2. 3.

Bio ti je rođendan.

Ove godine ti ništa nisam poželela. Nisam čak ni čestitala.

Kome da čestitam? Toj osobi koja je trenutno okupirala tvoje telo? Toj osobi koja je, negde na putu do ovog datuma, izgubila sve ono u tebi što sam ja branila?

Ne mogu da čestitam, jer nemam šta da čestitam. Nemam šta da poželim, jer ta osoba ne čuje moj glas. Ne gleda na mene očima kojim si me ti gledao. Gleda me kao stranca.

Da se razumemo, ti i ja nismo stranci, ali ta osoba mi jeste strana.

Svašta bih ti rekla, urlala, udarala, histerisala, ali pre svega bih te zagrlila.

Samo šteta što to jeste tvoj lik, ali nisi ti.

Kad se sve sabere i oduzme, ja te još uvek čekam da se javiš, da mogu da ti kažem da sam te branila i da te još uvek branim. Možda ne onako kao pre, ali nemoj me kriviti, ne znam da li imam šta da branim više.

Ne znam da li je u tebi negde ostao bar delić one "moje" osobe.

Ovo sada nisi ti, ovo je neki oblik života.

a heart that always understands also gets tired

Ni metar se nije pomaklo..

Taman kad sam mislila da te više nema, eto te. Pojaviš se ni od kuda, u snu.. Ali se pojaviš. Opet me odbijaš, u snu.. Ali me odbijaš. Ako te već sanjam, zar to ne bi trebalo da bude moj san? U kom je sve lepo? Zar mi moj surovi mozak ne dozvoljava čak ni tamo da budem u iluziji?

Hello december

Sve je bilo lakše u novembru.

Prošle godine.

Možeš da ideš, puštam te.

“I said goodbye but my heart was breaking.”

—

00:41 A.M.

Saturday April 11, 2015.

(via s-ensitivus)

biću ja još mnogo toga,ali nikad više ista

20. 01.

Sutra ti je rođendan. Prošle godine sam ti poželela mnogo toga, Ove godine ti želim da nađeš strpljenje i snagu, u sebi, da bi pregurao sve ovo. Samo to, da budeš jak i strpljiv, sve će se rešiti, sve će se završiti, samo budi jak. Ja sam ovde da te čekam, ali i da te branim. Da te branim od loših ljudi, sve dok ne dođe vreme da se vratiš i da staneš pored mene da te branimo zajedno. Dugujem ti bar toliko, jer si ti ipak moj oslonac. Sad, hteo il ne hteo, sviđalo ti se to ili ne, ja sam tvoj oslonac. Biću tvoj odraz u ogledalu svima ovde, neću im dozvoliti da te zaborave. Neću im dozvoliti da zaborave ko si ti ustvari, kakav si ti čovek, kakav prijatelj si ti. Svaki put kad mene budu gledali, videće tebe. Tvoja slika i prilika, sećaš se? Obožava te brat, nadam se da si toga svestan.

Opet pijem sama, znam da poludiš kad to uradim.

Ali eto, umesto sad da pijemo zajedno, ja pijem, a ti si tamo, ko zna šta radiš.

Mene ovde boli to što te ne viđam i ne čujem, a ti si tamo, ko zna kako si.

Ja ovde ne mogu da nastavim, a ti si tamo, i tebi je pauziran život. Mislim, živiš, al je pauzirano.

Ne očekujem od tebe da budeš dobro, samo preživi ovo, pa da možemo zajedno da budemo dobro, kad dođeš.

Sve još miriše na nju // Parni Valjak

Sebičnost..

Ja sam ovde, kod nas, u našem utočištu..

A vi ste tamo, na nepoznatom..

Zašto osećam kao da vas varam? Kao da ne bi trebalo da budem ovde? Kao da vas povređujem?

Zašto imam potrebu da se zatvorim i solidarišem sa vama?

Ja imam slobodu i naše drugare, a vi ste sami, zašto se ja onda osećam usamljeno?

Tu sam, nadam se da znate to, da mislim na vas u svakom trenutku i da vas ne zaboravim dok opet ne budemo zajedno.

Tebi, strasti moja, drago mi je da sam imala šansu da te grlim i ljubim poslednji put.

Tebi, brate moj, žao mi je što ti više puta nisam rekla da te volim.

Da sam znala da ću sve to moći tek za nekoliko godina opet, ne bih vas ispuštala iz vida.

Žao mi je što ja živim slobodno, dok ste tamo.

Volim vas, šteta što nisam imala hrabrosti da to kažem ranije.

Nešto što nisam smela reći..

I noći su najgore.

Mrak, koji pušta misli da lupaju..

Nekada nam je mrak bio drug, a sad? Sad je jedna rupa, koja me guta celu i vraća me na trenutke kad smo uživali kad pogasimo sva svetla, pustimo muziku i pričamo..

Vi ste tamo, usamljeni, odsečeni..

Izdržite, znam da možete vi to.

Hello december..

Jutros krenem da pišem o nečemu o čemu ne mogu da govorim i skupim snage da napišem sve, ali tumblr zbog greške nije mogao da mi objavi taj tekst..

Decembar je uspeo još nešto da zaledi sem mene.

Hvala ti, zimo, hvala ti, decembru, što si one noći dozvolio da dve predivne duše postanu kriminalci u očima javnosti.

Hvala ti, još jednom, što si mi oduzeo jedina dva razloga zbog kojih sam ovde i zbog kojih sam ono što jesam.

U duhu predstojećih praznika, ljubazno vas molim da pričate osobama, koje volite, kako se osećate, jer kad budete sprečeni da ih zagrlite ili poljubite, shvatite koliko ste pogrešili što niste pričali..

Možda jednom opet napišem zašto mrzim decembar, a do tad, ostaću zamrznuta u tom trenutku 2. 12. '18. u 01:37h..

“It’s easy to take off your clothes and have sex. People do it all the time. But opening up your soul to someone, letting them into your spirit, thoughts, fears, future, hopes, dreams… that is being naked.”

— Rob Bell

can you just like

                                                                                             not

I onda se jednu noć pojavi stranac, popravi sve što nije valjalo do tog trenutka i ode, svesna da ga nikad nećeš više videti, obuzme te osećaj sete, hvala ti stranče da divnoj noći.

Thank god i have tumblr, at least i can talk to myself.