Snow flakes falls softly into crystal clear water. Beautiful. Source                          

R.I.P. Sean Connery (25 August 1930 – 30/31 October 2020)

Novi Sad, Serbia 10/07/2020

“If they come at you with violence, strike back with revolution.”

“I want my basic human rights.”

#CALEOVOJEZATEBE ✊🏼❤️

#MIRISENASLOBODU

cr. @jel.iva (on instagram)

Kada ostarim nosiću haljinu boje purpura I crven šešir koji ne ide a i ne stoji mi, Trošiću penziju na piće, letnje rukavice i satenske cipele I pričati kako nemam para ni za hleb. Kada se umorim sešću na ivičnjak, Skupljaću reklamne uzorke po radnjama i pritiskati alarmnu dugmad Vući štap uz gelendere Nadoknadjivaću propušteno u trezvenoj mladosti. Izlaziću na kišu u kućnim papučama Brati cveće po tudjim baštama Gomilaću pera, olovke i druge tričarije I početi da pljujem.

A sada još moramo paziti da nam odeća ne pokisne Plaćati na vreme kiriju i ne psovati na ulici Pružati dobar primer deci Pozivati prijatelje na večeru i čitati novine.

A možda bi trebalo da se već pomalo pripremam Da ljudi koji me znaju ne budu iznenađeni Kad odjednom ostarim i počnem purpurno da se odevam

"Nekada se plašimo da se pogledamo u oči i zapitamo se kako se ovo desilo...i kad. Jer ljubav zbog koje izgubimo kontrolu upravo je ona zbog koje nađemo najlepšu moguću ravnotežu,u slobodnom padu. Jer je onaj zbog kog dotaknemo dno obično i jedini koji je u stanju da nas vine u oblake. Katkad gubimo jedno drugo iz želje da se ne rastanemo,a rastajemo se da se ne bismo raspali na delove. Ali posle se nalazimo u mislima, u snovima, jer ne možemo da prestanemo da se želimo. Čuvao sam te u srcu, štitio te od svega, branio od svih... Ti si bila tamo, u mom kutku sreće, u onom posebnom netaknutom prostoru drugačijem od svega. Jer ništa više nije posebno od onog što čuvamo samo za sebe, što skrivamo. Ništa nije važnije od onoga što ljubomorno čuvamo u mislima. Nešto radimo u tišini,u onom malom skrivenom kutku srca: kad bismo to sa nekim podelili, osujetili bismo ga, obesmislili, stavili na raspolaganje bilo kome, a ti delovi naše priče su samo za nas, svaki dan ih negujemo ne razmećući se time. Uostalom, niko ne bi ni razumeo toliku ljubav prema nečemu što nas je ubilo, niko ne bi umeo da dotakne ta osećanja bez osude, sa nežnošću koju zaslužuju. Svi bi odmah rekli: Šta?Toliko ti je važan neko ko te ostavio? Teško da bi razumeli odgovor: Ne,grešiš...ona ni na tren nije otišla iz mog srca."

Sada me poljubi - Roberto Emanueli

Omg look these beautiful dogs

“I onda te život nauči… Da praštaš brže. I da se predomišljaš kraće. Da se ne duriš predugo. I da se smeješ češće. Da emocije osetiš ali ih nakon toga pustiš i sa njima se ne identifikuješ. Da uvek slušaš šta ti intuicija kaže. Da protiv nje ne ideš. Nauči te život da nemaš vremena za prenemaganje. Za igranje igrica. Za odlaganje sebe. Pa brže donosiš odluke. I češće izgovaraš volim te. Sebe živiš otvorenije. I ljubiš više i grliš jače. Nauči te život da nemaš zauvek. Pa iskoristiš ovo danas da živiš i voliš, bez zadrške.”

— recisumojeigracke

🙏🙏🙏🙏🙏🙏

Australia 😭

Frojd kaže da neiskazana emocija nikada neće umrijeti. Neke riječi su lijek, neke otrov, pa nadam se da birate lijek, jer otrovno je sve što potiskujete. Nemate čega da se plašite. Na kraju svega bitni ste samo vi. Volite sebe tako što ćete reći onima koje volite da ih volite. Nema veze šta će biti odgovor, oslobodite emocije. Ne skrivajte ništa od sebe, ne lažite sebe, posebno ako želite nešto trajno u svom životu. Misli nemaju vrijednost ako ih ne sprovodite u djelo. Oživite vaše lijepe misli barem kroz riječi. A riječi možda postanu djela.