Економска сувереност или економска смрт, питање је сад?

Економска сувереност или економска смрт, питање је сад? http://www.vaseljenska.com/ekonomija/ekonomska-suverenost-ili-ekonomska-smrt-pitanje-je-sad/

Борислав Боровић: Косово је острво с благом Борба за Косово претворила у борбу за "права" тих савремених пирата, односно мултинационалних компанија и њиховог будућег профита, а најмање борбу за наводна права народа који живе тамо ИЗГЛЕДА да је Косово, у нечијим плановима, одавно означено као "острво са благом" а да је наводна операција бомбама 1999. године била отварање простора неким савременим пиратима да дођу до тог блага. Тако се борба за Косово претворила у борбу за "права" тих савремених пирата, односно мултинационалних компанија и њиховог будућег профита, а најмање борбу за наводна права народа који живе тамо. Тада је практично почело стварање Велике Албаније, али пре као заокруживање економског, а не политичког простора деловања. Наравно да се то откривање "острва са благом" није десило те 1999. године, али су се тада створили услови да се тај простор заокружи, истера стари управник и постави нови, коме је "дозвољено" само да враћа дугове. Већинско албанско и оно преосталог српског народа биће у функцији тог пројекта. Дакако, са непрестаним држањем међунационалних тензија, тек да се скрене пажња са суштине операције која се спроводи. А Србија је годинама инвестирала у своју јужну покрајину, изградила респектабилан електроенергетски систем, урадила пристојну путну и железничку инфраструктуру, отварала руднике и фабрике, телекомуникациони систем који и данас ради. Ту наравно не треба заборавити ни стамбену инфраструктуру, образовни и здравствени систем, туристичке центре... Све то је праћено и иностраним задуживањем чији гарант је била Србија (и део следствено процеса сукцесије екс-Југославије). Према подацима НБС, укупан дуг Косова и Метохије крајем 2006. године је био 1.182 милијарде долара. Србија само од тада издваја више од 3 милиона долара месечно за отплату овог дуга. Део "косовског дуга" обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година двадесетог века са Светском банком, ИБРД, Париским и Лондонским клубом поверилаца, Банком за развој Савета Европе (ЦЕБ), Европском инвестиционом банком (ЕИБ), Европским удружењем железница (Еурофима).... Србија редовно сервисира обавезе по основу јавног спољног дуга Косова које доспевају до 2016. према ЕУ (за регулисане обавезе према ЕИБ), до 2024. (део обавеза према Париском клубу и обавезе према Лондонском клубу поверилаца), до 2031. (део обавеза према Светској банци - ИБРД кредити и Кувајт) и 2041. преостале обавезе према Париском клубу. Наша земља је била заокупљена највише експлоатацијом лигнита чије се резерве процењују на бар следећих пет векова, инвестирала је у електроенергетски систем који је доносио вишкове електричне енергије. Магазин "Економист" је оценио да Србија одвајањем Космета губи 15 милијарди тона угља или 75% свих својих резерви угља, што је око 85 милијарди евра у укупно процењеној вредности угља од невероватних 220 милијарди рудног и минералног богатства Космета. А где има угља, ту има и нафте. "Манас петролеум" је пре неколико деценија саопштио да је у северној Албанији откривено велико налазиште нафте и гаса, и то готово 3 000 милијарди барела нафте и 1.000 трилиона кубних метара гаса. Тада је речено да је то половина од укупне количине у балканском басену. Како у Грчкој и Македонији нема нафте, у Црној Гори тек мале количине, вероватноћа да се резерве налазе управо на Космету су извесне. Наслања се на северну Албанију, а налазишта угља су индикатор да ту свакако мора да постоје и нафтна налазишта. У фокусу Србије је свих година била и Трепча са озбиљним налазиштима и производњом цинка, олова. Процењује се да преостала налазишта 50 милиона тона цинка и олова вреде око 8 милијарди евра. Цинк је на четвртом месту по количини која се произведе и потроши у свету (иза гвожђа, алуминијума и бакра). А нпр. у Трепчи се шездесетих година производило 11.000 тона најфинијег катодног бакра. На Космету има и ретких метала индијума, кадмијума, германијума, који се користе у високим технологијама. Производња боксита је била потпуно занемарена, а говори се о непроцењивим налазиштима. Посебно вредна су и налазишта молибдена, којег има само још у Јужноафричкој Републици. Или руда бор, која није експлоатисана раније, а користи се у високим технологијама (Баљевац на Ибру). Уопште, крајем прошлог века истраженост минералних сировина на Космету је била само 37 процената од уобичајених истраживања у осталим земљама Европе или остатку Србије. Као да је неко "капарисао" вредна налазишта за неко друго време и друге газде или приправника Космета.

Борислав Боровић: Косово је острво с благом Борба за Косово претворила у борбу за

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

Хоћемо ли јести корење ако нам ЕУ уведе санкције

Хоћемо ли јести корење ако нам ЕУ уведе санкције http://www.vaseljenska.com/ekonomija/hocemo-li-jesti-korenje-ako-nam-eu-uvede-sankcije/

„Непробојни зид“: Да ли је Србији уз лепе речи уручен и — ултиматум

„Непробојни зид“: Да ли је Србији уз лепе речи уручен и — ултиматум http://www.vaseljenska.com/ekonomija/neprobojni-zid-da-li-je-srbiji-uz-lepe-reci-urucen-i-ultimatum/

Уредити рад “на лизинг”

Уредити рад “на лизинг” http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/urediti-rad-na-lizing/

Београд хитно због ЕУ мора да укине слободну трговину са Русијом — стиже још гора уцена

Београд хитно због ЕУ мора да укине слободну трговину са Русијом — стиже још гора уцена http://www.vaseljenska.com/vesti/beograd-hitno-zbog-eu-mora-da-ukine-slobodnu-trgovinu-sa-rusijom-stize-jos-gora-ucena/

Ватра „дубоке Америке“: Преко „раја“ би да праве пакао и Путину и Трампу

Ватра „дубоке Америке“: Преко „раја“ би да праве пакао и Путину и Трампу http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/vatra-duboke-amerike-preko-raja-bi-da-prave-pakao-i-putinu-i-trampu/

Паклени план у срцу Европе — ратом и новцем уништити Русију

Паклени план у срцу Европе — ратом и новцем уништити Русију http://www.vaseljenska.com/vesti/pakleni-plan-u-srcu-evrope-ratom-novcem-unistiti-rusiju/

Клизне акцизе на енергенте

Клизне акцизе на енергенте http://www.vaseljenska.com/misljenja/klizne-akcize-na-energente/

Етика шопинг културе

Етика шопинг културе http://www.vaseljenska.com/misljenja/etika-soping-kulture/

Борислав Боровић: Косово је острво с благом https://ift.tt/2KoLhul, Борислав Боровић: Косово је острво с благом Борба за Косово претворила у борбу за "права" тих савремених пирата, односно мултинационалних компанија и њиховог будућег профита, а најмање борбу за наводна права народа који живе тамо ИЗГЛЕДА да је ��осово, у нечијим плановима, одавно означено као "острво са благом" а да је наводна операција бомбама 1999. године била отварање простора неким савременим пиратима да дођу до тог блага. Тако се борба за Косово претворила у борбу за "права" тих савремених пирата, односно мултинационалних компанија и њиховог будућег профита, а најмање борбу за наводна права народа који живе тамо. Тада је практично почело стварање Велике Албаније, али пре као заокруживање економског, а не политичког простора деловања. Наравно да се то откривање "острва са благом" није десило те 1999. године, али су се тада створили услови да се тај простор заокружи, истера стари управник и постави нови, коме је "дозвољено" само да враћа дугове. Већинско албанско и оно преосталог српског народа биће у функцији тог пројекта. Дакако, са непрестаним држањем међунационалних тензија, тек да се скрене пажња са суштине операције која се спроводи. А Србија је годинама инвестирала у своју јужну покрајину, изградила респектабилан електроенергетски систем, урадила пристојну путну и железничку инфраструктуру, отварала руднике и фабрике, телекомуникациони систем који и данас ради. Ту наравно не треба заборавити ни стамбену инфраструктуру, образовни и здравствени систем, туристичке центре... Све то је праћено и иностраним задуживањем чији гарант је била Србија (и део следствено процеса сукцесије екс-Југославије). Према подацима НБС, укупан дуг Косова и Метохије крајем 2006. године је био 1.182 милијарде долара. Србија само од тада издваја више од 3 милиона долара месечно за отплату овог дуга. Део "косовског дуга" обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година двадесетог века са Светском банком, ИБРД, Париским и Лондонским клубом поверилаца, Банком за развој Савета Европе (ЦЕБ), Европском инвестиционом банком (ЕИБ), Европским удружењем железница (Еурофима).... Србија редовно сервисира обавезе по основу јавног спољног дуга Косова које доспевају до 2016. према ЕУ (за регулисане обавезе према ЕИБ), до 2024. (део обавеза према Париском клубу и обавезе према Лондонском клубу поверилаца), до 2031. (део обавеза према Светској банци - ИБРД кредити и Кувајт) и 2041. преостале обавезе према Париском клубу. Наша земља је била заокупљена највише експлоатацијом лигнита чије се резерве процењују на бар следећих пет векова, инвестирала је у електроенергетски систем који је доносио вишкове електричне енергије. Магазин "Економист" је оценио да Србија одвајањем Космета губи 15 милијарди тона угља или 75% свих својих резерви угља, што је око 85 милијарди евра у укупно процењеној вредности угља од невероватних 220 милијарди рудног и минералног богатства Космета. А где има угља, ту има и нафте. "Манас петролеум" је пре неколико деценија саопштио да је у северној Албанији откривено велико налазиште нафте и гаса, и то готово 3 000 милијарди барела нафте и 1.000 трилиона кубних метара гаса. Тада је речено да је то половина од укупне количине у балканском басену. Како у Грчкој и Македонији нема нафте, у Црној Гори тек мале количине, вероватноћа да се резерве налазе управо на Космету су извесне. Наслања се на северну Албанију, а налазишта угља су индикатор да ту свакако мора да постоје и нафтна налазишта. У фокусу Србије је свих година била и Трепча са озбиљним налазиштима и производњом цинка, олова. Процењује се да преостала налазишта 50 милиона тона цинка и олова вреде око 8 милијарди евра. Цинк је на четвртом месту по количини која се произведе и потроши у свету (иза гвожђа, алуминијума и бакра). А нпр. у Трепчи се шездесетих година производило 11.000 тона најфинијег катодног бакра. На Космету има и ретких метала индијума, кадмијума, германијума, који се користе у високим технологијама. Производња боксита је била потпуно занемарена, а говори се о непроцењивим налазиштима. Посебно вредна су и налазишта молибдена, којег има само још у Јужноафричкој Републици. Или руда бор, која није експлоатисана раније, а користи се у високим технологијама (Баљевац на Ибру). Уопште, крајем прошлог века истраженост минералних сировина на Космету је била само 37 процената од уобичајених истраживања у осталим земљама Европе или остатку Србије. Као да је неко "капарисао" вредна налазишта за неко друго време и друге газде или приправника Космета.

Борислав Боровић: Косово је острво с благом Борба за Косово претворила у борбу за

, https://ift.tt/1rMQyM6

Борислав Боровић: Чувајмо националне брендове Брендирање је оно што људи говоре о вама док нисте у истој просторији са њима“, Џеф Безос Марка или бренд је препознатљива ознака или име неког производа или услуге која обавезно подразумева и квалитет. Ипак, најважнија одлика бренда није лого, карактеристичне боје или слоган, већ начин на који га околина перципира, односно начин на који комуницира с околином и какву јој поруку шаље. Ако ми то не ценимо и заборављамо, свет није престао да то вреднује и цени. Угледна марка или „бренд“ се тешко стиче , и то квалитетом и трајањем и ми би требало да престанемо да се играмо, бар са оним вредностима које је неко пре нас годинама стварао и градио. У прилог овој теми, навео би само три примера из скоре прошлости, који илустративно одсликавају наш однос према тешко стицаном угледу и онако малобројних брендовима по којима нас препознају у Европи и свету. Танјуг – Један од најутицајнијих светских листова, високо тиражни амерички лист Њујорк Тајмс је новембра 2015 године пренео вест агенције АП, да је српска Влада затворила Новинску агенцију Танјуг основану пре 72 године. Не могу да нагађам у ком је тачно контексту овај медијски гигант из Њујорка објавио ову вест око Танјуга, али интригантност сигурно лежи у чињеници да је Танјуг основан далеке 1943 године, да је постао познат широм света као поуздан извор информација са простора иза тадашње „гвоздене завесе, потом и из државе предводнице Несврстаних , све до данашњих дана. Танјуг је био и сарадник и партнер многих светских агенција и једно време котиран међу пет најутицајнијих и најпоузданијих светских агенција. Било би сјајно када би се ствари око Танјуга коначно почеле да крећу у смеру да овај својеврсни бренд ипак опстане, јер мало је онога по чему нас свет још увек идентификује и препознаје. Или као што пре неки дан исправно рече Станко Црнобрња, члан Радне групе Министарства културе за израду нове медијске стратегије, да се Танјуг врати у легалне оквире, а не да овако постоји као фантом или зомби, сахрањен па враћен из мртвих. Дакле, да остане државна агенција – јавни сервис у области агенцијских услуга. Поготово, што ни конкурентске агенције у Србији немају ништа против тога. Политика – Ако се задржимо у свери информација и медија, необично је важно рећи, да се најстарији лист на Балкану и једа�� од старијих на континенту и свету, лист Политика, може наћи у сличној позицији. Можда не да потпуно нестане, али може да се претвори у нешто сасвим друго од оног што је деценијама била. А то би значило да је суштински нестала. Стање није најбоље, ни у пословном а ни у професионалном (новинарском) смислу, па је државни приоритет да се врати старим вредностима. Политика је као ретко шта у овој земљи актуелни, живи доказ нашег цивилизацијског постигнућа уназад више од једног века. Свако јутро, Политика нас својим постојањем подсећа на ту лепу писмену традицију и културу , иначе угрожену у угрожавану сваки дан на овим просторима. Она као да нервира и смета онима који би да се све релативизују у таблоидном вредновању , почев од уметности и културе, до политике и економије, али и самог живота на крају. Она их нервира и својим форматом, бројем страница и „величином текстова“ да банализујем ствар али да погодим суштину, чини ми се. Мада верујем, да се то ипак неће и не сме десити…и дозволити. Енергопројект – Представници Јужноафричке републике, су се негде средином 2007. године обратили нашим дипломатским представништвима у тој земљи, интересујући се за званични контакт на државном нивоу са Енергопројектом као пожељним градитељем стадиона за светско првенство у фудбалу 2010 године. После консултација у земљи са надлежним органима, пренето им је да Енергопројект и није више тако јака компанија и да би препоручили неку другу фирму из Србије. Чини ми се да се радило о једној фирми из Ужица, која је и међувремену можда чак и постала лидер на грађевинком тржишту Србије, али… Домаћини су били запањени, објашњавајући, да се у Јужноафричкој републици, на основу деценијског рада у тој земљи и Африци и угледа стеченог тим радом, компанија „Енергопројект“ у грађевинарству котира исто као Мерцедес у ауто индустији. Очигледно да српским државним органима то није био убедљив и довољан разлог и остали су при ранијем предлогу. И тако је Србија изгубила посао вредан готово милијарду евра. Не знам како ће се завршити ова дешавања у Енергопројекту са “ преузимањем деоница“ и слабљењем утицаја државе у њему, али би била права штета да доживи судбину других гиганата грађевинарства. Не морате за потврду да ово питате у Србији, питајте оне у свету који су поштовали и тражили Енергопројект за градњу највећих објеката на земљином шару. Борислав Боровић ВИДОВДАН

Борислав Боровић: Чувајмо националне брендове | Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

Борислав Боровић: Регулисати банкарско-финансијски систем-Посебни рачуни платног промета | Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

Борислав Боровић: Регулисати банкарско-финансијски систем-Посебни рачуни платног промета | Видовдан Магазин http://ift.tt/2xRvv4a,

Борислав Боровић: Регулисати банкарско-финансијски систем-Посебни рачуни платног промета | Видовдан Магазин

, http://ift.tt/1rMQyM6

Борислав Боровић: Здрав разум спасио Исланд Када је свет погодила финансијска криза , економски гледано, најбоље је било пустити лоше банке да пропадну и тако плате цену за хаос су произвеле. Да је тако урађено, све би било у светској економији боље и здравије него данас. Новац који је тада дат за спашавање банака, могао је бити употребљен за корисне ствари за заједницу и народ, попут изградње инфраструктуре или улагања у екологију свеједно, а не шпекулантима који су произвели овај проблем. Што је најгоре, нису донесени ни нови закони који би спречили даље дивљање ових предатора, па је готово извесно да ће неки нови балон нарасти и пући. Проблем је што ће због оваквог поступања, будуће кризе бити све разорније и у све краћим временским интервалима. Фигуративно речено, уместо да се исушује мочвара, новац је дат за опоравак комараца који преноси маларију. А шта је урадио Исланд? За разлику од САД и већине земаља у еврозони, када је наступила светска финансијска криза, Исланд је одлучио да не штити „свој“ банкарски систем. Терет кризе је превалио на повериоце пропалих банака у привреди а не преко леђа својих пореских обвезника. Рекли су, „ко је закувао, треба то и да куса“. Наравно, нападани су са свих страна, прећено им је, уцењивани су…али су издржали и успели. Вероватно им је острвска дистанца помогла да из безбедне удаљености не изгубе здрав разум и основну логику. Исланд су, после очигледних успеха стабилизације, почели да хвале светски финансијски званичници, укључујући и шефицу Међународног монетарног фонда Кристин Лагард. Мада искрено, шта им је друго преостало када им је Исланд одржао лекцију из тржишне економије на који су се они тако радо позивају, али очигледно само реторички. Заправо, Исланд није упао у замку паракомунистичке филозофије…када је губитак банака у питању. Само је поступио по строго прокламованим правилима либералне (не неолибералне) економије – пустио је да тржиште ради свој посао. Дакле, није штитио повериоце банака у земљи, чија је “имовина“ нарасла на преко 200 милијарди евра, 10 пута више од националног БДП. А почело је тако, што су 2003 године све државне банке у Исланду приватизоване у настојању да привуку стране инвеститоре (звучи познато). Хит је би онлајн-банкарство, са минималним трошковима и високим стопамаповраћаја улагања, која су расле геометријском прогресијом. Али, је растао и дуг банака према ино повериоцима. Спољњи дуг Исланда (не јавни)је 2007. износио чак 900% БДП а исландска круна изгубила је 85% своје вредности у односу на евро. Исланд је био пред потпуним сломом. Новац је нестао са рачуна грађана и фирми а банке су пропадале једна за другом. И уместо да безпоговорно извршавају директиве које су долазиле ка Исланду у циљу спашавања страних банака, „рибари“ су одбили да плаћају дугове које нису направили, сменивши Владу која је кумовала овим шпекулацијама. Општим протестима су приморали на оставке гувернера централне банке и борда који је управљао приватизованим банкама. Круна је морала да девалвира, али је Исланд тако постаозанимљив улагачима. Туризам је процветао, а помало заборављено рибарство је кренуло да ради пуном паром. Приватизоване банкедржава је одмах национализовала. Док се у Србији на државни интервенционизам гледа са подсмехом и одбојношћу какав се има према преносиоцима лепре, он је Исланду донео спас. Наравно, рационализацијом непотребних трошкова државе, уз две милијарде кредита који је узет али паметно употребљен, експанзијом туризма, великим повећањем извоза (риба, алуминијум)…спашене су банке и економија Исланда. Држава је показала да може да буде бољи послодавац од приватног сектора. Исланд није члан ЕУ. Иако је аплицирао за чланство, народу је та идеја све даља. И квоте за рибарство које је уведено у ЕУ, су јак разлог овог удаљавања. Наравно, државна администрација им је међу најмањим и најштедљивијим на свету. На пример, посланици од привилегија имају само паркинг место близу парламента . Можда и због тога, Исланд данас има БДП од 21 милијарду евра на само 330 хиљада становника. Смеју се када им државници из земаља ЕУ кажу да ће их подржати на путу за чланству у ЕУ. „Али ми не желимо у ЕУ, не треба нам подршка.Много тога код куће морамо да урадимо пре него што почнемо да размишљамо о прикључивању ЕУ“. Борислав Боровић ВИДОВДАН

Борислав Боровић: Здрав разум спасио Исланд | Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

Борислав Боровић: Косово је острво с благом | Видовдан Магазин

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts