16ti svaki proklet da je, i oktobar, i kiša i ponedeljak i petak bez tebe koji svanuo je. Opet ono jutro i svraka koja kopa po zemlji u mojoj saksiji, i leptir što zaluta na moj prozor i neumiveno jutro samo suzama. I pripreme za posao što otvorih ladicu pa mi iskliznu tvoja slika znaš, ona omiljena sa šeširom na plaži sjetih te se kako more voljela si. I tu sliku volim, nikad nismo stigle na more skupa otići. Uvijek si me čekala na vratima kada se vratim grleći me, a ja sam uvijek htjela da gledamo u more skupa dok mi pričaš o magiji suncokreta. Sjetih se šesnaestog Oktobra i mirisa krstenja u tvom dnevnom boravku i crnog radija i te neke antene na kojoj su puštali muzičke želje pa si mi poturila slušalicu da nazovem, ali bako kako da ja kažem nisam ni drugi osnovne završila? I ono tvoje “neka neka ti si bakina svila, bit ćeš ti baki novinarka”. Zamolila sam ih da za moju svilu puste pjesmu žena kao žena iz nekog razloga ta ti je bila omiljena, nisam puno pitala niti sam poznavala riječi pjesme. Svake godine kako je slušam sve mi je jasnija, kroz šta si prošla. Sjećam se i poljubca nakon toga onog sočnog da pukne, i kako mi hvataš glavu i govoriš “ Za stolom gdje te ne služi ljubav… od njega se uvijek ustaje, a za stolom gdje su vaze pune suncokreta od njega se nikad ne odustaje” pa si se okrenula prema meni i rodici “ne bivajte tamo gdje vam strune pucaju već tamo gdje vam srca brže kucaju”.

Sjetim te se uvijek, proklet neka je dan kada sam te u zemlju spustila od tad za ljubav nisam riječi izustila, svilo moja🌻

Skoro, pa evo vec cetvrta godina. Jos uvek nisam nasla nacin da se oprostim od tebe. Jos uvek nisam nasla nacin da ti kazem zbogom. Kao da ne mogu to da uradim, kao da bi to znacilo da cu te zauvek zaboraviti.

Ponekad te sanjam, tako je prokleto stvarno, kao da si jos uvek tu.

Jutrom me obuzme neka jeza, kao da te jos uvek osetim tu pored sebe. Ponekad, pokusavam ponovo zaspati, samo da bih mogla da te pitam jos nekoliko pitanja. Samo da bih te jos jednom zagrlila. Samo da bih ti jos jednom rekla da te volim.

Skamenjena tako ostanem par minuta, dok me cinjenica da te vise nema ne osamari.

Dan posle tog sna je tuzan. Pokusavam se setiti sta si mi sve rekla u snu. Pokusavam, ali nikad ne mogu. Uvek nesto zaboravim.

Ponekad zamisljam da si tu, pored mene. Ponekad naglas izgovaram svoje misli, u nadi da ces ih mozda cuti.

Ponekad, tako jako zelim da cujem tvoje misljenje, da skoro mogu I zamisliti sta bi mi rekla, kako bi se smejala zbog tih smesnih stvari koje me muce.

A na kraju, uvek se zapitam da li si tamo negde ponosna na mene. Da li bi sa ponosom rekla da sam tvoja krv. Da li si ponosna na ono sto sam uradila, da li si ponosna na ono sto radim.

da patim, bako, za tobom.

Nisam se navikla, bako. Zar je moguće da te već 3 nedelje nema? Znaš. Svi misle da mi i nije stalo. Misle da sam to podnela lako i da ne marim. Ma, ne znaju oni. Ni mama, ni deka, niko. Sve to ja držim u sebi. Ali, opet ti pišem. Svet se obrušio na mene, bako. Ušla sam u jedan lavirint bez izlaza. Pre 2 godine sam ovaj profil imenovala otrovnim lavirintom drame. Kao da sam znala da ću to i sama postati nakon što ti odeš. Ja jesam otrov, bako. Svaki put, nakon što si otišla, kada bih dotakla nekoga rečima ili telom, otrovala bih ga. Čudno, zar nije? A i taj lavirint, jebeš ga, na kraju to i jesam ja. Kad uđem u sebe, ne mogu da nađem izlaz. Ne postoji. I zato nikome ne dajem da prolazi tom istom cestom kojom sam i ja prolazila. I izvini. To veče kada si otišla, kada je hitna stigla - da utvrdi tvoj večni odlazak, sakrila sam se na stepenice. Prisluškivala sam, znaš, kao kada sam bila mala, pa biste ti i mama čavrljale o tome šta ćete mi kupiti za rođendan, a ja, gle čuda! Sedim na stepenicama i slušam vas. Uvek sam znala šta ću dobiti ali to nikada nije sprečilo moje oduševljenje da buja. Jer je to bilo od vas. Od tebe. Ja znam da nikada nisam bila jaka na rečima, nisam umela da ti kažem da te volim. Da te zagrlim i poljubim. Ali se nadam da si znala. I da znaš. Izvini, opet, skrenula sam sa teme. To veče, tih dana, ja sam mislila da uz sebe imam ljubav, bako, znaš. Mislila sam da je tu čovek koji me voli. Tog dana i njemu je otišla baka. Otišle ste zajedno, meni i njemu. Kao da su sve pustinje u kojima smo živeli on i ja, ostale bez ikakvog kaktusa, bez ikakve vode! Mislila sam, tog dana, da on i ja imamo samo jedno drugo. Tog dana sam sebi rekla - Možda i ovaj čovek zaslužuje da ga volim. Zar nas nije sudbina povezala?  Zvala sam ga, uplakana, to veče je rekao da će doći. To veče mi je bilo lakše. Jer sam mislila da me neko voli. Bako, nije prošlo ni pet dana, ma kakvi pet, tri dana je prošlo - ja sam saznala da me je kroz celu našu priču varao. Ma hajde sad to, prevara kao prevara, jašta.. Nije mi ni prva ni poslednja. Ta stvar je bila jasna. Ali bako.. to što sam ja delila svoju tugu za tobom sa nekim čiji ni um nije bio sa mnom, a o telu da ne govorim! E to me je bolelo. I to me boli i sada. Jesam se ja odmah, bako, misleći na tebe - rastala od njega. Dostojanstveno i u tišini. Trebao mi je neko, svakako, bilo kakva ljubav, pa i polovična. Pa sam se setila da mi ti to ne bi dozvolila. Upozorila bi me, savetovala bi me. Da si to znala, bi sigurno, zar ne? Ma, znam da bi. I opet ti, prema tome, kažem.. nije meni ni do toga. Ja sam tog dana sve emocije ubila. Svu sam ljubav ovog sveta koju sam za njega imala preusmerila tebi i sebi. Sada me ne bi mogli iseći ni da sam bezvredna hartija, list papira. Ne bi me ni dotaći mogao, gumicom ne bi sa mene ništa obrisao, olovka bi se u dodiru sa mnom polomila. Postala sam prvi list papira koji na sebi ima zaštitno staklo. Oklop. Ubila sam svaku ljubav prema bilo kom muškarcu koja je strujila mojim venama. I oprostila sam sebi svaku grešku koju sam napravila. Samo jednu ne mogu. Nemoj misliti da je prevara u pitanju. Nije problem to. Nije problem što me je lagao, varao, mazao, pisao sa njima i viđao se - a meni govorio da ga boli što mu je baka nestala. Da ne grešim dušu. možda je i bilo tako. Ali jedno ne mogu da shvatim. Kako je tako lako zaspao znajući da jedina devojka koja ga voli pati i umire za tim što joj bake nema, dok drugima daje svoje telo svestan toga da njegovo telo nema osećanja i da neće znati da njegova duša nekoga voli. On je poželeo nešto drugo - jer ja nisam mogla da mu pružim to.I znaš, kao da sam znala. Nisam pre toga spavala danima, čuli se nismo, znala sam da mi nešto sprema. Znala sam da me laže. Planirala sam i tako da raskinem, ali ne toliko brzo. Međutim, preduhitrio me je sam. Sve je to meni samo došlo na naplatu. I to je problem bako. Nakon svega toga što mi se u 10 dana desilo, problem je bio jebeno upravo taj. Taj tako mizerni problem koji sebi ne mogu da oprostim, a jedino se molim da mi ga ti oprostiš. Ako misliš da sam to zaslužila. A to je znaš to..Što sam ja patila za nekim za koga sam verovala da je tu da bi mi bilo lakše da prebrodim to što te nema. Da ne prebolim ali da shvatim da si ti svoje svetlo na kraju tunela našla, negde, gde nema mene. I da shvatim da je tako trebalo da bude, da bi ti bila srećna. Da se ne bi mučila. Da bi ti bilo lakše. Trebao mi je on i ja sam mislila da ga imam. Kad sam shvatila da ga nemam, patila sam za njim. A trebalo je bako, samo i jedino..  da patim za tobom..

ultravioletna

“Šta je to ljubav bako? ,,

- To ti je sine, sreća i tuga u jednoj osobi. Mir i nemir. Lepota života. Sve lepo i manje lepo. To ti je kad nekoga volis više od sebe. Preko svake Zvezde, preko Galaksije. Večito pamćenje i nikada zaborav. Da nije bilo njega, ne bi bilo ni tvoje mame,a ni tebe. A da mi nije tebe, ja ne bih živela. Volim te.

“I ja tebe bako, ja osećam sve to kad si pored mene. Bako, pa ti si onda ljubav?”

*(Djordje,4 i po godine)

Volim te bako❤

Ispracam staru 2019. godinu koja je za mene bila u isto vrijeme i jako uspjesna i jako tuzna ,jer sam izgubila osobu koju sam mnogo voljela i koja mi je mnogo znacila u zivotu , a opet i uspjesnu, jer sam postigla sve svoje ciljeve koje sam sebi davno zacrtala. Nije bilo nimalo lako, ali uspjela sam 😉 Bog nesto uzme ali nesto i da . Mogu samo da budem ponosna i zahvalna jer sam uz moju baku imala najljepse djetinjstvo koje zelim svoj djeci na ovom svijetu i koja me je mnogo naucila o zivotu i zbog koje sam postala ovo sto sam danas 😢 Falis mi Bako mnogo i Volim te do svemira .Znam da ces ti biti uz mene i dok ja zivim i ti ces zivijeti u meni ❤️Zahvalna sam na mojoj predivnoj porodici i podrsci koju imam ,zahvalna sam svim mojim klijentima zbog koji sam svaki dan sve bolja i bolja i Hvala svim mojim prijateljima ,Kumovima kao i svima vama. Trudicu se da u 2020toj budem jos bolja u svakom smislu te rijeci ,A Vama Želim Sretnu ,Uspjesnu i Bericetnu Novu Godinu ,Da budete sretni ,zahvalni ,mudri i da Volite i Prastate 😍 Ja u svom stilu docekujem novi milenijum 🥂 Zivjeli dragi moji Voli Vas Vasa Tijana #happynewyear #2020 #🎆 (na lokaciji Hyatt Regency Belgrade) https://www.instagram.com/p/B6v4MaDBRYa/?igshid=ggqg1s2f733q

Aubameyang: Bako, volim te... Ponosan sam što sam bio tvoj

Aubameyang: Bako, volim te… Ponosan sam što sam bio tvoj

Baka napadača Arsenala, Pierre-Emericka Aubameyanga, preminula je u utorak. Gabonski napadač objavio je više fotografija uključujući jednu na kojoj zajedno sa svojom djecom sjedi pored njenog kreveta, a na njoj se nalazi Arsenalov dres, te jednu na kojoj je ljubi. Ispod tih fotografija objavio je i emotivnu poruku kojom se ujedno oprostio od nje. Volim te, bako – Posljednji osmijeh koji je…

View On WordPress

09.03.2019. 15:16 volim te bako 🖤

Neizreceno

Znas onog dana kada si otisla.  Znas, tada, deo mene je zajedno sa tobom otisao. Da te cuva, negde tamo daleko, kad vec ja ne mogu poci sa tobom. I pisem, samo da bih te jednim delom drzala uz sebe. Jer to si ocekivala od mene. Da budem ono sto zelim, da ne marim za druge, da se ne obazirem na tudja misljenja. Znas, dugo nisam uzela gitaru u ruke, zvuk mi je parao srce, bolelo je jako, previse, prevazisla sam to, sada ponovo sviram, s’ vremena na vreme me zaboli taj zvuk, pustim i suzu, ali nastavljam dalje. Pa ti bi to zelela od mene. Znas nisam ni crtala dugo, plasila sam se, da niko vise nikada nece reci da sam talentovana, plasila sam se, da si samo ti to mislila za mene. Ali evo, crtam, trudim se da ostvarim svoj san. Znas nacrtala sam i tetovazu, koju iz dana u dan iscekujem da uradim, kao zahvalnost tebi. Nisam nastavila da treniram, ali jos uvek sam na terenu sa kosarkaskom loptom i od toga necu odustati. Ne brini za mene, nisam se puno promenila, malo su me posekli jezici, malo sam bila izgubljena, ali evo opet sam na starom, ona ista.