Ples je muzika koju možeš videti...  ples je pesma u kojoj je svaki pokret reč.

Sve mogu po malo  osim kada volim i kada ignorišem...

Anton Čehov Ako ne znaš šta osećaš prema čoveku‚ zatvori oči,  i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti.  Onda će ti sve biti jasno. 

"Mnogo toga u životu ostane samo pusta želja.  Ne odemo gde smo planirali, ne zagrlimo koga smo hteli,  ne stignemo dokle smo mogli. Ali je bilo lepo živeti"

Charles Bukowski "Oduvek sam se divio ljudima  koji jako vole,   onako svim svojim bićem.   Možda zato  što ja nikad nisam bio tako voljen   ili možda zato  što ja jedino tako i znam da volim" 

"Ti si zemlja. I vatra. I vir koji nema milosti. Bezdan si.  I kap ljudske krvi na stabljici ruže.  Ugasla zvezda padalica što ne vidi svoj trag.  More si. I talas oko ranjene hridi.  Vidar osušene trave i urlik samoće u praznoj vaseljeni.  Sve si. I ništa nisi. Tek jedan deo nečijeg sna"

"Nikada nisam bio velik u jednim ocima, kao u njenim...  I nikad neću nikom biti važan, kao što sam njoj bio!  Zbog nje sam bio poseban  čak i sebi... "

“Ne volim kada sanjam loše snove...  Ponekad rastuže   više od stvarnosti...”

“I kada pomisliš da si na dnu,  i kada misliš da nema nade,  strpi se malo sačekaj sutra,  možda te neko od tuge ukrade”

F.M.Dostojevski Crte njenog lica bile su nežne, fine,  nešto prigušeno i tužno bilo joj je u divnom  i malo gordom pogledu, nešto zamišljeno, nešto dirljivo.  Ona je bila, ona je morala svojim vaspitanjem biti nešto više od te gomile nesretnih žena. Inače šta bi značilo lice čovečje?

Đorđe Balašević Ali do vraga sa starim uspomenama...  Nisu one te koje me brinu... Mene sve više i više plaše nove uspomene...  Što ih još nema? Gde su se to zadržale?

“Moj korak~moj san...  Moja hrabrost~moj plan...  Moje jutro~moj dan...  Moj život~moja stvar...”

“Mene tuđi životi  ne zanimaju…   Ja sam i od mog  u šoku!!!”

"Shvatiš, ljubavi s' kojima deliš trenutke samoće,  gde obična tuga traži druga,  i nije ljubav, već sećanje bolnije od svega.  U svakom osmehu tražiš poznati pogled,  ruke koje dodirneš nisu dovoljno tople da te ugreju,  srce koje je kucalo pri pomisli na vaš susret prestaje da broji otkucaje,  usne koje su se same nalazile u mraku više se ne traže,  a sada, krećeš u život sa novim ljudima, dalekim i stranim...  I, znaš, kada se svetla pogase i poskidaš lažni sjaj sa lica,  muzika prestaje da svira  i nemaš koga da pozoveš na ples da prati tvoje korake."

VREME JORGOVANA - Ana Karanović Volim sećanja, tu maglu koju mi ona stave u kapke i brzinu koju dodaju mojim krilima. I jaka sam znam, dok god pamtim sve što me je učinilo jakom.