblr Posts and Blogs

uraandri · 4 months

Text

Iako su super-trgovine dobre u 'preodijevanju' u gradske dvorane, ipak nitko ne oponaša ulogu javnog prostora bolje od America Online-a, virtuelne zajednice soba za čavrljanje, oglasnih ploča i debatnih grupa, gdje nema mušterija, nego samo - "mrežana" (umreženih građana). No, u zadnje dvije godine, AOL-ovi korisnici naučili su neke opore lekcije o svojoj virtualnoj zajednici i granicama prava njenih mrežana. Iako je AOL dio javnog sustava Interneta, on je neka vrsta privatizirane mini-mreže na većem webu. Kompanija naplaćuje ulazak na mrežu, i poput zaštitara iz trgovačkih cenatara, postavlja pravila ponašanja dok su korisnici unutar domene. Takvu poruku slala je virtualnim građanima akcija AOL-ove Momčadi za društvene aktivnosti kad su počeli brisati poruke iz debatnih grupa, proglašavajući ih uznemirijućima, prostima, uvredljivima ili jednostavno "nepoželjnima". Kao dodatak tom nadziranju poruka, momčad je također imala pravo zabraniti virtualnim sukobljenim stranama da ikada više izmenjuju poruke, suspendirati krivce i uskratiti im usluge i pristup njihovim vlastitim e-mail adresama. Neke teme - poput posebice vruće o isrskoj politici - zatvorene su zbog produženog "perioda hlađenja".

(...) No ono što stvari još više komplicira jest činjenica da je diskusija na internetu hibridni medij, nešto između vođenja privatnog telefonskog razgovora i gledanja kablovske televizije. I dok pretplatnici mogu AOL doživljavati kao telefonsku kompaniju koja nema više prava da se miješa u njihove komunikacije nego što ima AT&T da prekine vezu zbog ružne telefonske diskusije, kompanija ima sasvim drugi pogled na to. Ostavimo po strani brbljanje "virtuelne zajednice", AOL je prije svega markirani medijski imperij preko kojega stječu isto toliko kontrole, koliko i Disney preko svojih boja na ogradama u Celebrationu na Floridi.

Čini se da, bez obzira kako uspješno privatna sfera oponaša ili čak nadmašuje izgled i ugođaj javnog mjesta, restriktivne tendencije privatizacije moguće je prozrijeti. I isto se odnosi ne samo na prostor kojim vladaju korporacije, poput AOL-a ili Virgin Megastora, nego i na javni, sponzorirani i markirani prostor. To se dogodilo u Torontu 1997. kad su aktivisti, protivnici duhanske industrije, bili silom uklonjeni sa Downtown Jazz Festivala du Maurier na otvorenom, baš kao i studenti - prosvjednici sa "du Maurier Tennis Opena" u njihovom kampusu. Vrhunac ironije je pritom činjenica da se festival (slučajno!) održavao na omiljenom gradskom trgu - Nathan Philips Square, upravo ispred Gradske vijećnice Toronta. Prosvejdnici su shvatili da, iako trg može biti javni, on postaje vlasništvo duhanskog sponzora za vrijeme tjedna jazz festivala. I tada na tom prostoru nije dozvoljen bilo kakav kritički sadržaj.

-NO LOGO, Naomi Klajn

#written #upload

2 notes · View notes

edge-lady · 2 years

Photo

Computer graphics by Anton Zottl and Ludwig Rase at tendencije 5 exhibtion. Zagreb Croatia 1961.

"Behind the Yugoslav art movement that predicted the birth of digital art" - The Calvert Journal.

#new tendencies #digital art #yugoslavia

2 notes · View notes

eground01 · 2 months

Photo

Fashion Trend Analysis. Обзор модных тенденций в женской моде SS/24 - Кулахметова (2023)

Fashion Trend Analysis. Обзор модных тенденций в женской моде SS/24

ArtImage - Татьяна Кулахметова

О вебинаре

Густой и мрачный социальный климат повышает уровень тревожности, что находит отражение в цветовой палитре и стремлении к защите. Климатические изменения и знойные лета последних годов побуждают использовать более воздушные и ажурные материалы. Традиционные для весенне-летнего сезона цветочные мотивы концентрируются на одном виде цветов. Предстоящая...

Подробнее на https://eground.org/threads/fashion-trend-analysis-obzor-modnyx-tendencij-v-zhenskoj-mode-ss-24-kulaxmetova-2023.115059/?&utm_source=tumblr&utm_medium=autopost&utm_campaign=project_21975&utm_content=post_37049398

0 notes

lookerweekly · 5 months

Photo

Drvna industrija u Srbiji jedan je od važnih oslonaca razvoja privrede, a iz godine u godinu pokazuje tendencije rasta i u kapacitetu i u kvalitetu, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava i spoljnim faktorima koji utiču na različite segmente poslovanja.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/zivotni_stil/forma-ideale/

#Životni stil

0 notes

zanimljivaekonomija · 5 months

Text

Zapaženo učešće kompanije Forma Ideale na međunarodnom sajmu nameštaja i dizajna enterijera u Kelnu

Beograd, 19. januar, 2024 – Drvna industrija u Srbiji jedan je od važnih oslonaca razvoja privrede, a iz godine u godinu pokazuje tendencije rasta i u kapacitetu i u kvalitetu, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava i spoljnim faktorima koji utiču na različite segmente poslovanja.

Proizvodnja nameštaja, kao najvažniji segment drvne industrije, pokazuje dvocifreni procenat rasta u poslednjim godinama. Koliko su veliki proizvođači usredsređeni na plasiranje proizvoda u Srbiji, toliko su orijentisani i na izvoz i širenje prodajnih mreža.

Potvrda konkurentnosti na stranom tržištu stiče se nastupom na različitim sajmovima, a na najprestižnijem sajmu u Kelnu, koji je ove godine održan od 14. do 18. januara, gde izlažu globalni proizvođači nameštaja, opreme za unutrašnje uređenje, kao i dizajneri, kreatori i enterijeristi, našla se i kompanija Forma Ideale, poznata kako domaćem, tako i inostranom tržištu.

Učešće na ovom prestižnom sajmu nameštaja, među više od 700 najvećih evropskih i globalnih proizvođača nameštaja, kompanija Forma Ideale iskoristila je da predstavi novu kolekciju pločastog nameštaja za 2024. godinu, jedinstvenu po svojim inovativnim, estetskim i funkcionalnim karakteristikama.

Upravo završena manifestacija u Kelnu predstavlja najvažniji evropski događaj u godini za proizvođače nameštaja, jer se upravo tu otvara prilika da se kompanije sretnu sa novim kupcima okupljenih iz svih delova sveta.

#forma ideale #nameštaj #proizvodnja #sajam #keln #dizajn enterijera #drvna industrija #privreda #izvoz #proizvođači #srbija

1 note · View note

dijetemjeseca · 9 months

Text

Crkva Sv. Križa, 9.st., Nin, Hrvatska

Sv. Križ u Ninu ima centralni tlocrt, u obliku slobodnog križa jednakih krakova s tri apside, jednom u produžetku uzdužnog broda - (nevidljiva izvana) i dvije na istočnoj strani poprečnog broda. Krakovi se slobodno pružaju na tri strane, visinska os probija gornju granicu opisanog kvadrata. Relativno visoki tambur ih zaustavlja i uravnotežuje horizontalna usmjerenja u pogledu sa zapadne strane. Rast u visinu vrši se naglom izmjenom od kuba krakova na tambur. S istočne strane, zbog apsida, volumen je mnogo zbijeniji i uzdiže se postepeno, tročlanim nizanjem - apside, krakovi, tambur. Unutrašnjost je bitno određena tamburom, koji je vertikalno organizira. No dubina krakova i njihova visina čine da uz središnji postoje još četiri druga, u punoj mjeri razvijena prostora, oni bočni su još osamostaljeniji zbog apsida. Uočavamo da je prostor crkve shvaćen drukčije negoli kod Sv. Trojice. Jednako širok, a u dojmu uži sredičnji prostor (zbog vertikalnog usmjerenja) dopušta da zasebno postoje drugi prostori. Upravo ravnoteža između tendencije okupljanja u vertikalnoj osi i tendencije odvajanja i jest bitna karakteristika unutrašnjosti Sv. Križa. Dojam monumentalnosti postignut je suprotstavljanjem malih i velikih volumena, malih i velikih ploha - trompe, kalote, kupola; plohe zidova i plitkih niša. Građevina je vrlo nepravilno zidana, a poučno je uočiti raskorak između razvijene koncepcije prostora i volumena i skučene građevinske tehnike. (Damjanov; 1991., 184-185)

#nin #croatia #365project #myupload #august 2023 #church #architecture #art #art history

0 notes

kulturpunkt · 1 year

Video

vimeo

Abeceda nezavisne kulture_Studentski teatar Lero_2023 from Kulturpunkt on Vimeo.

Abeceda nezavisne kulture kontinuirani je i dugogodišnji projekt bilježenja, dokumentiranja i kontekstualiziranja sadržaja i praksi nezavisne kulturne scene.

U fokusu je nove faze istraživanja historijski presjek odgovora i reakcija nezavisnog kulturnog polja na različite krizne situacije i šira društveno-ekonomska previranja. Istraživanje obuhvaća kulturnu produkciju u odnosu na društveni kontekst njenog nastanka i u odnosu na kulturne politike koje su u pojedinim razdobljima bile na snazi: studentske intervencije u javnom prostoru 1970-ih i 80-ih, prostori za kulturu u 1990-im, kultura iz perspektive zajedničkih dobara u 2000-ima, iliberalne tendencije 2016. i njihov utjecaj na polje kulture te ono što je preostalo u razdoblju pandemije od 2020. godine.

Online arhiv Abeceda nezavisne kulture koji udruga Kurziv producira od 2009., u novom ciklusu osim novih tema obuhvaća i nove formate - kratke video isječke i audio vinjete te transkripte razgovora sa širokim krugom protagonista tih turbulentnih razdoblja.

Studentski teatar Lero osnovan je u Dubrovniku 1968. godine i od tada djeluje sustavno i neprekidno. Osnovan na inicijativu dubrovačkog pisca Feđe Šehovića, afirmirao se kao teatar koji svojim predstavama i izvedbama različitih poetika, povoda i zagovora otvara nove izazove i avanture udaljene od ustaljenih kulturnih percepcija sredine koja ga je iznjedrila. Lero je kroz godine postao općim mjestom hrvatske alternativne kazališne scene, one amaterske, ali i šire teatarske prakse koja se ne može ignorirati i koja traje. Okupljajući profesionalne umjetnike, amatere, studente, učenike i sve druge zainteresirane i posvećene, Lero je ostao trajnim i prepoznatljivim orisom umjetničke scene Dubrovnika ali i važna i nezaobilazna činjenica suvremenog hrvatskog glumišta. Kako ga je opisao Davor Mojaš, "Lerovac dugog staža od alata i zanata do arta" Mato Brnjić, logističar, glumac, recitator, voditelj tehnike, oblikovatelj scene, svjetla i tona, dugogodišnji član i predsjednik uprave Lera, govori o okolnostima u kojima je teatar nastao te atmosferi ranih dana ovog alternativnog kazališta.

Razgovarala: Matija Mrakovčić Montaža i postprodukcija: Kyril Rubinstein Tekst čitao: Tomislav Zorić Vizuali: LEROVNICA - Studentski teatar Lero 1968. – 2011. Dubrovnik, priredio i uredio Davor Mojaš, Dubrovnik, studeni 2011. Produkcija: Kurziv - Platforma za pitanja kulture, medija i društva, 2023. Abeceda nezavisne kulture realizira se uz potporu Zaklade Kultura nova, Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske, Grada Zagreba.

0 notes

mentalnahigijena · 2 years

Photo

DFC: Zloupotreba djece kroz udžbenike u Srbiji U Digitalnom forenzičkom centru (DFC) osvrnuli su se na Tviteru na sporan sadržan u udžbeniku “Istorija za četvrti razred gimnazije opšteg tipa i društveno-jezičkog smjera” u Srbiji u kojem se navodi da su se Srbi u Crnoj Gori, nakon osamostaljivanja Crne Gore 2006. godine, našli u posebno teškoj situaciji. ''Ovakav način zloupotrebe djece, kroz udžbenike u Republici Srbiji, predstavlja eklatantan primjer ranije uočene tendencije da se kroz propagandističke matrice, reviziju i politizaciju historije podupre narativ o ugroženosti srpskog naroda u “rasejanju” u ovom slučaju u Crnoj Gori'' navedeno je u Twitter objavi DFC-a.

0 notes

e-kultura · 6 months

Text

SKC ~ Izložba Nove tendencije '60

#skc #novetendencije

0 notes

garadinervi · 2 years

Photo

Ješa Denegri and Biljana Tomić at Nova tendencija 3 exhibition, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb, Muzej za umjetnost i obrt, Zagreb, August 13 – October 3, 1965

#art #kinetic art #arte cinetica #arte programmata #exhibition #nove tendencije #biljana tomić #ješa denegri #jerko ješa denegri #galerija suvremene umjetnosti zagreb #muzej za umjetnost i obrt zagreb #1960s

77 notes · View notes

balkanin · 2 years

Text

Plenković: Ne želimo vidjeti nikakve secesionističke tendencije u BiH

Andrej Plenković, premijer Hrvatske, odgovarajući na pitanje novinara o prijenosu nadležnosti i sjednici skupštine NSRS, kazao je da se s velikom pažnjom prate događanja u BiH. Ključna je poruka cjelovitosti. Razumjeli smo od predsjedavajućeg Tegeltije da je Vijeće ministara imalo svega 4 sastanka. Mi se sastajemo jednom sedmično a nekada i dva puta. Željeli bismo da su insitucije funckionalne i…

View On WordPress

#Andrej Plenković #nikakve secesionističke tendencije u BiH #premijer Hrvatske

0 notes

389 · 2 years

Photo

Karl Gerstner, 1965 Tendencije 4 - Tendency 4, 1968-69, Zagreb Designing Positions, 2021, Berlin. DP003. Poster, 594 x 841 mm

#art #karl gerstner #1965 #poster #u #v

177 notes · View notes

doobacktoomuchi · 3 years

Text

Drugo mesto, prvi album. Niko Nikolić.

Oscar Wilde je pod pojam pevanja uveo osećajnost i najsloženiju umetničku veštinu nazvao "umećem muzičara". Dakle muzika kao izražajno sredstvo predstavlja harmonijsku sinesteziju vođenu tonalnom skladnošću i adekvatnošću instrumenata. Instrumenti su vođeni ulogama kako tehničkim tako i dramskim, ali jedan instrument zauzima zasebno mesto, a to je naravno ljudski glas. I ljudski glas kao takav predstavlja savršen instrument kroz utilizaciju, osećanja (melodija i dinamika) i ideje (tema i tekst). A pored toga samo pevanje lakše dopire do ljudskog srca imajući na umu to da svi posedujemo glas i da svi preko istog svakodneno komuniciramo.

Wilde je i pored ovakve kategorizacije proširio pojam pevanja i to posebno u sferi muškog, nazvavši ga "dubokim utiskom osećajnosti". E sad pojam dubokog pevanja, kako vokalnog tako i emotivnog se naziva "krunovanje" (crooning) što bi na našem jeziku značilo pevušenje, a samo značenje reči bi bilo pevanje u mekanom i dirljivom maniru o stvarima koje su lične autoru, ali univerzalno i slušaocu jer se svejedno radi o jednoj ljudskoj dimenziji koju svi posedujemo. Posebno moramo obratiti pažnju da je Wilde "dubokom utisku osećajnosti" za punoću emocije dao pevanje niskim, tihim ili šaputavim glasom, što je u kontrastu sa punoćom osećanja koje pevač pokušava da iznese. Kraće rečeno, postoji nešto inherentno revolucionarno u pevanju žene koja punim glasom iznosi svoje srce, ali i podjednako revolucionarno kada u pevanju muškarac odluči da šapuće.

Elem, odma moram nagovestiti da se radi o autoru koji ima vokalnog raspona, ne oslanjajući se preterano na tehnikalnost i upotrebljavajući svoj glas sebi dosledno i sa ukusom.

E sad, odakle početi. Jedna od najlepših stvari u vezi ovog izdanja jeste način na koji je autor uspeo da inherentno tvrd i štur jezik umekša do te mere da bih na momente zaboravljao da zapravo slušam čoveka koji peva na srpskom jeziku (pozdrav braći hrvatima!). Iz osobitih razgovora sa autorom znam da je ova potraga za rešenjem predstavljala pravi problem sa kojim se Niko bavio sve vreme kroz snimanje albuma. Takođe moram reći da je Niko jedan od kompletnijih autora sa domaćeg prostora, kako tehnički tako i po sentimentu, a posebno po sentimentu jer pozdravljam pop feeling koji prožima ovaj album od kojeg se Niko nije ustručavao niti okolišao, a opet lično znam da je tehnički morao ukrotiti svoje prog tendencije i simpatije prema komplikovanijim muzičkim formama, što zapravo nije lako. Autor se nije trudio da ima alternativan pristup ka pisanju i produciranju muzike i mislim da je to poprilično osvežavajuće. Takođe, pored očigledne sklonosti ka pop muzici na ovom izdanju, moram isto pozdraviti i povremene upade tradicionalnih melosa iz narodne muzike koji su suptilno, ali ne previše suptilno implementirani u pevanje koje sam nevezano za melodiju, već zgotivio.

Igrajući se sa trilerima, Niko povremeno zvuči poput Čole, posedujući sličnu boju glasa i definitivno raspon, dok na trenutke "krunerski" zaplovi u sebe, promeni dramu, ohladi pesmu i to nakon refrena u obliku "tihog stiha" ili bridža, menjajući emotivnu sliku i dinamiku, što ima i svoj nus efekat (pozitivan) te zbog povremene tišine glasni delovi zvuče glasnije, što se najviše ogleda u refrenima gde pevanje doseže vokalni krešendo.

Niko u svom prirodnom okruženju I

Gitarski radovi na ovom albumu su fino osmišljeni, izbalansirani i usaglašeni sa ostatkom aranžmana. Nekada stvarajući momentarnu kakofoniju, dobijajući takvu zvučnu teksturu da gitare postaju nerazulučive, čineći se poput jednog instrumenta. Aranžman je posebno bogat i izbalansiran ne preterujući ni u jednoj dramskoj poenti na pesmi. Svaki deo traje onoliko koliko se oseća da bi trebalo. Aranžman je dinamičan i uzbudljiv. Ono što lično mogu reći da mi je druga strana albuma zanimljivija od prve. Ne da je ova prva loša nekako već da je bolji izbor pesama završio nakon četvrte numere.

Dakle folkičaste Golub snega i Vlašići (na kojoj Dunja Mijačić iz benda Sitzpinker, gostuje kao prateći vokal), dreamy Niko Nije Kao Ti i Peščara i posebno hitičasta Amerikanka, za mene lično predstavljaju bolji i pre svega sadržajniji deo albuma. Što se tiče muzičke mape, ona je tu, ona je bogata i odiše naslušanošću. Slušalac će na ovom izdanju pronaći razne uticaje među kojima su Connan Mockasin, Kurt Vile, Devendra Banhart, gitarski evocirajući na Ruben Nielsona iz benda Unknown Mortal Orchestra, Vini Reilly iz Durutti Columna i Chris Rea, dok se Sufjan Stevens nalazi u nagoveštaju, a Weyes Blood u raspoloženju.

Ono čemu se moram obratiti nažalost jesu one tužne glave koje čim čuju chorus/phaser gitaru odma zaključuju da je ovo nekako kopija Svemirka. Ja recimo čujem daleko veću pristrasnost prema sedamdesetima nego prema osamdesetima, što mislim da je i više nego evidentno na albumu. Ne može se osporiti da postoje momenti kada se referira Svemirko ili čak Mac Demarco u raspoloženju, ali opet postoji toliko toga drugog da je takva referenca skoro zanemarljiva.

Niko u svom prirodnom okruženju II

Osim ovoga nemam šta više dodati. Album kao ovakav je fina bombona, lep dodatak regionalnoj muzici čije melose nosi sa ponosom i kao jedno prvo izdanje, sasvim promišljeno. Peace Out.

U nastavku pročitajte minivju sa Nikom.

dubak: Kako je nastao Niko Nikolić?

niko: Kad sam završio Pola noći, pesmu koju sam dugo kuvao za Kuvade, shvatio sam da možda mogu sve sam, pa reko što da ne krenem solo, al treba mi neko ime manje opšte od Pavle Nikolić, a i nisam hteo da se poistovećujem sa samim sobom, ovako to više gledam kao projekat.

dubak: Kakvo je tvoje prethodno muzičko iskustvo?

niko: U Trsteniku sam svirao u školskom orkestru, u KUDu (moj muzički highlight, jer sam zapravo putovao i bio plaćen), imao sam pop/fank bend Celer sa kojim sam svirao kavere, i kao to malo nastavio u BG dok me nije smorilo. Posle sam svirao i snimao sa Urošem (Xanadu), pa su nastali disko magovi Srcolomci, i bio sam basista/slajd/bek vokal u indi priči koja se zvala Kuvade, al nikad ne objavismo album. Išo sam u muzičku za gitaru i pevanje, al me je brzo smorilo, sem ludog profesora solfeđa koji nam je pokazivao džez i atonalnu muziku.

dubak: Mišljenje o regionalnoj sceni?

niko: Puno lepih projekata u začetku, videćemo šta će da zaživi kad se pandemija završi.

dubak: Da li misliš da postoji neiskorišćena muzička niša kod nas?

niko: Nemam toliko iskustva, jer se nikad nisam kretao u krugovima bendova, uglavnom sve radim sam štapom i kanapom. Ima dosta lepih i talentovanih pojedinaca, al verovatno nema tolko para i energije da im se pokrenu kreativne i kolaborativne iskre.

dubak: Da li voliš pop?

niko: Pop? Pop je maltene jedino što slušam! Meni je sve što ima strofu/refren strofu pop muzika. "populous" (narod) dakle popularan, dakle narodna muzika.

dubak: Omiljeni dad rocker?

niko: Omiljeni dad rocker? Biće da je dad rokerka, Weyes Blood!

dubak: Šta se sluša regionalno?

niko: Pogledaću spotify history: Esma Redžepova, Tonči, Vizelj, Muharem Serbezovski.. Eto, volim i orijent i rokanje i emociju.

dubak: Šta se sluša strano?

niko: Sufjan Stevens, Death Grips, Philip Glass, Altın Gün. Isto sam pogledao history.

dubak: Da li imaš omiljenu pesmu na albumu?

niko: Carigrad mi je omiljena, jedino sam nju brzo napisao, snimio... i zaboravio. Sad kad sam joj se vratio shvatio sam da je overthinkovanje zlo.

dubak: Koliko sam upućen, proces snimanja i mixanja albuma je bio naporan, šta nam možeš reći o tome i da li se od muzičkog autora u 21. veku očekuje da donekle poseduje veštinu audio inženjeringa?

niko: Kao što i jesi upućen, hehe, da dugo sam snimao i miksao. Najviše sam se mučio jer nisam znao šta znači dobro smiksana pesma, i hteo sam da to sam naučim kao veštinu koja će mi dalje služiti. Zato sam sve dosnimavao, isprobavao itd... Zaključak je da je i miks samo estetika i onda whatever works.

dubak: Šta nam možeš reći o tvojoj saradnji sa izdavačkom kućom Više, Manje, Zauvijek?

niko: Pročitao sam njihov intervju na Oblakoderu prošle godine, gde su se predstavili, pa reko aj da im pošaljem svoje demo snimke, delovalo je kao dobra priča i bilo mi je drago da postanem deo iste. Njima se svidelo sve, mada ih nikad uživo nisam upoznao, sve funkcioniše preko mejla i vacapa.

dubak: Na pesmi Vlašići gostuje Dunja Mijačić iz benda Sitzpinker, kako ste stupili u kontakt?

niko: Dunjin dečko, je moj veliki prijatelj s faksa (pozdrav za Bekicu). Želeo sam ženski vokal za tu pesmu, a nisam znao nikog ko dobro peva, a da bi hteo da učestvuje u mom amaterskom poduhvatu. Njoj se pesma svidela, i iskreno, ima prelepu boju glasa kad tiho peva.

dubak: I za kraj, cast and crew albuma, ko je sve učestvovao u stvaranju ovog prvenca?

niko: Vitomir Milićević, stari dobri prijatelj i producent, mi je miksao Pola Noći i Amerikanku, i odradio je master na ostalim. Snimanje i miksanje sam radio sam, u stanu, više iz nužnosti situacije. Tokom cele ove izolacije, uspeo sam da iscimam Dunju Mijačić kao što sam napomenuo, i Đorđa Leposavića koga znam još od srednje, da odsvira violinu na Golub snega. Sve su to neka lepa poznanstva. Na kraju što se tiče vizuala, Tamari Hasičević su se svidele sve pesme, i ja reko aj nacrtaj nešto, i onda je ona bila u fazonu ok onda nek to bude ceo projekat i nacrtala je ilustraciju za svaku pesmu! Azzu znaš, on je na kraju dao final touch uradivši animaciju za ilustracije tako da sada drže pažnju.

Niko Nikolić - Drugo Mesto (2020) link za bandcamp

2 notes · View notes