#Nevome | Explore Tumblr Posts and Blogs

mndptv · 6 years

Text

Moskva ili Sankt Peterburg? Nemam dilemu!

/od reportera Monda iz Rusije/ Rođen sam i odrastao u Beogradu, gradu za koji smo kao klinci voleli da slažemo da ima dva miliona stanovnika, a za koji danas nemamo pojma koliko zaista ima. Pored toga što je verovatno najveći grad na kontinentu koji nema metro, Beograd je jedna od evropskih metropola iz koje mali broj turista odlazi sa utiskom da je video sve, da nije potrebno da dođe opet. Ni posle toliko godina života u njemu nisam bio u svim krajevima, da ne nabrajam kvartove i ulice, Nemanjin stan u Mirijevu našao sam bez greške tek iz četvrtog pokušaja, ni danas ne znam šta gde je granica između Bežanije i Bežanijske kose, od Gornjeg grada u Zemunu znam samo gde je "Mićina kafana", a Žarkovu da ne govorim. Ne sećam se da sam negde, osim u Istanbulu i Meksiko Sitiju, osetio da dolazim iz male sredine, premda je taj osećaj uvek bio vezan samo za površinu na kojoj se ti gradovi-države prostiru i broju Srbija koje u njih mogu da se smeste. Utoliko, ne zamerite mi, ni u Samari, ni u Nižnjem nisam postavio sebi pitanje da li bih tu mogao da ostanem iz bilo kog razloga... Posao, slučajnost, ljubav, bezizlazna situacija, ponuda koja se ne odbija, nebitno. Odgovor bi u svakom slučaju bio: Ne. Foto: MONDO/Danilo Jauković Sa Moskvom i Sankt Peterburgom je već bilo drugačije. I odmah da kažem, ovaj tekst nema neku posebnu težinu, niti upotrebnu vrednost, jer sam premalo vremena proveo u Moskvi, ni toliko u Sankt Peterburgu, da bi moje mišljenje bilo merodavno. Ali, postoji nešto što se zove prvi utisak i ja mu verujem. Malo kad me je izneverio. U tih par trenutaka tišine tokom povratka iz Sankt Peterburga u Moskvu, pre nego što ću samo uleteti u automobil za Nižnji, više puta postavio sam sebi pitanje: Ako bi mogao da biraš, gde bi pre ostao da živiš? Sankt Peterburg, bez dileme. Kad sam to rekao Iliji dok me je vozio kroz jutarnji špic u Nižnjem, odmahnuo je rukom i rekao (u Google translate, na telefonu naravno): "Tamo je uvek mokro i hladno". Neka je, pomislio sam, podneo bih to bez problema. I, pre svega, nadam se da čitaju i oni koji su moje sporadične kritike na račun, recimo, igre reprezentacije Rusije ili zatvorenosti dela stanovnika ove divne zemlje prema strancima doživeli kao moju "rusofobiju"... Nije tako, verujte. Na korak sam da poželim da me život ostavi ili bar nekad vrati ovde, na duže, da ovo upoznavanje potraje, jer znam da sam za ovo vreme video ništa i naučio još manje, a tako nešto ne bi mi palo napamet posle iskustava koje sam imao u dva prethodna boravka u Rusiji, 2006. i 2008. godine. Ako će se to bilo kada dogoditi, neka bude Petrovgrad. Zašto? I Moskva, sa četrnaest i Sankt Peterburg sa šest miliona stanovnika preveliki su gradovi za mene, verovatno i tebe koji čitaš, da bismo se u njima za života osetili skučeno, da bi nam bilo potrebno nešto više. Zapravo, za običnog čoveka, oni su iste veličine - ogromni. Da bi nešto uradio van stana neophodno je da siđeš u metro ili sedneš u kola, ako baš imaš vremena za gubljenje i novca za bacanje. Ako ne zarađuješ mnogo živećeš u predgrađu, koje je u oba slučaja toliko daleko da šetnja neće biti opcija. Osim do lokalne prodavnice ili obližnjeg restorana. Da li je to grad od šest ili 14 miliona stanovnika? Manje-više isto je. U oba sam imao identičan je osećaj, da je i godinu dana premalo da upoznaš dovoljno ulica, trgova, šetališta. I ljude. Možda te, ali samo ako razmišljaš o tome, Moskva malo više prepadne veličinom, jer je država u državi i nema zaliv, odnosno more sa jedne strane da jasno odredi gde je kraj, gde je granica, gde se sve završava... pa ti se s pravom može učiniti da si u nepreglednoj šumi zgrada koje od centra ka periferiji nedvosmisleno - poput panja na kom se mogu uočiti rano drvo, kišni i sušni period, ožiljak od požara i kasno drvo - svedoče o tome gde se završavala Velika moskovska kneževina, gde prestonica Carske Rusije, gde sedište moći, a gde propasti Sovjetskog Saveza, gde se gradilo u vreme Gorbačova, gde u vreme Jeljcina, kao i kako izgleda vizija Putinove Moskve. U bilo kom delu grada da se nađeš, sve što ćeš videti je grad. Sećam se da sam sa Darjanom konstatovao da gradonačelnik Moskve mora biti neki ozbiljan političar, poput premijera sa svim ministrima, pred kojim za mandata neće biti stavljeno trivijalno pitanje tipa: "Šefe, da li da sredimo pločnik kod Politehničkog muzeja?" ili tako nešto slično. U početku, upoznaš tu malo oko svoje stanice metroa, malo oko centra, malo oko mesta na koje te posao ili šta već navedu više od jednom. I pomisliš da si upoznao Moskvu. Hahaha. Moskva je, zapravo, počela da mi se sviđa tek kada sam počeo da izlazim iz tih katakombi na novim mestima, poput stanica Mayakovskaya, Katai Gorod, Pushkinskaya, Chistye Prudy, Kurskaya, Park Kultury, Tretyakovskaya... Svaki put izašao bih u novi grad, koji ni u čemu nije ličio na Moskvu kakvu sam do tada video. Kao u video igrici. Ako bih izašao ovde, šta bi se dogodilo? Foto: MONDO/Nikola Janković/slikano Alcatel telefonom Naročito mi se dopao Katai Gorod, koji je poput neki boemske četvrti u kojoj želiš da se nađeš makar slučajno, za razliku od Malaya Bronnaya ulice u kojoj mi je kao tipu sa rancem na leđima koji je tog jutra izašao iz stana u potrazi za pravom pričom bilo prilično neprijatno dok su nauljeni Rusi potpisivali skupocene automobile ispred barova u kojima su šampanjac pila dobro poznata lica sa "Fashion TV-a". Ima ko bi prvo tamo pohrlio, za mene je bilo previše. I to je jedna od stvari koja mi se nije dopala vezano za ovaj grad. Čini mi se kao da postoji jasna povučena granica između Moskve za one koji su iz raznih krajeva Ruske Federacije tu došli da zarađuju za život i hrane porodicu, Moskve za one koji od plate mogu manje ili više pristojno u njoj da žive i Moskve za one koji uživaju u tome što se radi o jednom od najskupljih gradova sveta. Ako se nađete u jednoj od Moskvi kojoj u bilo kom smislu ne pripadate, to će vam biti više nego jasno. Nekako je novac previše bitan u tom gradu. Stalno se o tome govori. Za istu stvar, u zavisnosti od toga koliko ste udaljeni od centra i tih nekoliko "uber cool" krajeva u širem centru, možete platiti 200, 300, 500, 800 i 1.000 rubalja. Moskva je u tom smislu surova. Ništa od toga nisam osetio u ta nepuna tri dana u Sankt Peterburgu. I ne radi se samo o tome što je očigledno pristojniji za život, jer recimo nisam morao da strepim od pomisli da sednem na ručak u blizini Jermitaža ili ušća Neve u Baltičko more, već i zbog toga što sam "najkul" delovima grada nailazio i na mesta u koja nisam želeo da uđem i na ona u koja sam bez razmišljanja svratio na piće ili dva. U istoj ulici, u istom bloku. U Petrovgradu su svi nekako tu, "na gomili", oko tih nekoliko kanala koji seku zaliv i čine da potraga za Nevom bude još zanimljivija, jer svaki put pomislite: "Možda je to to", ali nije, sve dok u jednom trenutku ne zinete kao Tom kad mu Džeri pokaže testament u kom piše da kompletno svoje nasleđe mora da deli sa njim i da, pritom, ne sme ruku da podigne na njega. Verujem da ste gledali tu epizodu. U Sankt Peterburgu, pored boja noći kakve nisam video do tada, sve se događa na relativno malom prostoru u odnosu na to dokle se grad prostire i kolika vas vožnja čeka na putu ka stanu. Nisam imao taj utisak da sam konstantno na pogrešnom mestu i da ne postoji šansa da pronađem ono zbog čega sam došao. More je tu kao magnet, naravno uz obale Neve, to je ona granica koju Moskva nema zbog čega se u njoj nekad pogubite i obeshrabrite. Brzo vam postane jasno zašto je Petar Veliki početkom XVIII veka baš tu, na tim močvarama na delti Neve, odlučio da sagradi carski grad i novu prestonicu Rusije, otvarajući je ka moru, a to je u to vreme značilo i prema ostatku sveta. Bude vam jasno i zbog čega je na jednoj od najmanjih ada izgrađena Petropavlovska tvrđava i koliko ju je, recimo, bilo teško osvojiti sa bilo koje strane. Sankt Peterburg je danas najseverniji od velikih gradova sveta i, za razliku od Moskve, kao da se deli na dva dela: Carski Petrovgrad i boljševički Lenjingrad. Kada mu prilazite s kopna, prvo vidite Lenjingrad. Vidite spomenike herojima bitke koja je odredila ishod Drugog svetskog rata, iako će vas Holivud učiti da je to bio "Dan D". Bez da se zagledate u njih, pročitaćete: "Ptice smrti u zenitu stoje, taj što će Lenjingrad izdati, ko je?" Foto: MONDO/Nikola Janković/snimano Alcatel telefonom Bulevarom Maršala Žukova dugo ćete putovati kroz Lenjingrad sve dok u jednom trenutku ne prepoznate Sankt Peterburg, grad zbog kog Moskva nije bila prestonica skoro puna tri veka. Centar grada je muzej sam po sebi, gde svaka ulica krije još jedan muzej, bilo da se za njega čeka 300-400 metara dug red i plaća skupa ulaznica, bilo da je to samo jedna od zgrada smeštenih između kanala, reka i mora. Jasno vam je sve vreme da ste u Rusiji, ali ujedno vam se učini i da ste u Kopehnagenu, Berlinu, Parizu, Amsterdamu i ko zna gde sve još. U Beogradu, recimo. Ali, nisu me fasade i muzeji odredili u toj dilemi: Moskva ili Sankt Peterburg. Već ljudi. Niko bolje tu razliku nije opisao od Sofi, koja je rekla da Moskva raste jer u nju dolaze ljudi da bi zaradili novac, a Sankt Peterburg jer u njega dolaze ljudi da bi živeli. Nisam čuo tačnije poređenje dva divna grada. Ujedno, nemam bolje objašnjenje zašto Sankt Peterburg. Let's block ads! (Why?)

0 notes

azveille · 6 years

Text

Mélanome : intérêt médico-économique d'un test génétique non invasif des lésions suspectes

Un kit de biopsie cutanée sous la forme d'un patch adhésif permet l'analyse génétique de lésions pigmentées suspectes pour identifier le risque de mélanome, avec un coût réduit par rapport à l'évaluation visuelle suivie d'une analyse histopathologique, suggèrent des études présentées au congrès de l'American Academy of Dermatology (AAD), qui s'achève mardi à San Diego.

Dans un communiqué dimanche, DermTech a annoncé le lancement de Nevome*, son dispositif de biopsie cutanée par patch adhésif dans l'aide au diagnostic des mélanomes, sur la base de l'étude de validation présentée en session late-breaking, samedi.

La société américaine développe à la fois un kit de biopsie cutanée sous la forme d'un patch adhésif, qui permet de collecter des échantillons de couche cornée. Ceux-ci peuvent ensuite être envoyés à DermTech pour analyse des ARN notamment.

Dans l'étude présentée samedi, DermTech rappelle que le test qui analyse l'expression des gènes LINC et PRAME dans des lésions pigmentées présente un taux de sensibilité de 91% et de spécificité de 69% et a démontré sa validité par rapport à l'analyse histopathologique.

Cette fois, il s'agissait d'évaluer la validité du test par rapport à l'analyse des "point chauds" mutationnels dans les gènes BRAF, NRAS et TERT, qui ont été associés à des critères histopathologiques de progression du mélanome.Une analyse rétrospective a été réalisée pour rechercher les mutations BRAF, NRAS et TERT dans 103 mélanomes diagnostiqués par consensus d'experts sur données histopathologiques à partir d'échantillons recueillis prospectivement avec le patch adhésif.

Des résultats positifs ou négatifs pour les mutations recherchées ont été obtenus pour 97% des échantillons. La fréquence des mutations était de 75% pour les échantillons positifs pour les points chauds mutationnels, contre 15% pour les échantillons négatifs, soit une différence statistiquement significative.

Les mutations identifiées dans les échantillons prélevés à l'aide du patch adhésif étaient concordantes avec celles présentes dans les préparations de tissus pour l'analyse histopathologique. Les mutations du gène TERT étaient les plus fréquentes (79%).

Une analyse prospective a ensuite été réalisée sur 523 échantillons prélevés avec le patch adhésif en pratique clinique: parmi ceux avec des résultats négatifs, 89% n'avaient pas les points chauds mutationnels et parmi les résultats positifs, 60% avaient bien les points chauds mutationnels.Les résultats étaient concordants entre les échantillons de validation et ceux issus de la vraie vie et confirment "la performance élevée" du test génétique, conclut DermTech.

Dans une autre étude présentée au congrès, la société américaine a voulu estimer les économies potentielles générées par l'usage de son test par rapport à l'approche recommandée actuellement, associant évaluation visuelle de la lésion et analyse histopathologique.

Pour cela, ils ont estimé que du point de vue du payeur aux Etats-Unis, à partir des tarifs des centres Medicare et Medicaid, le recours au kit de biopsie par patch adhésif permet une réduction du coût de 395 $ pour un patient par rapport à une procédure nécessitant une biopsie classique suivie d'une excision de la lésion.

En évitant les délais de prise en charge liés à des faux négatifs, les coûts de traitement peuvent être diminués de 433 $ en utilisant le patch adhésif, par rapport à la procédure classique.

Globalement, ces résultats suggèrent que le test génétique d'un échantillon prélevé par patch adhésif permet d'éviter des actes et des consultations, sans retarder la détection du mélanome, et potentiellement de réduire les coûts directs de prise en charge, conclut la société.

Une troisième étude était présentée, sur l'intérêt de l'analyse génétique pour l'identification des cancers cutanés non mélanomes, des carcinomes épidermoïdes et des carcinomes baso-cellulaires. A partir de 160 échantillons, le modèle développé a permis de différencier ces deux types de carcinome des kératoses actiniques et des autres lésions cutanées non cancéreuses avec une sensibilité de 91% et une spécificité de 87%.

Ce test est à présent en cours de validation dans une large étude prospective.

0 notes